Da li glasovi građana zaista odlučuju? Unutrašnja pravila američkih izbora! A evo kako sve funkcioniše (PRVI DEO)

Predsednički izbori u Americi su postali svetska atrakcija a jedan od glavnih razloga je taj što taj izbor amerikanaca utiče na ceo svet, jer svaki predsednik ima drugačiju spoljnu politiku. Ne samo da mnogi ljudi van amerike prate te izbore, već i mnoge neprijateljske države su pokušale da utiču na ishod izbora a najpopularniji skandal su bili ruski botovi na društvenim mrežama. Ruski botovi su pokušali da utiču na mišljanje građana Amerike, samim tim i na to za koga će oni glasati.

Ali da vidimo kako izbori za predsednika Amerike funkcionišu:

Ko može da bude predsednik Amerike?

Ustav Sjedinjenih Država, Član 2. stav 1. kaže da osoba može da služi kao predsednik ali mora da ispuni sledeće usove:

1. Mora da bude rođeni državljanin Sjedinjenih Država ili imati roditelje koji su bili američki građani u vreme njegovog rođenja.

2. Mora da ima najmanje 35 godina i da ima prebivalište u Sjedinjenim Državama najmanje 14 godina u periodu pre nego što preuzme predsedničku funkciju. Ovo ne mora biti neprekidan period, ali kandidat mora dokazati da je bio stanovnik SAD u tom vremenskom okviru.

1. Datum kada se održavaju izbori

Predsednički izbori u Americi se održavaju na 4 godine i izbori koji će se održati će biti 60-ti izbori, dok će se birati 47 predsednik. Ova razlika nastaje jer su neki predsednici bili više puta birani na izborima, Franklin Delano Ruzvelt je biran 4 puta 1932., 1936., 1940. i 1944. godine. Takođe, on je jedini predsednik koji je biran više od 2 puta, posle Ruzveltove smrti, usvojen je 22. amandman na Ustav SAD 1951. godine, kojim je ograničeno da predsednici mogu biti birani na najviše dva mandata.

Američki predsednički izbori se održavaju prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru. A ovaj datum je izabran iz nekoliko istorijskih i praktičnih razloga. Ova odluka datira iz vremena kada je život bio vrlo različit, a mnogi od tih razloga i danas igraju ulogu u očuvanju tradicije. Neki od razloga zašto baš prvi utorak u novembru:

1. Sezonski i poljoprivredni razlozi

U 19. veku, većina Amerikanaca se bavila poljoprivredom, pa je vreme održavanja izbora moralo biti prilagođeno sezonskim radovima. Novembar je bio idealan mesec jer je tada poljoprivredna sezona bila završena, a vremenski uslovi još uvek nisu bili suviše oštri. Ovo je omogućilo poljoprivrednicima, koji su činili veliki deo stanovništva, da putuju do glasačkih mesta.

2. Dan odmora - nedelja

Nedelja je tradicionalno dan odmora i crkve za većinu Amerikanaca. Zbog verskih razloga, nije bilo prikladno da se izbori održavaju u nedelju. Takođe, u 19. veku mnogi su morali da putuju dan ili dva da bi stigli do glasačkih mesta, pa bi to putovanje započeli u ponedeljak. Da bi se omogućilo vreme za put, ali i da bi se izbegao sukob sa verskim obavezama, utorak je postao logičan izbor.

3. Trgovinski dan - sreda

Sreda je u mnogim ruralnim zajednicama bila rezervisana za trgovačke aktivnosti (dan pijace). Da bi se izbeglo narušavanje ovih ekonomskih aktivnosti, izbori nisu održavani u sredu, čime je utorak postao idealan dan.

4. Zašto posle prvog ponedeljka?

Izbori su postavljeni posle prvog ponedeljka da bi se osiguralo da nikada ne padnu 1. novembra. Prvi novembar je važan dan za mnoge crkvene praznike, kao što je Svi sveti u katoličkoj crkvi, a taj datum je takođe period kada su mnogi trgovci računali svoje mesečne bilanse. Izbegavanje 1. novembra osiguralo je da se izbori ne preklapaju sa ovim verskim i ekonomskim obavezama.

5. Stabilnost i kontinuitet

Ovaj kalendar je postao uobičajen i pružio stabilan okvir za održavanje izbora svake četiri godine. Iako su se društvene i tehnološke okolnosti promenile, tradicija je zadržana jer omogućava kontinuiranost i predvidljivost u političkom sistemu.

Ujedno, možemo videti da su izbori za predsednika veoma stabilni I da se uvek održavaju na 4 godine, za razliku od drugih država gde često dolazi do prevremenih izbora. U slučaju da dođe do smrti predsednika, odmah potpredsednik preuzima njegovu funkciju I nastavlja da vodi državu.

2. Kako funkcionišu izbori

Izbori funkcionišu po principu „Elektorskog koledža“, ovakav način glasanja se razlikuje od pluralnog sistema (pobednik osvaja najviše glasova), na koji smo navikli. Elektorski koledž se odlikuje time da postoji ukupno 538 elektorskih glasova od kojih pobednik mora da ima apsolutnu većinu, 50% + 1 glas, a to je 270 elektorskih glasova. Pošto je Amerika federacija i sastoji se od 50 saveznih država, te svaka država ima pravo na određeni broj elektroskih glasova. Elektorski glasovi se dodeljuju svakoj državi i to na osnovu broja senatora i predstavnika koliko imaju u kongresu. Svaka od 50 saveznih država ima 2 senatora u senatu, dok se broj predstavnka u predstavičkom domu određuje posle popisa stanovništa, a proporcionalan je broju stanovnika u toj državi. Zapravo, svaki predstavnik zastupa određeni kongresni distrikt, tako da svaka savezna država može da ima najmanje jednog predstavnika i 2 senatora, a to znači da svaka država ima minimum 3 elektroska glasa, ma kolika ona bila. Trenutno najviše elektorskih glasova ima Kalifornija i to 54 (2 senatora i 52 predstavnika) a ima više država koje imaju 3 elektorska glasa.

Kada neki kandidat za predsednika pobedi u određenoj saveznoj državi on nosi sve elektorske glasove te države ("winner-takes-all" sistem). Postoje izuzeci a to su Nebraska i Mejn, i njihov sistem se zove distriktni sistem. Svaka od ovih država deli svoje elektorske glasove prema rezultatima glasanja u pojedinačnim kongresnim distriktima. Jedan elektorski glas se dodeljuje pobedniku u svakom kongresnom distriktu. Preostala dva elektorska glasa (koji odgovaraju broju senatora svake države) idu kandidatu koji dobije najviše glasova na nivou cele države.

Mejn ima 2 glasa koji se dodeljuju pobeniku na nivou cele država i 2 glasa za svaki disktrikt pojedinačno.

Nebraska ima 2 glasa koji se dodeljuju pobeniku na nivou cele država i 3 glasa za svaki disktrikt pojedinačno.

Ukupan broj elektora u SAD je 538, što je jednako broju članova u Kongresu (435 članova Predstavničkog doma + 100 senatora) plus 3 elektorska glasa koji su dodeljeni Vašingtonu, Washington D.C. na osnovu 23. amandmana.

Šta se dešava kada niko nema 270 glasova

Ako nijedan kandidat na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama ne dobije 270 elektorskih glasova, što je potrebno za osvajanje predsedništva, proces izbora prelazi u Predstavnički dom Kongresa. Ovaj scenario se naziva izbor u Kongresu i događa se prema 12. amandmanu na Ustav.

Proces u slučaju nedostatka većine:

Odabir predsednika: U Predstavničkom domu, svaki član ima jedan glas, a izbor će se obaviti među kandidatima koji su osvojili najviše elektorskih glasova. Ako je više od dva kandidata osvojilo elektorske glasove, odabir se vrši između tri kandidata koji su dobili najviše glasova(u slučaju nerešenog rezultata 269–269 to bi i dalje bila samo dva, jer ne bi postojalo treće lice sa elektorskim glasovima).

Da bi kandidat za predsednika bio izabran, potrebno je da osvoji većinu glasova u Predstavničkom domu, koji ima 435 članova, to znači da je potrebna većina od 218 glasova da bi kandidat postao predsednik.

Izbor potpredsednika: Ako nijedan kandidat ne dobije većinu elektorskih glasova za potpredsednika, izbor potpredsednika će se održati u Senatu, gde svaki senator ima jedan glas. U tom slučaju, Senat bira između kandidata koji su dobili najviše elektorskih glasova za potpredsednika.

Ovo se već dešavalo u izborima za predsednika Amerika:

1800. godina: Thomas Jefferson i Aaron Burr su se izjednačili u broju elektorskih glasova, pa je Kongres izabrao Jeffersona.

1824. godina: John Quincy Adams je izabran u Kongresu nakon što nijedan kandidat nije osvojio većinu.

U slučaja da nije izabran novi predsednik do 20. januara, moguće je da izabrani potpredsednik postane vršioc dužnosti predsednika Amerike.

Ako nisu izabrani ni predsednik ni potpredsednik do 20. januara onda na mesto predsednika, kao vršilac dolazi sledeći na listi sukcesije a to je predsedavajući Doma. Čim se izabere predsednik ili potpredesdnik on bi preuzeo poziciju od vršioca dužnosti.

Kontraverze ovakvog načina glasanja

Mnogi smatraju da ovakav način glasanja nije pošten, jer je moguće da pobedi onaj kandidat koji je dobio manje glasova, ali je sakupio više elektroskih glasova. Ovo je moguće jer broj elektorskih glasova nije proporcionalan broju stanovnika u svakoj saveznoj državi. Drugi razlog je jer se glasa u 50 država odvojeno, a onda je moguće da se desi da u određenim državamai neki kaditat pobedi u toj državi sa ogromnom razlikom u glasovima, ali izgubi u drugim državama sa jako malom razlikom u glasovima. Zbog ogromne razlike u mestima na kojima je pobedio ima će više glasova ali će izgubiti jer nije dobio dovoljan broj glasova u ostalim državama i time nije sakupio dovoljan broj elektorskih glasova. Više puta se dešavalo da pobedi kandidat koji je imao manje glasova građana a to je bilo: 1824., 1876., 1888., 2000., i 2016. godine.

Sistem Elektorskog koledža (Electoral College) u SAD je rezultat kompromisa koji su tvorci Ustava SAD postigli tokom Ustavne konvencije 1787. godine. Postojale su brojne rasprave o najboljem načinu izbora predsednika, jer je bilo važno da se balansiraju interesi različitih država i građana u novonastaloj federaciji.

Razlozi za uvođenje elektorsko koledža su bili:

1. Balans između velikih i malih država, jer bi određene velike države mogle da odluče izbor predsednika, time bi male države, praktično, ostale bez prava glasa. Ujedno, to bi omogućilo najbrojnijoj religiji u Americi da konstantno utiče na ishod izbora, jer bi svojom podrškom mogla da uzdigne kandidata do pobede. To bi kasnije dovelo do dominacije te religije, jer bi im predsednici uvek izlazili u susret.

2. Strah od neznanja glasača, jer kada je nastao Elektorski koledž, pre 237 godina nije postojala masovna komunikacija kao sada, te je bilo teško doći do informacija o kandidatima za nacionalne izbore. Zato su birali elektrore(svoje predstavnike) koji su bolje informisani o kandidatima I mogu da donesu bolju odluku.

3. Federalni sistem vlasti, jer su SAD osnovane kao federacija suverenih država, a ne kao jedinstvena nacija.

Pred Američkim političarima tog vremena ostajale su 2 opcije za izbor predsednika:

1. Direktno glasanje građana, opcija koju su neki podržavali, ali su se plašili dominacije većih država.

2. Predstavničko glasanja, izbor predsednika u Kongresu, ali to bi ugrozilo nezavisnost izvršne vlasti.

Pošto im se nije sviđala ni jedna od navedenih ideja, oni su to rešili kompormisom između te dve opcije a to je Elektorski koledž.

Autor: Jovan Babić