Odluka Berlina da protera 150 ruskih diplomata i članova njihovih porodica predstavlja jedan od najvećih diplomatskih lomova u odnosima Nemačke i Rusije od završetka Hladnog rata.
Zvanični potez nemačkih vlasti usledio je neposredno nakon incidenta koji se tretira kao diverzantska akcija na aerodromu u Lajpcigu, ključnom čvorištu za vazdušni teretni saobraćaj i logističke operacije. Procene nemačkih kontraobaveštajnih službi da su pojedina lica sa diplomatskim statusom bila povezana sa planiranjem ili sprovođenjem sabotaža na kritičnoj infrastrukturi prelomile su odluku Savezne vlade da primeni drastične mere i uskrati boravak obimnom delu ruskog diplomatsko-konzularnog osoblja.
Ovaj masovni proterivački talas dolazi u kontekstu sukcesivnog urušavanja bilateralnih i kulturnih odnosa, budući da je Moskva prethodno zatvorila Generalni konzulat Nemačke u Sankt Peterburgu i obustavila rad svih centara Gete instituta na teritoriji Ruske Federacije. Odluka Berlina pokazuje prelazak sa defanzivnog praćenja na aktivno presecanje obaveštajnih mreža koje deluju pod diplomatskim pokrićem. Incident na aerodromu u Lajpcigu dodatno potvrđuje procene evropskih bezbednosnih struktura da Rusija sistematski širi spektar hibridnih operacija i sabotaža usmerenih na transportna i logistička čvorišta u Evropi, dovodeći nemačko-ruske odnose na najniži nivo u savremenoj istoriji.
