Političari iz celog sveta, klimatski aktivisti i diplomate sastaju u Madridu gde će dve nedelje da traju razgovori o krizi o kojoj se danas najviše priča - klimatskim promenama.

Konferencija COP25 je trebalo da se održi u Čileu, međutim otkazana je zbog demonstracije i političke krize u toj zemlji. Španija je uskočila i organizovala događaj na kom će učestvovati 29.000 ljudi u naredne dve nedelje.

Ovaj susret svetskih lidera dolazi u trenutku kada brojni zvaničnici i ogranizacije upozoravaju na katastrofalne posledice globalnog zagrevanja. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš naveo je da "tačka sa koje povratka više nema nije daleko na horizontu", a grupa "Save the Children" upozorila je i da je klimatski šok doveo do toga da se milioni Afrikanaca suočavaju sa glađu.

Gutereš je naveo da je klimatska kriza tu i da političari moraju na nju da odgovore.

- U naredih ključnih 12 meseci, moramo da budemo sigurni da imamo mnogo ambicioznije nacionale obaveze, posebno u onim zemljama koje su najveći emiteri, da odmah počnemo sa smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte - rekao je Gutereš.

Gotovo sve države na svetu su potpisale i ratifikovale Pariski klimatski sporazum pod kojim su se obavezale da će nove zadatke da stave na sto pre kraja 2020. godine.

12 meseci pregovora

Susret u Madridu označiće početak 12 meseci pregovora koji će kulminirati u Glazgovu (COP26) u novembru sledeće godine.

Očekuje se da će u Madrid danas da stignu mnogi svetski lideri - američki predsednik Donald Tramp neće biti među njima. Ipak, na konferenciji će se naći predsednica Predsedničkog doma Nensi Pelosi, ljuta Trampova protivnica.

I dok su mnogi pozdravili njen dolazak, američki aktivisti za zaštitu okoline žele da vide konkretne korake kada je u pitanju klima.

- Odlično je što Pelosi dolazi u Madrid umesto Trampa, ali Amerika je i dalje broj jedan kada je u pitanju doprinos ovoj klimatskoj uzbuni - rekla je Džen Su iz američkog centra za biološku različitost.

Novi razgovri u Madridu

Dve nedelje svetski lideri i aktivisti će razgovarati o onome što je postignuto od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma COP21 u decembru 2015. Taj sporazum predviđa smanjenje emisije i sprečavanje rasta globalne temperature iznad 2 stepena Celzijusovih, a idealno bi bilo 1,5 stepen.

Svaka država je obećala da će postaviti nacionalne ciljeve kako bi smanjile emisiju štetnih gasova i plan kako će do toga doći.

Ipak, sa ovim sporazumom postoje dva problema. Prvo, ne postoji međunarodni mehanizam za ciljeve koje ove države proglase. Dakle, ne postoji sistem kazni za nešto što države ne uspeju da učine. Drugo, obećani rezultati nisu ni blizu dovoljnog da zaustave zagrevanje preko dva stepena.

Mnogi sumnjaju u to da će i razgovori u Madridu nešto da promene. Tome ide u prilog što i prethodni planovi i protokoli nisu doneli ništa.

Na primer, Kjoto protokol potpisan 1997. godine obevezao je industrijske zemlje da smanje emisiju za pet odsto do 2012. godine. Ciljevi su donekle ispunjeni, ali samo zbog toga što je došlo do deindustrijalizacije Istočne Evrope i Rusije posle 1990. godine.