Tokom zime 2023. godine, ruski državni mediji i propagandisti plasirali su podrugljive video-snimke u kojima su tvrdili da će građani Evropske unije, usled sankcija i energetske krize, morati da zamene svoje automobile konjima.
Zvanični glasovi iz Moskve tada su poručivali Evropljanima da pređu na alternativne načine prevoza jer će cene goriva samo rasti, prognozirajući potpuni kolaps zapadnog energetskog sistema. Međutim, sredinom 2026. godine, situacija se dramatično preokrenula i predviđanja o restrikcijama i praznim pumpama su se obistinila, ali ne u Evropi, već unutar same Ruske Federacije.
Prema najnovijim izveštajima sa terena, restrikcije na prodaju benzina i dizela uvedene su u gotovo svakom četvrtom regionu Rusije. Najveći paradoks ove krize ogleda se u Hanti-Mansijskom autonomnom okrugu, poznatijem kao Jugra, koji sam proizvodi oko 40% ukupne ruske nafte, a gde su na pumpama kompanija Gazprom Neft i Lukoil sada uvedeni limiti od 40 litara benzina i 80 litara dizela po automobilu. Stroge privremene mere pogodile su i unutrašnjost zemlje, pa su tako u Brjanskoj, Kurskoj, Voronješkoj, Saratovskoj i Omskoj oblasti uvedeni limiti koji se kreću između 30 i 40 litara po vozilu, uz strogu zabranu točenja goriva u kanistere kako bi se sprečili panika i špekulacije na crnom tržištu. Najkritičnija situacija zabeležena je na anektiranom poluostrvu Krim, gde je prodaja benzina za civilna vozila praktično potpuno obustavljena, dok su u okupiranom Lugansku vlasti ograničile kupovinu na maksimalno 20 litara goriva po jednoj poseti pumpi.
Iako je Rusija jedan od najvećih svetskih proizvođača sirove nafte, problem ne leži u nedostatku same nafte, već u nemogućnosti da se ona preradi i bezbedno transportuje. Ključni uzrok trenutnog kolapsa su učestali napadi ukrajinskih bespilotnih letelica koje od početka godine intenzivno targetiraju rusku energetsku infrastrukturu. Prema procenama ekonomskih analitičara, ovi uspešni udari izbacili su iz stroja preko 25% ruskih kapaciteta za preradu benzina, što je proizvodnju spustilo na najniži nivo u poslednjih dvadeset godina.
Pored uništenih rafinerija, drugi veliki problem predstavlja logistički zastoj u transportu unutar zemlje, koji je ozbiljno ugrožen napadima na skladišta i ključna saobraćajna čvorišta poput onih u Kerčkom moreuzu. Kada se na oštećenu logistiku doda vrhunac letnje sezone, tokom koje su potražnja zbog godišnjih odmora i poljoprivredni radovi na poljima na najvišem nivou, sistem je doživeo potpuni šok. Dok ruski zamenik premijera Aleksandar Novak pred javnošću ocenjuje situaciju kao tešku ali pod kontrolom, Vlada u Moskvi iza zatvorenih vrata već razmatra uvođenje potpune zabrane izvoza dizela i subvencionisanje hitnog uvoza goriva iz Azije. Propagandni snimci iz 2023. godine tako su dobili neočekivan epilog, jer dok se Evropa uspešno prilagodila novim energetskim realnostima, ruski vozači su ti koji danas u dugim redovima čekaju svojih 30 litara.
