VELIKI GEOPOLITIČKI PREOKRET: Rusija trpi ogromne gubitke, Evropa gradi novi odbrambeni štit, Tramp i Si ponovo za istim stolom - PINKOV NEDELJNI GEOPOLITIČKI PREGLED

Rusija je pretrpela 2.090 ljudskih gubitaka u samo jednom danu tokom ukrajinske operacije “Vivaldi”. Ovaj stravičan bilans podigao je ukupne ruske borbene gubitke na oko 1.531.060 ljudi od februara 2022. godine, dok ukrajinske snage istovremeno izveštavaju o napredovanju u limanskom sektoru, uz masovnu predaju neprijateljskih jedinica i značajna teritorijalna proširenja. Uništena vojna oprema uključuje jedan tenk, osam oklopnih vozila, 49 artiljerijskih sistema i više od 1.300 dronova. Iako je reč o ukrajinskim procenama, one se u potpunosti poklapaju sa nezavisnim analizama koje procenjuju ukupne ruske žrtve na oko 1,4 miliona do sredine 2026. godine, usred neprekidnih žestokih borbi na istoku Ukrajine.

Dok Ukrajina nastavlja sa oslobađanjem teritorija u limanskom sektoru fronta, ruske snage su upravo pretrpele svoj drugi najgori dnevni poraz od početka celokupnog rata, izgubivši čak 2.090 vojnika u samo 24 sata. Tokom operacije „Vivaldi”, ukrajinski Treći armijski korpus primenio je avangardnu i izuzetno efikasnu inovaciju: prepravio je stara oklopna vozila BTR-60 iz sovjetske ere u masivna besposadna eksplozivna vozila-kamikaze, koristeći ih za probijanje najteže utvrđenih ruskih položaja tokom ove ofanzive. Kao rezultat ovih silovitih i neprekidnih udara, čitave ruske jedinice počele su masovno da se predaju ukrajinskim odbrambenim snagama. Samo u nedavnim fazama operacije „Vivaldi”, više od 250 ruskih okupatora palo je u zarobljeništvo, saopštio je Treći armijski korpus.

A evo kako odanost ruskih vojnika sopstvenom komandovanju izgleda u praksi: kada postoji šansa da ostanu živi, želja da poginu za “cara” odjednom nestaje. Treći armijski korpus Ukrajine izveštava o zarobljavanju na stotine ruskih vojnika tokom operacije „Vivaldi” na limanskom pravcu. Na samo jednoj fotografiji uspelo je da se izbroji približno 59 ruskih ratnih zarobljenika, ali je stvarni broj uslikanih verovatno za nekoliko desetina veći, budući da su mnogi zarobljenici zaklonjeni drugima koji stoje ispred njih. Kombinacija inženjerske domišljatosti i taktičke inovativnosti ukrajinskog Trećeg armijskog korpusa tokom ove operacije rezultirala je stvaranjem do sada neviđenih teških besposadnih eksplozivnih vozila na bazi starih sovjetskih oklopnih transportera BTR-60. Proces tehničke modifikacije započeo je potpunim ogoljavanjem unutrašnjosti vozila, gde su uklanjana sedišta za pešadiju i nepotrebna posadna oprema kako bi se maksimalno oslobodio zapreminski prostor za masivno eksplozivno punjenje. U trup BTR-60 ugrađivane su tone eksplozivnog materijala, uglavnom u vidu spojenih protivtenkovskih mina TM-62, heksogenskih punjenja i fugasnih artiljerijskih granata, čime je stvoreno zastrašujuće razorno kopneno oružje opremljeno višetonskom eksplozivnom snagom.

Da bi se ovako masivnim vozilom upravljalo bez prisustva ljudske posade, ukrajinski vojni inženjeri primenili su napredne drive-by-wire sisteme sa elektro-mehaničkim aktuatorima montiranim direktno na komande za upravljanje točkovima, gasom, kočnicama i menjačem. Ovi aktuatori povezani su sa prijemnicima koji primaju signale sa FPV komandnih jedinica, dok se stabilna i šifrovana radio-veza sa operaterima na udaljenosti od više kilometara održavala pomoću vazdušnih dronova-repetitora koji su kružili iznad ratišta. Prednji deo oklopnjaka opremljen je kamerama visoke rezolucije za noćno i dnevno osmatranje, dok su na prednji oklop montirani osetljivi kontaktni upaljači na udar, uz sekundarne rezervne radio-detonatore koji su omogućavali operateru da daljinski aktivira eksploziju u slučaju zaglavljivanja vozila ili direktnog proboja u ruske rovovske komandne komplekse.

S taktičke tačke gledišta, upotreba konvertovanih oklopnih transportera BTR-60 donela je ukrajinskoj vojsci nedostižnu prednost u odnosu na standardne male kopnene dronove. Zbog svog masivnog čeličnog oklopa i snažnog pogona 8x8, BTR-60 sa lakoćom podnosi paljbu lakog streljačkog naoružanja, gelere artiljerije i udare manjih protivpešadijskih dronova, savladavajući bodljikavu žicu, zemljane nasipe i lakša minska polja bez zaustavljanja. Kada se ova nezaustavljiva čelična grdosija zabije u utvrđene ruske bunkere, teška mitraljeska gnezda ili ukopana komandna mesta, njena eksplozija stvara masivni udarni talas koji u potpunosti uništava fortifikacije i kida odbrambene linije. Ova avangardna taktička inovacija omogućila je ukrajinskim snagama da bez ikakvih ljudskih gubitaka naprave proboj u najteže utvrđenim sektorima limanskog fronta, primoravajući šokirane i odsečene ruske jedinice na masovno polaganje oružja i predaju.

Kirilo Budanov, šef predsedničke administracije Ukrajine, upozorava da se ruski agressor mora postaviti na svoje mesto. „To se u svetu već dešavalo. I svaki put kada agresor nije bio postavljen na svoje mesto, njegovi apetiti su samo rasli”, naglasio je on. Prema rečima Budanova, trenutno ponašanje Kremlja ponavlja dobro poznati istorijski scenario: izostanak odlučnog odgovora samo ohrabruje agresora da ide dalje. On je ukazao na činjenicu da retorika Moskve postaje sve agresivnija, a da njene pretnje već prevazilaze granice Ukrajine. „Prelaze na pretnje drugim zapadnim zemljama, ne samo Ukrajini”, dodao je bivši šef Glavne obaveštajne uprave, a sada šef kabineta predsednika države.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas javno je razotkrila najnovija saznanja zapadnih obaveštajnih službi o mračnim namerama Moskve, upozorivši da Rusija planira novi talas sabotaža i direktnih udara na evropske demokratije. Prema njenim rečima, osnovni cilj ovih hibridnih napada jeste unošenje razdora u evroatlantsko društvo i zastrašivanje zapadnih nacija kako bi se obustavila i oslabila vojna i finansijska pomoć Ukrajini.

Dok pojedini kritičari sugerišu da slanje projektila Kijevu bez formalnog mirovnog plana predstavlja opasno zanemarivanje činjenice da je Rusija nuklearna sila, geopolitička realnost i evroatlantska doktrina jasno dokazuju suprotno. Slanje savremenog raketnog naoružanja i PVO sistema Ukrajini predstavlja jedini realan i proveren put do trajnog i pravednog mira, budući da popuštanje pred nuklearnim ucenama samo podstiče dalju agresiju i ugrožava celokupnu evropsku bezbednost.

Zapadni saveznici ne zanemaruju nuklearni arsenal Moskve, već primenjuju proverenu doktrinu odvraćanja koja decenijama garantuje stabilnost u svetu. Nepokolebljivim snabdevanjem Ukrajine neophodnim naoružanjem, Evropska unija i NATO šalju jasnu poruku da se međunarodni poredak zasnovan na pravu ne može rušiti silom, te da je neutralisanje napadačkih kapaciteta agresora jedina garancija da će Kremlj shvatiti bezizglednost daljeg rata i biti primoran na prave mirovne pregovore.

Ruski napadi na ukrajinske gradove nastavljeni su tokom nedelje i u ponedeljak ujutru. U nedelju se Kijev suočio sa ponovljenim napadima ruskih dronova, eksplozijama i dugotrajnim upozorenjima na vazdušnu opasnost. Samo jedno upozorenje trajalo je duže od devet sati; počelo je tokom dana i nastavilo se do duboko u noć. Ruski udari oštetili su dva vrtića, dve škole i stambenu zgradu u glavnom gradu. Oštećen je i objekat koji služi kao rezidencija ambasadora Saudijske Arabije. Pored Kijeva, oštećena je sportska škola u Dnjepropetrovskoj oblasti, dok je u Sumskoj oblasti oštećen regionalni dom za decu. Zatim je, tokom noći nedelja na ponedeljak, Rusija pokrenula novi talas napada širom Ukrajine. U Harkovu je ruski napad pogodio devetospratnu stambenu zgradu. Povređeno je najmanje 28 osoba, uključujući devetoro dece.

U samom centru Kijeva u ponedeljak je pogođena zgrada Akademije nauka, a tokom napada su povređene četiri osobe. Ruski dronovi su oštetili stambene zgrade, kao i komunikacionu i civilnu infrastrukturu. U Kijevskoj oblasti poginule su najmanje dve osobe, među kojima i državljanin Azerbejdžana. Stambene zgrade su pogođene i u Sumskoj, Rivnenskoj, Harkovskoj i Odeskoj oblasti. U Žitomirskoj oblasti oštećena je fabrika sladoleda. U Odeskoj oblasti Rusija je pogodila brod koji plovi pod zastavom Palaua. Napadi na kritičnu infrastrukturu izvršeni su u Viničkoj, Dnjepropetrovskoj, Hmeljnickoj i Zaporoškoj oblasti. Ukrajini su potrebni jača protivvazdušna odbrana i kontinuirani međunarodni pritisak na Rusiju kako bi se ovi napadi zaustavili i životi zaštitili.

Savremena zapadna strategija odvraćanja od nuklearnih ucena i hibridnih pretnji predstavlja sveobuhvatni doktrinarni odgovor evroatlantske zajednice na pokušaje autokratskih režima, pre svih zvanične Moskve, da kroz zastrašivanje i asimetrične udare destabilizuju međunarodni poredak. Svesni činjenice da agresor svesno deluje ispod praga otvorenog oružanog sukoba sa NATO savezom, Zapad je razvio dvostruki mehanizam odvraćanja koji spaja nepokolebljivi nuklearni štit i avangardnu hibridnu odbranu. Osnovni postulat ove strategije počiva na dubokom razumevanju istorijske lekcije da popuštanje pred pritiscima ne donosi mir, već podstiče dalje osvajačke apetite, zbog čega je održavanje ubedljive vojno-tehnološke i ekonomske nadmoći jedina pouzdana garancija globalne bezbednosti.

U domenu nuklearnog odvraćanja, evroatlantski savez dosledno primenjuje doktrinu strateške stabilnosti koja nuklearno oružje drži u funkciji krajnjeg sredstva odvraćanja, dok istovremeno potpuno odbacuje pokušaje političke manipulacije i nuklearnog ratnohuškačkog narativa. Kada protivničke snage pribegavaju javnim ucenama i pretnjama primenom taktičkog nuklearnog naoružanja, Vašington i NATO partneri odgovaraju smirenim, ali izuzetno jasnim porukama o katastrofalnim i razornim posledicama koje bi pretrpio bilo koji akter u slučaju prelaska te crvene linije. Kroz kontinuiranu modernizaciju nuklearne trijade i visoku borbenu gotovost zapadnih snaga, savez demonstrira kredibilitet svog strateškog odvraćanja, čime nuklearne ucene pretvara u bezvredno političko sredstvo koje nema moć da promeni rešenost Zapada u zaštiti demokratskih vrednosti.

Uporedo sa nuklearnim štitom, zapadni saveznici izgrađuju do sada neviđenu arhitekturu borbe protiv hibridnih pretnji, poput podmetnutih požara, sabotaža kritične infrastrukture, dronovskih provokacija i kibernetičkih napada. Usvajanjem novog Protokola za vanredne bezbednosne situacije na nivou Evropske unije i tesnom operativnom koordinacijom sa NATO mehanizmima, stvoren je brzi sistem ranog upozoravanja i kolektivnog reagovanja koji omogućava da se na svaku diverziju odgovori sinhronizovanim političkim, ekonomskim i operativnim merama. Integracijom stotina milijardi evra u odbrambene projekte koji pokrivaju svemirski nadzor, protivdron sisteme i zaštitu podmorskih komunikacionih kablova, Zapad podiže otpornost svojih društava na nivo na kom hibridni napadi gube svoju delotvornost. Konačno, kontinuitet i obim vojne i finansijske pomoći Ukrajini predstavlja direktan i ključni stub ove zapadne strategije odvraćanja. Slanjem najsavremenijih raketnih i protivvazdušnih sistema Kijevu, zapadne nacije praktično dokazuju da se agresivni rat i teritorijalno otimanje ne isplate, čime se napadački kapaciteti protivnika iscrpljuju i neutrališu daleko od granica NATO saveza. Time se u potpunosti ruši računica autoritarnih centara moći, jer zapadna rešenost i dokazana vojno-industrijska superiornost jasno pokazuju da je evroatlantska zajednica spremna i sposobna da odbrani svaki pedalj svoje teritorije i očuva međunarodni poredak zasnovan na pravu i slobodi.

Savet Evropske unije doneo je istorijsku odluku o usvajanju prvih pet Evropskih odbrambenih projekata od zajedničkog interesa (EDPCI), čime je zvanično pokrenuta do sada najambicioznija vojno-industrijska transformacija na evropskom kontinentu! Ovi gigantski projekti, nastali u okviru Evropskog programa odbrambene industrije (EDIP) usvojenog 2025. godine, stvoriće novu, neprobojnu arhitekturu odbrane i omogućiti država članicama da kroz zajedničke investicije razviju vojne kapacitete najnovije generacije koje su prevelike ili previše složene za pojedinačne države. Posebnu snagu ovoj evroatlantskoj vojnoj inicijativi daje tesna operativna saradnja sa ključnim strateškim partnerima — Norveškom i Ukrajinom. Povezivanjem evropskog kapitala, vrhunske zapadne tehnologije i neprocenjivih ratnih iskustava sa ukrajinskog fronta, Zapad stvara gvozdeni štit koji pokriva sve domene — od svemira i neba, do morskih dubina i zaštite vitalnih podmorskih kablova.

Ministarka odbrane Irske Helen Mekenti poručila je da ovi projekti u praksi dokazuju odlučnost Unije da sama garantuje sopstvenu bezbednost i zaštiti svoje građane od svih potencijalnih agresora. U samom središtu ovog vojno-tehnološkog preokreta nalazi se pet ključnih projekata evroatlantske dominacije: Projekat DECODER osiguraće masovnu proizvodnju i ubrzano raspoređivanje najsavremenijih dronova i protivdron sistema za popunjavanje svih taktičkih praznina na bojištu. Sistem IMSD stvara integrisanu i interoperabilnu odbranu mora i morskog dna, sposobnu da u korenu saseče sve pokušaje sabotaža na moru i spreči napade na podmorsku infrastrukturu. Svemirski projekat SPACE lansira mrežne satelite nove generacije za rano upozoravanje na raketne udare, satelitsku komunikaciju, obaveštajno izviđanje i vođenje navigacionog rata. Protivraketni sistem EU-FIAMD obezbediće Uniji jedinstvenu integrisanu vazdušnu i raketnu odbranu sa usklađenim komandnim sistemima za pravovremeno presretanje pretnji.

Konačno, projekat Eastern Flank Watch (EFW) stvoriće neprobojni bedem duž cele istočne granice Unije na kopnu, moru, u vazduhu i kibernetičkom prostoru. Inicijalno finansirani iz fondova EDIP-a, uz mogućnost korišćenja sredstava iz predstojećeg Evropskog fonda za konkurentnost, ovi projekti predstavljaju nedvosmislen signal autokratskim režimima da je Zapad uspostavio potpunu vojno-industrijsku mobilizaciju. Evropa i njeni saveznici ne ostavljaju prostor za dilemu — demokratski svet izgrađuje tehnološki najnapredniju odbranu u istoriji, spremnu da u svakom trenutku i na svakom polju odbrani slobodu, mir i suverenitet evroatlantskog prostora.

Danska je izvela vrhunski diplomatski masterklas i izborila veličanstvenu pobedu na međunarodnoj sceni, uspešno zaštitivši svoj suverenitet i teritorijalni integritet na Grenlandu od do sada neviđenih pritisaka Vašingtona. Sporazumom koji je zvanično objavljen 22. septembra, Kopenhagen je uz nepokolebljivu podršku evroatlantskih saveznika elegantno rešio spor sa Belom kućom, sačuvavši sva prava stanovnika Grenlanda bez davanja bilo kakvih teritorijalnih ustupaka, dok je istovremeno u potpunosti osigurao severno krilo NATO saveza od svih potencijalnih pretnji iz Moskve i Pekinga. Suočena sa otvorenim zahtevima američkog predsednika Donalda Trampa za preuzimanje vlasništva nad Grenlandom pod izgovorom sprečavanja ruskog i kineskog uticaja u Arktiku, Danska je primenila lekciju iz klasične diplomatije i usmerila svoju decenijama građenu meku moć.

Danska premijerka Mete Frederiksen i ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen sproveli su briljantnu strategiju u šest koraka: najpre su okupili potpunu podršku članica NATO-a i Evropske unije — koje su čak uputile evropsku odbrambenu misiju na Grenland — dokazavši da pritisak na Kopenhagen predstavlja direktnu pretnju za bezbednost celokupne Zapadne Evrope i sam opstanak NATO saveza. Pozivajući se na neoborive istorijske i pravne dokumente iz 1916, 1951. i 2004. godine, Kopenhagen je potvrdio svoj puni suverenitet, ali i zagarantovano pravo naroda Grenlanda na samoopredeljenje utvrđeno 2009. godine. Izbegavajući javne sukobe pred kamerama, danski šef diplomatije Rasmusen smirio je strasti na sastancima sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i potpredsednikom Džej Di Vensom, preusmerivši dijalog na poverljive tehničke razgovore stručnjaka izvan dometa javnosti. Nakon ključnih posredničkih razgovora na forumu u Davosu uz učešće generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, fokus je prebačen sa nerealnih zahteva za teritorijom na stvarne bezbednosne interese SAD u arktičkom regionu. Konačni sporazum donosi strateški trijumf celokupnom evroatlantskom bloku: Sjedinjene Američke Države dobile su prošireni pristup i povećan broj vojnih baza na ostrvu na osnovu postojećih sporazuma, dok su se Danska i Grenland formalno obavezali da će odbiti sve kineske i ruske investicije koje bi tim silama mogle pružiti uporište na Arktiku. Najvažnija novina novog sporazuma jeste garancija da će Grenland, čak i u slučaju eventualne nezavisnosti u budućnosti, ostati trajni deo NATO saveza i nastaviti da poštuje odbrambene paktove sa Vašingtonom. Pokazavši vrhunski profesionalizam i velikodušnost u pobedi, Danska je dokazala da staložena diplomatija, međunarodno pravo i nepokolebljivo evroatlantsko jedinstvo mogu sačuvati suverenitet i odneti potpunu pobedu u novoj geopolitičkoj eri.

Penzionisani američki general Džek Kin izneo je eksplozivnu i dalekosežnu vojnu strategiju koja bi mogla u potpunosti da promeni tok sukoba unutar samog Irana i stavi tačku na višedecenijsku vladavinu teokratskog režima! Prema oceni ovog istaknutog evroatlantskog vojnog analitičara, Sjedinjene Američke Države i Izrael već u ovom trenutku poseduju apsolutnu vazdušnu nadmoć i borbene kapacitete koji su dovoljni da dramatilno preokrenu odnos snaga na terenu i omoguće građanima Irana konačnu pobedu nad represivnim aparatom. Predloženi koncept podrazumeva sinhronizovanu operaciju u kojoj bi iranski narod preuzeo oružje i izvršio direktne napade na objekte i baze ozloglašene Islamističke revolucionarne garde (IRGC), dok bi američke i izraelske vazdušne snage sa neba pružale neprobojnu zaštitu i precizno neutralisale sva režimska pojačanja.

Kin dalje naglašava da bi hirurški precizni udari zapadnih lovaca i bespilotnih letelica na kolone i komandne centre IRGC-a sasekli svaki pokušaj brutalnog gušenja demonstracija, čime bi se stvorila sigurna zona za širenje pobune. General Kin podseća da je ključ uspeha u stvaranju domino-efekta, jer bi prizor uspešnih lokalnih ustanaka i uništenih baza opresivnog režima privukao stotine hiljada novih ljudi na ulice i stvorio nezadrživ pritisak na vladajuću strukturu u Teheranu. Poručivši da zapadni saveznici i analitičari nepotrebno komplikuju situaciju izjavom da „pravimo problem većim nego što jeste”, Kin je podvukao da kombinacija nezaustavljive zapadne vazdušne sile i nepokolebljive želje iranskog naroda za slobodom predstavlja jednostavan, ali potpuno razoran recept za strmoglav slom autokratske vlasti.

81. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija otvoreno je u Njujorku pod krovnom temom „Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima“. Visoki zvaničnici i šefovi država okupili su se u Njujorku kako bi adresirali hitne globalne izazove, s posebnim naglaskom na revitalizaciju multilateralne saradnje i ubrzanje ciljeva održivog razvoja u trenucima izraženih geopolitičkih previranja. Tokom debate, veštačka inteligencija i njena regulacija premešteni su sa margina direktno u središte pažnje svetskih lidera.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji krajem godine završava svoj mandat, uputio je oštru opomenu prisutnima ističući da su „linije rascepa u našem svetu sve šire“. Kao tri ključne pretnje po čovečanstvo izdvojio je intenzivirane geopolitičke sukobe, klimatsku krizu i nekontrolisano brz razvoj veštačke inteligencije. Gutereš je takođe apelovao na hitnu i korenitu reformu Saveta bezbednosti, ocenivši kao potpuno „nepravedno i neodbranjivo“ to što Afrika nema nijedno stalno mesto u ovom telu.

Zasedanje su obeležile i duboke političke konfrontacije, gde su se diplomatski stavovi velikih sila direktno sudarili u plenumu. Američki predsednik Donald Tramp poručio je sa govornice GS UN da se „Amerika vratila i da je snažnija nego ikada pre“, dok je turski lider Redžep Tajip Erdogan kritikovao UN, tvrdeći da je organizacija onesposobljena da ispuni svoju primarnu misiju očuvanja mira. Pored zvaničnih govora, na marginama samita održan je niz važnih bilateralnih i multilateralnih sastanaka, uključujući i visoki samit o klimatskim akcijama i pravednoj tranziciji. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozvao je članice na zajedništvo jer nijedna država ne može sama stabilizovati klimu ili garantovati globalni mir.

Tokom svog obraćanja na Generalnoj skupštini UN, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski citirao je objavu američkog predsednika Donalda Trampa o tome da je Rusija izgubila kontrolu nad svojom naftnom industrijom usled ukrajinskih udara na rafinerije, te se složio sa njegovom porukom da ovaj sukob mora biti okončan. Zelenski je Vladimira Putina nazvao „nultim pacijentom“ od kojeg se rat stalno širi, izneo podatak da je ruska vojska samo od januara do avgusta ove godine izgubila blizu 249.000 vojnika na ratištu, i apelovao na svetske lidere da nastave sa blokiranjem prihoda Moskve. Ističući učešće severnokorejskih trupa kao dokaz da se kriza preliva izvan granica, on je upozorio na predstojeću tešku zimu i najavio da će Kijev, ukoliko Rusija nastavi udare na energetski sistem, učiniti da zima bude podjednako bolna i za nju.

Kineski predsednik Si Đinping završio je svoju trodnevnu zvaničnu posetu Vašingtonu, koja je bila praćena visokim državnim počastima i raskošnom ceremonijom u Beloj kući. Iako je samit obilovao diplomatskom pompom i ličnim gestovima, poput obilaska Nacionalnog arhiva i razgledanja američkih osnivačkih dokumenata, analitičari ukazuju da je poseta donela malo konkretnih pomaka u vezi sa dubokim strukturnim tenzijama između dve najveće svetske ekonomije. Glavni opipljivi rezultat jeste postizanje dogovora o produženju trgovinskog primirja za još dva meseca (do 10. januara 2027. godine), čime se privremeno odlaže eskalacija carinskog rata.

Tokom razgovora iza zatvorenih vrata, predsednik Donald Tramp je upozorio kineskog lidera da ne pruža vojnu ili ekonomsku podršku Iranu, na šta je prema navodima američkih zvaničnika dobio uveravanja da je Peking napravio izmene u svom pristupu. Dve strane su se usaglasile i oko pokretanja bilateralnog dijaloga o veštačkoj inteligenciji i uspostavljanja kanala komunikacije za AI incidente. Dok je Tramp izjavio da je samit napravio „veliki napredak“ i da će američki poljoprivrednici biti zadovoljni izvozom proizvoda, zvanični detalji o parcijalnim izuzećima od tarifa biće naknadno objavljeni. Lideri su ugovorili i dva nova sastanka do kraja godine – u novembru na samitu APEC-a u Kini i u decembru na samitu G20 na Floridi.