Jovan Babić, istraživač Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Nekadašnji gigant vođenja predsedničke kampanje, Donald Tramp, više nije ono što je nekada bio.Te davne 2015. godine, kada je objavio da kreće u kampanju za predsednika Amerike, delovao mi je mnogo atraktivnije nego sada. Tada se predstavljao kao borac protiv „Močvare iz Vašingtona“, ali i kao milijarder koji je spreman da žrtvuje svoje bogatstvo i lagodan život zbog patriotizma prema Americi.Verovao sam da je njegov nastup, nestandardna retorika političara i nove teme koje je pokrenuo, poput ekonomskog rata sa Kinom i povlačenja vojske iz drugih država, te borba protiv „duboke države“, put ka pobedi.
Sada mi više nije toliko ubedljiv u svom nastupu, niti se potrudio da promeni platformu na kojoj je izgubio 2020. godine od Bajdena. Ako već jednom ta retorika nije uspela, ne treba biti optimističan da će ista doneti pobedu ovaj put.
Možemo pretpostaviti da je njegova procena da je prošli put izgubio zbog toga što je negativna kampanja protiv njega bila isuviše jaka da bi mogao da se odbrani. Verovatno smatra da, ako kampanja protiv njega ove godine ne bude toliko snažna, ima šansu da pobedi sa istom platformom.
Trampove godine
Tramp ima 78 godina, dok Kamala ima 60 godina, i to predstavlja ogroman hendikep za Trampa, jer ga mnogi smatraju suviše starim da bi bio predsednik. Upravo je atraktivnost, koju sam pomenuo, oslabila s godinama. Nije više toliko „oštar“ u debati, zbog čega je izgubio debatu od Kamale i izbegao narednu debatu s njom, jer je osetio da ne može da se nosi s njom, koja je mnogo mlađa. U svojim najboljim danima, pobedio je Hilari Klinton i Džoa Bajdena u prethodnim predsedničkim debatama, ali ovog puta je izgubio.
Kognitivne sposobnosti Trampa su u padu u odnosu na prethodne predsedničke debate. Usporeni su mu pokreti, slabije koordinisani, i govori nerazgovetnije. Na sve ovo su uticale godine, mada se dobro drži za čoveka svojih godina i još uvek je na nivou koji ljudi mogu tolerisati za predsednika.
Najveći protivnik Trampa je Tramp
Ovo zvuči paradoksalno, ali u slučaju Trampa, ono što može najviše da mu našteti je njegovo ponašanje, koje će odgurnuti glasače od njega. Protivnik ne mora ništa da uradi osim da ga posmatra kako se sam sapliće. To je nuspojava ekstremne retorike, koja mu s jedne strane može doneti veću podršku baze, ali i oterati druge glasače. Upravo mu je takva retorika donela pobedu 2016. godine, ali i poraz 2020. godine.
Školska kampanja Kamale
Trampov protivnik na ovim izborima je Kamala Haris, koja je iskusni političar i do ove pozicije je došla postepeno. Prvo je postala tužilac u San Francisku, a zatim i u Kaliforniji, da bi posle toga napredovala na mesto senatora Kalifornije. Nakon toga je postala potpredsednik Amerike, a sada je kandidat za predsednika Amerike. Isto tako je vodila svoju kampanju za predsednika Amerike, možemo reći školski ili po pravilima.
Ovo je krucijalna razlika između nje i Trampa, koji vodi nestandardnu kampanju, koju popunjava populizmom i ekstremizmom, da bi dobio veću medijsku pažnju.
Ko će pobediti?
Možda i najinteresantnije pitanje u ovom tekstu. Kod američkih izbora najvažnije je predvideti ishod u kolebljivim državama, tj. ko će pobediti u njima. Kolebljive države koje su od interesa na ovim izborima su: Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Džordžija, Severna Karolina, Arizona i Nevada.
Razlika u ovim državama je veoma mala prema sprovedenim anketama. Pošto je razlika tako mala, teško je sa sigurnošću reći ko će pobediti. Prošli put je bila slična trka, s tim što je Kamala tada bila kandidat za potpredsednika. Tada je Kamala izašla kao pobednik, a situacija se nije drastično promenila od tada.
Kamalin put do pobede je lakši nego Trampov, jer ona može da izgubi neke države u kojima je pobedila 2020. godine i da ipak pobedi. Tramp, s druge strane, mora da pobedi u najmanje dve države u kojima je prošli put izgubio da bi pobedio sada. Ipak, ni Trampov put nije težak, jer može da pobedi ako osvoji Džordžiju i Pensilvaniju, gde su razlike izuzetno male.
Ankete pokazuju izuzetno tesnu borbu u sedam kolebljivih država. Sve te razlike su daleko manje od statističke greške, pa se ne možemo u potpunosti osloniti na njih prilikom procene. Međutim, možemo biti sigurni da će Pensilvanija odigrati ključnu ulogu zbog svoje veličine i broja elektorskih glasova.
Isključivo zbog izuzetno male razlike u kolebljivim državama, kao i zbog izbledelog Trampovog šarma, prednost ćemo dati Kamali. Izgleda da je došlo vreme za prvog ženskog predsednika u Americi – Kamalu Haris.
Autor: Jovan Babić
