Evropska služba za spoljne poslove i ukrajinski Centar za suzbijanje dezinformacija objavili su sveobuhvatan zajednički izveštaj koji detaljno analizira kako Rusija koristi sofisticirane metode manipulacije informacijama i spoljnog mešanja kako bi potkopala proces evrointegracija Ukrajine.
Ovaj dokument, pod nazivom „Iza bojnog polja: Ruski informativni rat protiv evropske budućnosti Ukrajine“, obuhvata period od januara 2025. do maja 2026. godine i donosi dubok uvid u složene mehanizme kojima Moskva pokušava da skrene Kijev sa izabranog evropskog puta, delujući paralelno na domaćem i međunarodnom planu.
Uvodne reči visokih zvaničnika, uključujući visoku predstavnicu Evropske unije Kaju Kalas i šefa predsedničke kancelarije Ukrajine Kirila Budanova (bivši načelnik službe bezbednosti HUR), naglašavaju da integracija Ukrajine u evropsku porodicu predstavlja strateški bezbednosni imperativ za ceo kontinent. Kalas je istakla da ukrajinski narod u ratnim uslovima pokazuje izuzetnu hrabrost braneći svoj suverenitet i reformske napore, dok je Budanov upozorio na istorijske lekcije informacionog ratovanja. On se osvežio na dokazane principe po kojima se propaganda najefikasnije oslanja na emocije, strahove i zamor društva, često kombinujući stvarni kontekst sa ciljanim lažima kako bi se lakše narušilo poverenje u demokratske institucije.
Dokument jasno pokazuje da ruske operacije više ne predstavljaju niz izolovanih incidenata, već dobro koordinisanu mašineriju industrijskih razmera koja funkcioniše kroz višeslojnu infrastrukturu. Ova mreža se proteže od zvaničnih državnih kanala i medija pod kontrolom Kremlja, pa sve do prikrivenih aktera na društvenim mrežama. Zvanični ruski izvori se ređe koriste za direktan uticaj unutar same Ukrajine zbog restrikcija i gubitka poverenja javnosti, ali oni služe kao primarni generatori priča koje potom neimenovani botovi i lokalizovani nalozi prepakuju i prilagođavaju za domaće i evropsko tržište. Posebno je uočljiva asimetrija u raspodeli resursa, jer Moskva u poslednje vreme sve više cilja publiku unutar same Evropske unije, svesna da je podrška ukrajinskih građana članstvu i dalje stabilno visoka, zbog čega se težište manipulacije pomera ka evropskom javnom mnjenju gde se donose ključne odluke o proširenju.
Analitičari su mapirali četiri glavna narativa koja ruska mašinerija sistematski širi kako bi oslabila koheziju i usporila procese. Prvi se odnosi na tezu da Evropska unija namerno produžava sukob kako bi oslabila Rusiju, čime se potpuno izvrće uzročno-posledična veza same agresije i odgovornost prebacuje na zapadne partnere. Drugi narativ agresivno eksploatiše istorijske rane i regionalne anksioznosti, plasirajući izmišljene scenarije o navodnim tajnim planovima država članica Unije da podele ukrajinsku teritoriju. Pored toga, regulatorne reforme i usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije prikazuju se kao prisilna spoljna kontrola Brisela koja donosi trenutnu štetu građanima, dok se stvarni reformski izazovi, poput borbe protiv korupcije, sistematski preuveličavaju kako bi se stvorila slika o trajnoj nekompatibilnosti Ukrajine sa evropskim vrednostima.
Savremeni informativni prostor donosi i nove rizike, pre svega kroz upotrebu veštačke inteligencije za masovnu proizvodnju manipulativnog sadržaja, rebrendiranje sankcionisanih medija i zlonamerno izvlačenje izjava evropskih zvaničnika iz konteksta. Svi ovi alati drastično smanjuju troškove vođenja hibridnog rata, dok istovremeno višestruko povećavaju njegov domet. Autori izveštaja zaključuju da uspešan odgovor na ove pretnje nije moguć pojedinačnim demantovanjem vesti, već zahteva duboku, strukturisanu i standardizovanu razmenu podataka između ukrajinskih institucija i evropskih partnera. To podrazumeva sistematsku primenu digitalnih regulativa, uvođenje ciljanih sankcija protiv aktera manipulacije, kao i dugoročno jačanje društvene otpornosti kroz edukaciju javnosti o tome kako ovi mehanizmi funkcionišu u praksi.
