Prema novom izveštaju o civilnoj i vojnoj pripremljenosti Evrope, građani Evropske unije bi trebalo da prikupe osnovne zalihe za hitne slučajeve u slučaju rata ili druge ozbiljne krize.
Izveštaj je objavljen u sredu, a napisao ga je bivši predsednik Finske Sauli Niniste, kao Specijalni savetnik predsednice Evropske komisije, prenosi Njuzvik.
Ova preporuka dolazi u trenutku kada je svet svedočio ozbiljnim poremećajima koji su posledica pandemije COVID-19, kao i pojačanim tenzijama uzrokovanim sukobom Rusije i Ukrajine.
EU nastoji da izbegne ranjivost na koju je ukazala pandemija, kao i potencijalne pretnje teritorijalnom integritetu, čime priprema građane ne samo za preživljavanje u krizi, već i za očuvanje stabilnosti unutar Unije.
U izveštaju se navodi da EU nije bila spremna ni za pandemiju COVID-19 ni za agresiju Rusije na Ukrajinu i da mora preći sa reaktivnog na proaktivno planiranje.
Kao deo ove strategije, EU bi trebalo da savetuje domaćinstva da budu samodovoljna najmanje 72 sata u slučaju hitne situacije, ističe se u izveštaju. Preporučuje se da države članice građanima obezbede smernice o prikupljanju zaliha, evakuaciji i pristupu hitnim službama, između ostalog.
Prema izveštaju, među osnovnim zalihama koje bi domaćinstva trebalo da poseduju u slučaju hitne situacije nalaze se zalihe hrane, vode, lekova, lampa i radio na baterije. Ovaj savet ima za cilj da pripremi građane EU za različite vrste vanrednih situacija, uključujući pandemiju, ekstremne vremenske uslove ili oružanu agresiju.
Pandemija COVID-19 podstakla je ljude širom sveta da iznenada počnu da kupuju zalihe, što je dovelo do nestašice određenih artikala, navodi Njuzvik.
Iako izveštaj ne navodi rusku agresiju kao jedinu potencijalnu pretnju, ističe je kao značajnu.
„Nemamo jasan plan šta će EU preduzeti u slučaju oružane agresije protiv države članice. Pretnja rata koju Rusija predstavlja za evropsku bezbednost primorava nas da ovo pitanje stavimo u središte naše pripremljenosti, bez potcenjivanja rada na pripremi za druge velike pretnje,” navodi se u izveštaju.
Izveštaj napominje da, iako pretnju ruske agresije najviše osećaju njeni neposredni susedi, svaka akcija Rusije protiv države članice EU uticala bi na svih 27 zemalja članica bloka.
„Teritorijalni integritet i politička nezavisnost svake države članice neraskidivo su povezani sa ostalim državama članicama i EU u celini," piše u izveštaju.
Izveštaj dalje ističe da bi osnaživanje građana trebalo da bude „u srži“ sveobuhvatne strategije pripremljenosti i da bi EU trebalo da podiže svest i podstiče samopouzdanje kod svoje populacije.
Takođe, predlaže se niz mera na nivou EU, uključujući da se najmanje 20 odsto ukupnog budžeta Unije usmeri ka jačanju bezbednosti i spremnosti na krize. Predložena je i veća razmena obaveštajnih podataka među zemljama članicama EU.
Ovaj izveštaj na 165 stranica predstavljen je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u sredu, navodi Njuzvik.
Autor: Pink.rs
