Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) objavila je dramatično upozorenje i prateću infografiku , kojom se ukazuje na istorijski presedan i surovu realnost sukoba na istoku Evrope. Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu zvanično je prešla vremensku granicu trajanja Prvog svetskog rata.
Prema zvaničnim istorijskim podacima, Prvi svetski rat (1914–1918), jedan od najsmrtonosnijih sukoba u ljudskoj istoriji, trajao je tačno 1.568 dana. Sa druge strane, agresija Moskve na Ukrajinu, koja je započela 24. februara 2022. godine, već je dostigla 1.575 dana — i taj broj svakodnevno raste.
„Prvi svetski rat je završen nakon 1.568 dana. Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu sada traje duže od toga. Linija je pređena. Rat se nastavlja. Vreme za pravedan i trajan mir je sada“, navodi se u zvaničnom saopštenju EEAS-a na društvenoj mreži X
Upoređivanje trenutnog sukoba sa Prvim svetskim ratom nosi snažnu političku i istorijsku težinu. Evropski zvaničnici ovim žele da skrenu pažnju međunarodne javnosti na činjenicu da sukob u Ukrajini odavno nije „lokalni konflikt“ ili kratkotrajna „specijalna operacija“, kako to voli da fabrikuje kremaljska propaganda, već rovovski, iscrpljujući rat kontinentalnih razmera koji po dužini trajanja prevazilazi sukobe koji su preformulisali mapu sveta u prošlom veku.
„Grafički prikaz“, koji je EEAS priložio uz saopštenje, jasno vizuelizuje ovu mračnu hronologiju. Dok je vremenska linija Prvog svetskog rata fiksirana između 1914. i 1918. godine, plava strelica koja označava ukrajinski sukob probija tu granicu i nastavlja se u neizvesnost, sa jasnim natpisom: „1.575 dana i broji se“.Ovo saopštenje dolazi u trenutku kada se unutar Evropske unije intenzivno raspravlja o dugoročnoj strategiji pomoći Kijevu i implementaciji novih, oštrijih paketa sankcija. Isticanjem činjenice da je „linija pređena“, Brisel šalje poruku saveznicima da prostor za diplomatsku pasivnost ili „zamor od rata“ ne sme da postoji.
Insistiranje na „pravednom i trajnom miru“, nasuprot pukom zamrzavanju konflikta, ostaje primarni narativ evropske diplomatije. Zvaničnici u Briselu podvlače da se rešenje ne može tražiti u ustupcima koji bi nagradili agresora, već u potpunom obnavljanju međunarodnog pravnog poretka. Dok se dani neumoljivo nižu, pitanje cene i brzine kojom će se promeniti računica Moskve ostaje centralni izazov za evropsku bezbednosnu arhitekturu.
Autor: Iva Besarabić
