Marko je otišao u Nemačku u potrazi za boljim životom, kako bi sebi i svojoj prodici obezbedio srećniju budućnost. Našao je posao, javio se majci da je sve u redu, a onda su, potpuno iznenada, svi njegovi planovi pali u vodu kada je, u noći između srede i četrvrtka, automobil u kom je bio suvozač naleteo na kamion, verovatno zbog klizavog kolovoza.

U pomoć im je pritrčao nemački novinar,koji se igrom slučaja zatekao u blizini, dok su, kako je ispričao, ostali samo prolazili, ne želeći da zastanu i ponude pomoć.

Za volanom je bio njegov 27-godišnji šef koji je preminuo na licu mesta, a Marko je nekoliko sati kasnije bitku za život izgubio u bolnici.

Njegova porodica, prijatelji i poznanici u potpunom su šoku da je došlo do ovakve tragedije, a danima od kako je stigla tragična vest od njega se pozdravljaju na društvenim mrežama.

- Bio si dobar drug i prijatelj, čast mi je bilo poznavati te, prerano te je Bog uzeo za svog anđela u carstvu nebeskom. Večna ti slava! Počivaj u miru Mare - napisao je Markov prijatelj na Fejsbuku, dok je njegova prijateljica napisala nekoliko tužnih redova:

Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti. Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, da se smeje, mašta, trči, plače, voli. Boli sve ono što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije. Boli proleće, boli sunce, boli more, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli čitav svet!"

Sa Markom se poslednji put pozdravio i drugar iz vojske, klasić, uz Markovu fotografiju u uniformi. Ipak, najviše bole reči majke, kada kaže da je nestalo njeno sve, i oca koji njegovo telo iščekuje u rodnom Brestovcu kako bi ga poslednji put zagrlio.

Čekamo da nam kući dođe. Da ga poslednji put zagrlimo. Ode nam Marko... Ne ostvari mu se nijedan san. Nijedna želja... Bio je mnogo vredan. I da izore, i da poseje, brinuo je i o stoci, obrađivao vinograd. Pričao mi je da će, kada završi novu kuću, i ovu staru da pritegne. Radio je kao vojnik po ugovoru. Dao je otkaz i jedno vreme to od mene krio. Tada je odlučio da ode iz zemlje i da krene putem mog pokojnog oca, koji je bio armirač. Konačno zadovoljan, ali naša sreća je trajala kratko - priča nesrećna majka, koja se, po saznanju da je izgubila sina, onesvestila.