Evropski projekat za praćenje i borbu protiv dezinformacija, EUvsDisinfo, ukazao je na specifičan i ciničan lingvistički obrazac koji zvanična Moskva primenjuje u svojim odnosima sa Republikom Moldavijom.
Prema analitičarima ovog centra, značenje osnovnih pojmova u zvaničnom ruskom narativu u potpunosti gubi univerzalni smisao i menja se isključivo u zavisnosti od političkih interesa Kremlja prema zemljama u svom okruženju.Uočeni šablon najbolje oslikava kako ruski državni mediji i zvaničnici interpretiraju događaje na relaciji Moskva–Kišinjev. Kada god Kremlj vrši direktan politički, ekonomski ili energetski pritisak na institucije u Moldaviji, taj čin se u zvaničnim saopštenjima i propagandnim kanalima redovno etiketira kao legitimna saradnja, pružanje podrške ili stabilizacija regionalnih odnosa.
Sa druge strane, kada god proevropsko rukovodstvo u Kišinjevu donese autonomnu, suverenu odluku koja štiti nacionalne interese ili vodi ka daljim integracijama sa Evropskom unijom, reakcija Moskve poprima potpuno drugačiji ton. Takvi potezi se ekspresno proglašavaju za opasne provokacije iza kojih, prema tvrdnjama Kremlja, navodno stoje isključivo strani akteri, zapadne obaveštajne službe ili Brisel, čime se svesno negira politički subjektivitet same Moldavije.
Analitičari organizacije EUvsDisinfo napominju da ova semantička manipulacija ima za cilj da u potpunosti delegitimiše pravo moldavskog naroda na nezavisnu spoljnu politiku. Kroz ovakve narative, Rusija pokušava da stvori utisak da je Moldavija nesposobna za samostalno donošenje odluka, te da je svaki njen korak ka Zapadu veštački nametnut spolja, dok se rusko uplitanje u unutrašnja pitanja susedne države prikazuje kao prirodno i dobronamerno stanje stvari. „Značenje reči u komunikaciji sa Moskvom, kako se čini, u potpunosti zavisi od geografije i geopolitičkih granica koje Kremlj pokušava da nametne”, zaključuje se u osvrtu ove evropske platforme.
Ovakva retorika nije rezervisana samo za Moldaviju, već predstavlja standardnu matricu koju Ruska Federacija koristi prema svim postsovjetskim republikama koje pokušavaju da izađu iz njene sfere uticaja. Time se javnosti šalje poruka da se suverenitet manjih država priznaje samo onda kada je on usklađen sa strateškim ciljevima Moskve, dok se u suprotnom aktivira agresivni informativni aparat za prebacivanje krivice i destabilizaciju društva.
