Putin ostao bez dogovora o kineskom gasovodu, ruske rakete gađale sam centar Kijeva, Tramp nadomak mira sa Iranom - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Glavni grad Ukrajine pretrpeo je nezapamćen talas razaranja nakon što su ruske snage pokrenule jedan od najvećih koordinisanih vazdušnih napada od početka rata. Vazdušni prostor iznad prestonice bukvalno je bio preplavljen sa više od 50 krstarećih i balističkih projektila, dok je grad istovremeno zasulo čak 700 dronova kamikaza. Eksplozije koje su satima potresale tlo ostavile su teške posledice na civilnu infrastrukturu i istorijsko jezgro Kijeva. Dramatični video-snimci koji kruže društvenim mrežama prikazuju zastrašujući trenutak u kojem krstareća raketa u niskom letu probija odbrambeni štit i direktno udara u uže jezgro Kijeva, izazivajući silovitu eksploziju i stub crnog dima. Dok su se građani skrivali u stanicama metroa, projektili i delovi oborenih letelica padali su po istorijskim četvrtima.

Spisak oštećenih lokacija potvrđuje da udar nije zaobišao same simbole grada. Na meti ruskog napada našli su se Ministarstvo spoljnih poslova, Nacionalni muzej „Černobilj“, Kijevska opera i baletsko pozorište, obrazovne i verske institucije, pijace i brojni stambeni blokovi koji su pretrpeli direktne pogotke. Rusija se još jednom pravdala lažnim tvrdnjama da je reč o napadu na „vojne ciljeve“. Iz ruskog vojnog vrha ovaj napad su javno deklarisali kao „čin odmazde za terorističke napade koje je Ukrajina prethodno izvela na ruskoj teritoriji“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odmah je reagovao na tvrdnje iz Moskve, nazvavši poslednje napade otvorenim terorom nad civilnim stanovništvom.

"Više od 50 projektila i stotine dronova u samo jednom jutru. Rusija je upotrebila sve što ima u svom arsenalu da uništi našu istoriju i našu prestonicu. Ovo je dokaz da Moskva ne želi mir, već isključivo brisanje Ukrajine. Naš odgovor će biti odlučan, ali nam je hitno potrebna još snažnija podrška partnera kako bismo zatvorili nebo", poručio je Zelenski u vanrednom obraćanju. Iz Brisela je stigla podjednako oštra reakcija predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen: "Slike iz Kijeva su stravične. Namerno ciljanje civila, muzeja i pozorišta krstarećim raketama predstavlja čist ratni zločin. Evropska unija čvrsto stoji uz Ukrajinu i ubrzaće isporuku neophodne vojne pomoći kako bi se zaustavio ovaj varvarski pohod." Slične poruke osude uputili su i ostali svetski lideri, upozoravajući da ovakva eskalacija samo produbljuje sukob i učvršćuje rešenost zapadnih saveznika da nastave sa naoružavanjem Kijeva naprednim PVO sistemima. Na terenu, stotine spasilaca i dobrovoljaca i dalje raščišćavaju ruševine i tragaju za povređenima.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2022. godine, u Ukrajine je ubijeno 15.850 civila, uključujući 791 dete, saopštila je kancelarija Visokog komesarijata UN za ljudska prava, prenela je danas agencija Interfaks-Ukrajina. Prema navodima UN, 44.809 ljudi, uključujući 2.752 dece, je povređeno. "Stvarni broj žrtava je verovatno mnogo veći", dodaje UN. Navodi se da je u aprilu u Ukrajini ubijeno najmanje 238 civila, a 1.404 ranjeno, što je najveći mesečni broj civilnih žrtava od jula 2025. godine.

Kina je tajno obučavala oko 200 ruskih vojnika na svojoj teritoriji, od kojih su se neki kasnije borili u Ukrajini, objavio je Rojters u utorak, pozivajući se na tri evropske obaveštajne agencije i dokumenta koja je imao u mogućnosti da pregleda. Ove vežbe, prvenstveno usmerene na upotrebu dronova, proističu iz rusko-kineskog sporazuma potpisanog 2. jula 2025. godine, prema Rojtersu. Prema Rojtersu, vojnici koji su učestvovali bili su instruktori zaduženi za širenje svog znanja unutar lanca komandovanja. Evropska obaveštajna agencija tvrdi da je identifikovala nekoliko njih koji su potom izvodili operacije dronovima na okupiranom Krimu i u oblasti Zaporožja.

Dok se Kijev oporavlja od razornog vazdušnog udara koji je Moskva nazvala „odmazdom za terorističke napade”, ukrajinske odbrambene snage su tokom 23. i u noći na 24. maj izvele koordinisanu i hirurški preciznu kontraofanzivu iz vazduha. Meta su bili vitalni vojni i logistički centri duboko na ruskoj teritoriji i pod okupiranim oblastima, sa jasnim ciljem da se preseku linije snabdevanja ruske vojske. Najznačajniji udarac zadat je ruskom energetskom i vojnom sektoru u akvatoriju Crnog mora, gde su pogođeni strateški terminal i infrastruktura ruske mornarice. Glavna meta ukrajinskog napada bio je naftni terminal „Tamanneftegaz” u Volni, unutar ruske Krasnodarske oblasti. Prema zvaničnim podacima Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, pogođen je naftni dok, pri čemu je ozbiljno oštećena rampa za utovar nafte. Ovaj terminal nije samo civilno postrojenje – sa kapacitetom pretovara do 20 miliona tona nafte i naftnih derivata godišnje, on predstavlja jedno od ključnih ruskih čvorišta za izvoz energenata na Crnom moru, koje Moskva direktno koristi za finansiranje i logističko snabdevanje svojih invazionih snaga.

Dok su goreli terminali na moru, ukrajinske bespilotne letelice i rakete napravile su pravi rusvaj u pozadini fronta i unutar ruskih pograničnih oblasti, gađajući tačke koje održavaju rusku vojsku u životu. U Mežhirju na Krimu odletelo je u vazduh veliko skladište municije, dok je kod Bilolucka u Luganskoj oblasti praktično paralisan čitav jedan logistički centar. Tamo su Ukrajinci u jednom potezu uništili magacine sa opremom, rezervnu municiju i ogromne zalihe goriva i maziva, ostavljajući lokalne trupe bez preko potrebne podrške. Ozbiljan udarac nanet je i ruskom „oku na nebu“. Hirurški preciznim udarima neutralisano je nekoliko ključnih komandnih mesta sa kojih ruski operateri upravljaju dronovima. Ovi centri su izbačeni iz stroja u oblastima Borisovke kod Belgoroda, Voskresenke u Donjeckoj regiji, kao i u mestu Tetkino unutar Kurske oblasti. Na sve to, u istom regionu, kod sela Volfinsko, zabeležen je i direktan pogodak u mesto gde je u tom trenutku bio okupljen veći broj ruskih vojnika.

Predsednik Češke Petr Pavel predlaže izolaciju Rusije sa interneta i satelita. On smatra da bi ovakav korak oslabio vojne kapacitete Moskve, a da pritom ne bi izazvao direktne ljudske žrtve. On je naglasio da Rusija razume samo jezik sile, te da su promene u njenom ponašanju moguće isključivo kroz pritisak, a ne kroz diplomatske procedure. Među mogućim odgovorima, Pavel je naveo prekid pristupa internetu, isključenje ruskih banaka iz globalnih finansijskih sistema, kao i obaranje dronova ili letelica sa posadom ukoliko naruše vazdušni prostor NATO-a. Ipak, ruske vlasti već same po sebi prilično uspešno ograničavaju pristup internetu u svojoj zemlji.

U međuvremenu francuski predsednik Emanuel Markon lično je upozorio beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka da ne učestvuje u ruskoj agresiji. Makron je inicirao telefonski razgovor sa beloruskim diktatorom, a tokom poziva mu je izdao snažno upozorenje protiv bilo kakvih pokušaja Minska da uđe u rat protiv Ukrajine na strani Rusije. Naglasio je da bi uključivanje beloruske teritorije ili snaga u agresiju dovelo do katastrofalnih posledica po zemlju. Makron je takođe pozvao Lukašenka da preduzme konkretne korake za normalizaciju odnosa između Belorusije i Evrope. Finski predsednik Aleksandar Stub rekao je da je spreman da predstavlja EU u mogućim pregovorima sa Rusijom. „Ovo je verovatno jedno od onih pitanja na koja jednostavno ne možete odgovoriti sa 'ne'“, rekao je u intervjuu za Yle. Istovremeno, Stub je naglasio da su pregovori nemogući dok se Rusija ne obaveže na prekid vatre.

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je podigao političku prašinu javnim izlaganjem o pregovorima sa Teheranom, oštro napadajući kako bivšu Obaminu administraciju, tako i vodeće zapadne medije koje je optužio za potpuno ludilo i pristrasnost. Tramp je poručio javnosti da su pregovori koje vodi njegova administracija sušta suprotnost onome što je rađeno u prošlosti, istovremeno stavljajući do znanja da Vašingtonu nigde ne žuri jer „vreme radi za Ameriku“. U svom prepoznatljivom stilu, Tramp se najpre osvrnuo na kritičare koji osporavaju njegovu strategiju prema Iranu, nazvavši ih „gubitnicima koji napadaju nešto o čemu apsolutno ništa ne znaju“. „Ako napravim sporazum sa Iranom, to će biti dobar i pravi dogovor. Neće biti poput onog koji je napravio Obama, a koji je Iranu obezbedio ogromne količine KEŠA i jasan, otvoren put ka nuklearnom oružju“, naveo je predsednik SAD. Tramp je nuklearni sporazum iz vremena Baraka Obame opisao kao „jedan od najgorih ugovora koje je Amerika ikada potpisala“, optuživši tadašnju administraciju da su je činili čisti amateri.

Prema njegovim rečima, novi aranžman koji se trenutno kroji vodi u potpuno suprotnom smeru – ka trajnoj blokadi iranskih nuklearnih ambicija. On je dodao da odnosi sa Teheranom postaju „profesionalniji i produktivniji“, ali da crvena linija ostaje nepromenjena: Iran nikada ne sme da razvije niti da nabavi nuklearnu bombu. Tramp je takođe zahvalio bliskoistočnim državama na saradnji, izrazivši nadu da bi se i sam Iran jednog dana mogao pridružiti istorijskim Avrahamovim sporazumima. Drugi deo Trampovog osvrta bio je usmeren na njegove tradicionalne političke protivnike – Demokratsku stranku i, kako ih naziva, „lažljive medije“. On je izneo bizarnu i ironičnu simulaciju potencijalne iranske kapitulacije kako bi slikovito opisao narativ koji plasiraju njegovi kritičari. „Zamislite da se Iran preda, prizna da mu je mornarica na dnu mora, da avijacije više nema, i da čitava vojska izađe iz Teherana sa podignutim rukama i belim zastavama vičući 'Predajemo se!'. Čak i da njihovo kompletno rukovodstvo potpiše dokument o kapitulaciji pred moćnom Amerikom – The Failing New York Times, The China Street Journal (WSJ!) i korumpirani, nebitni CNN bi stavili naslov: 'Iran odneo majstorsku i briljantnu pobedu nad Amerikom!'“ Tramp je zaključio da su američki levofalni mediji i demokrate „potpuno skrenuli s puta“ i postali „apsolutno LUDAČKI“ u svojoj nameri da omalovaže svaki uspeh njegove administracije, pa čak i potencijalni trijumf na Bliskom istoku.

Posle izjava predsednika SAD Donalda Trampa da je dogovor sa Iranom o okončanju rata, uključujući otvaranje Ormuskog moreuza u velikoj meri ispregovaran, počinju da izlaze u medijima detalji mogućeg sporazuma. Informacioni portal Aksios javlja da američko-iranski sporazum uključuje 60-odnevno produženje primirja, ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i pregovore o suzbijanju iranskog nuklearnog programa. Pozivajući se na američkog zvaničnika, Aksios navodi da sporazum uključuje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza tokom tog 60-odnevnog perioda, bez naplate putarine i iranskog prihvatanja da ukloni moguće mine. Dalje sporazum, prema Aksiosu, uključuje ukidanje američke blokade iranskih luka i izdavanje određenih izuzeća oko sankcija za iransku naftu, a u nacrtu dogovora Iran preuzima obavezu da nikad neće nastojati da napravi nuklearno oružje i da će pregovarati oko svog programa za obogaćivanje uranijuma. SAD treba da pregovaraju o ukidanju sankcija i odmrzavanju iranskih sredstava, piše u predlogu i navodi se da američke snage treba da ostanu u regionu tokom 60-odnevnog perioda, a da se povuku tek kada se postigne konačni sporazum. Prema jednom zvaničniku, kako prenosi AP, Ormuski moreuz će biti postepeno otvoren paralelno sa američkim okončanjem blokade iranskih luka.

Dugo najavljivani ekonomski hladni rat između Vašingtona i Pekinga prestao je da bude teoretska pretnja i postao je surova realnost. Najnoviji podaci o globalnoj trgovini za prvi kvartal ove godine pokazuju da su carinski rat i politika „razdruživanja“ (decoupling) potpuno prekrojili mapu svetske ekonomije. Dok je samit između Trampa i Si Đinpinga doneo samo potvrdu dubokih podela, zvanične brojke otkrivaju ko gubi, a ko unosno naplaćuje novonastalu geopolitičku krizu. Najveći potres zabeležen je u direktnoj razmeni između SAD i Kine. U samo jednom jedinom kvartalu, američko-kineska trgovinska razmena doživela je nezapamćen pad – strmoglavila se za čak 49 milijardi dolara u odnosu na isti period prošle godine. Dok Peking beleži istorijske gubitke na američkom tržištu, fabrike koje ubrzano napuštaju Kinu našle su nove adrese, a profit ubiraju verni saveznici Vašingtona. Tajvan je doživelo eksplozivan skok zahvaljujući svojoj apsolutnoj dominaciji u proizvodnji mikročipova. Tajvanski TSMC praktično „jede sve za doručak“ kada je u pitanju lanac snabdevanja za veštačku inteligenciju (AI).

Vijetnam (+18 milijardi dolara) i Meksiko (+16 milijardi dolara) su munjevito prigrabili proizvodne pogone i ugovore koje je Kina izgubila usled visokih američkih tarifa. Paralelno sa ekonomskim premeštanjem moći, Vašington ubrzano naoružava Tajpej kako bi odvratio potencijalnu kinesku invaziju. U sklopu tog paketa, Tajvanu su upravo isporučena prva dva američka drona MQ-9B SkyGuardian – najmoćnija platforma za dugotrajno osmatranje koju SAD uopšte prodaju saveznicima. Kineska vojska već mesecima sprovodi gotovo svakodnevne masovne vojne vežbe i provokacije oko ostrva, pokušavajući da iscrpi tajvansku odbranu. Međutim, sa dolaskom SkyGuardian-a, Tajpej je dobio strateške oči koje nikada ne spavaju. Kineski brodovi u Tajvanskom moreuzu sada će biti pod non-stop prismotrom, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Nova ekonomska i vojna mapa Pacifika je iscrtana – i Peking se u njoj ne nalazi na pobedničkoj strani.

Nedavni samit u Pekingu između američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga, umesto očekivanih hladnih diplomatskih fraza, doneo je nezapamćen izliv besa sa kineske strane. Kako ekskluzivno prenosi ugledni Financial Times, pozivajući se na izvore iz delegacija, centralna tema najžešćeg verbalnog okršaja dvojice lidera nije bila ni trgovina ni sam Tajvan, već – Japan. Tema uvođenja većeg vojnog budžeta Japana prvobitno uopšte nije bila na radaru radnih grupa tokom pripreme samita, zbog čega je Sijeva burna reakcija zatekla Amerikance nespremnima. Kineski lider je direktno prstom upro u premijerku Takači – inače poznatu po čvrstom stavu prema bezbednosti – optuživši njenu vladu da pod maskom odbrane sprovodi „čistu remilitarizaciju“ i skida masku miroljubive nacije. Peking je posebno iritiran nedavnim izjavama Takači da bi eventualna kineska invazija na Tajvan predstavljala egzistencijalnu pretnju za sam Japan i potencijalni povod za aktiviranje japanske vojske.

Tramp je odmah stao u odbranu Tokija. Prema navodima svedoka, američki predsednik je odbacio Sijeve optužbe i uzvratio kontratezom: Japan jednostavno nema izbora i mora agresivnije da jača svoje odbrambene kapacitete zbog konstantnih nuklearnih i raketnih pretnji koje stižu iz Severne Koreje. Tramp je tom prilikom iskoristio priliku da pohvali japanski narod, a odmah nakon sastanka je sa predsedničkog aviona Air Force One pozvao Takači kako bi joj pružio punu podršku i preneo detalje razgovora.

Svedoci smo istorijskog preokreta u modernoj istoriji Evrope. Decenijama je stari kontinent živeo u uverenju da su veliki sukobi stvar prošlosti, a vojni budžeti su redovno bili prvi na spisku kada je trebalo negde „skratiti” troškove. Međutim, ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine brutalno je srušila tu iluziju, pokrenuvši lavinu naoružavanja kakva nije viđena još od Hladnog rata. Prema najnovijim analizama renomiranog Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) i Evropske odbrambene agencije (EDA), vojni izdaci unutar EU skočili su za preko 50% u odnosu na 2021. godinu. Ovaj dramatičan skok zapravo je direktna posledica dugogodišnjeg zanemarivanja sopstvenih odbrambenih kapaciteta. Kada je počeo rat na istoku kontinenta, evropske prestonice su shvatile surovu istinu – njihova skladišta municije i vojne opreme bila su poluprazna, a vojske nespremne za sukob visokog intenziteta.

Finansijski izraženo, evropska odbrambena izdvajanja su sa nekadašnjih 218 milijardi evra naglo porasla na projektovanih 381 milijardu evra. Novac se više ne broji u milionima, već u desetinama milijardi, a primarni fokus je na PVO sistemima, obnovi zaliha artiljerjske municije i podizanju domaćih vojnih fabrika. Ulaganje u evropsku odbranu više nije politički izbor ili luksuz već gola potreba ako želimo da zaštitimo sopstvene građane i sačuvamo mir na kontinentu”, stav je briselske administracije koji danas deli većina evropskih lidera. Nemačka je probila sopstvene tabue formiranjem specijalnog fonda za vojsku, Poljska ubrzano postaje jedna od najjačih kopnenih sila na kontinentu, dok čak i tradicionalno neutralne zemlje menjaju svoje strateške doktrine. Jasno je da se Evropa nalazi u novoj bezbednosnoj eri. Dok jedni u ovome vide jedini način da se osigura dugoročna stabilnost i odvrati potencijalna agresija, drugi upozoravaju da globalna trka u naoružanju retko kada donosi trajni mir. Ipak, jedno je sigurno: povratka na staro više nema, a vojni budžeti će još dugo ostati prioritet broj jedan na stolu evropskih vlada.

Savezni porotnički sud u Kaliforniji u ponedeljak je jednoglasno odbacio tvrdnje Ilona Maska u kojima je optuživao Sema Altmana i kompaniju OpenAI da su ga prevarili da finansira firmu, uz obećanje da će raditi kao neprofitna organizacija u javnom interesu. Mask je optužio proizvođača ChatGPT-a i njegove rukovodioce, da su praktično „ukrali dobrotvornu organizaciju”, jer su kasnije pokrenuli veliki komercijalni poduhvat koji je postao jedna od najpoznatijih i najvrednijih kompanija u oblasti veštačke inteligencije, prenosi Politiko. Porota je zaključila da su Maskove tvrdnje o neosnovanom bogaćenju, kršenju dobrotvornog povereničkog odnosa i povezanoj tužbi protiv Majkrosofta za pomaganje i podsticanje tog kršenja zastarele i pravno nedopuštene zbog isteka rokova zastarelosti. Mask je tražio odštetu veću od 100 milijardi dolara, uklanjanje Altmana i Brukmana sa izvršnih i upravljačkih funkcija, kao i restrukturiranje OpenAI-a u prvobitni neprofitni status.

Evropska komisija objavila je peti Izveštaj o stanju Šengena u kome navodi da je tokom 2025. godine smanjen broj nezakonitih prelazaka spoljnih granica EU, ali i da šengenski prostor ostaje suočen sa izazovima koji zahtevaju delovanje i na nivou Unije i na nivou država članica. Prema podacima iz izveštaja, broj nezakonitih prelazaka granice u 2025. bio je manji za 26 odsto u odnosu na 2024. godinu. Komisija navodi i da je stopa vraćanja osoba koje nemaju pravo boravka u EU iznosila 28 odsto, što je najviši nivo u poslednjih deset godina. U izveštaju se kao jedan od ključnih događaja navodi potpuno pokretanje Sistema za kontrolu ulaska i izlaska, poznatog kao EES, koji je startovao u aprilu 2026. godine. Taj sistem digitalno beleži ulaske i izlaske putnika. Prema Komisiji, u prvih šest meseci rada države članice registrovale su više od 66 miliona ulazaka i izlazaka, dok je ulazak odbijen za 32.000 osoba koje nisu imale pravo da uđu u EU. Komisija ocenjuje da šengenski prostor ostaje “otporan”, ali u izveštaju navodi i da postoje problemi koje treba rešavati zajedničkim merama. Kao razlog se posebno pominje današnje geopolitičko okruženje, za koje Komisija navodi da zahteva veću kolektivnu odgovornost kako bi Šengen ostao bezbedan, ujedinjen i otporan.

Ruski predsednik Vladimir Putin boravio je u dvodnevnoj poseti Kini. Veliki broj deklaracija i potpisanih sporazuma nije uspeo da sakrije činjenicu da je Putin ponovo ostao praznih ruku ne uspevši da od Pekinga dobije pristanak za izgradnju gasovoda “Snaga Sibira 2”, kapaciteta do 50 milijardi kubnih metara gasa (pre agresije na Ukrajinu Rusija je u EU zvozila 160 milijardi kubnih metara godišnje).

Iz Pekinga je poručeno da “jednostrana hegemonija uzima maha i da bi dve zemlje trebalo da izgrade pravedniji i ravnopravniji sistem globalnog upravljanja". Na meti kritika, u zajedničkoj deklaraciji, našao se predsednik Amerike, koji je u Pekingu boravio samo nekoliko dana pre Putina. Kao pretnju globalnoj stabilnosti, u zajedničkom saopštenju, prema izvorima Kremlja, označili su Trampov plan za sistem presretača raketa na zemlji i u svemiru. Dvojica lidera kritikovala su i istek poslednjeg sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije (čiji Kina nije bila deo), koji je prestao da važi u februaru, nakon što Tramp nije odgovorio na predlog Moskve da se produži za još godinu dana. Pored deklaracije o "multipolarnom svetskom poretku" dvojica lidera su potpisala više od 20 sporazuma o trgovini i tehnologiji. Svetski mediji, međutim, naglašavaju da nije bilo sporazuma o gasovodu između Rusije i Kine. Ranije dogovoreni sporazum godinama je bio u zastoju, ali su dve zemlje postigle "opšte razumevanje" u vezi sa gasovodom, rekao je novinarima Putinov pomoćnik. Nakon invazije na Ukrajinu Rusija je, zbog sankcija zapada, zavisna od kineskog novca i tehnologije. U osvrtu na Ormuski moreuz, Kina i Rusija su pozvale države da prestanu da se "jednostrano" mešaju u međunarodnu trgovinu i lance snabdevanja.

SAD su podigle optužnicu protiv bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, izjavio je u sredu visoki zvaničnik Trampove administracije, a ovaj potez označava eskalaciju kampanje pritiska Vašingtona protiv komunističke vlade karipskog ostrva. Optužnica dolazi u trenutku kada se američki predsednik Donald Tramp zalaže za promenu režima na Kubi, gde su Kastrovi komunisti na vlasti otkako je njegov pokojni brat Fidel Kastro vodio revoluciju 1959. godine. Ovo predstavlja, kako piše Rojters, najnoviji potez Trampovog Ministarstva pravde koje koristi krivično gonjenje da cilja svoje političke protivnike u zemlji i inostranstvu. Istorijski gledano, američke optužnice protiv stranih lidera su retke. Raul Kastro (94) je bio ministar odbrane Kube pre nego što je preuzeo predsedništvo 2008. godine nakon što se njegov vrat Fidel Kastro razboleo, a zatim i preminuo 2016. godine.

Poslanik donjeg doma ruskog parlamenta - Dume Renat Sulejmanov ocenio je da Rusija ne može da izdrži dugotrajan rat i da mora da ga okonča. Sulejmanov, poslanik Komunističke partije Rusije, rekao je u intervjuu za regionalni list Kontinent Sibir sa sedištem u Novosibirsku, da ruska ekonomija "neće preživeti produženo produženje" ofanzive u Ukrajini, pozivajući na njen završetak "što je pre moguće". Prema njegovim rečima, gotovo 40 odsto ruskog saveznog budžeta sada je posvećeno odbrani i bezbednosti, na račun investicija i socijalnih rashoda. Sulejmanov je rekao da je brz kraj vojnog pohoda na Ukrajinu neophodan i dodao da je sukob sada trajao "duže od Velikog otadžbinskog rata", termin koji se u Rusiji koristi za Drugi svetski rat protiv nacističke Nemačke. Njegova izjava je u oštroj suprotnosti sa ranijim stavovima Sulejmanova, koji je na početku sukoba podržavao pregovore samo "pod uslovima kapitulacije" Kijeva i zalagao se za vojnu mobilizaciju 2022. godine.

Pet članica Evropske unije predložilo je "aktivnu i sistematsku" postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u glavne sektore jedinstvenog tržišta EU pre punopravnog članstva, na osnovu rezultata u usklađivanju s evropskim zakonodavstvom i vladavini prava, tvrdeći da bi takav pristup održao zamah proširenja, ubrzao reforme i sprečio uticaj trećih zemalja. U non-pejperu koji su potpisale Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija, navodi se da bi postepena integracija po sektorima, "kao međukorak ka punoj evropskoj integraciji", trebalo da se sprovodi aktivno i sistematski "kada kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru i snažnu i kredibilnu primenu vladavine prava". Dodaje se da takav pristup treba da uključi zaštitne mere u slučaju nazadovanja zemlje koja dobije pristup tržištu EU.

Direktorka Nacionalne obaveštajne službe Talsi Gabard objavila je u petak da podnosi ostavku krajem juna, navodeći kao razlog dijagnozu koja je uspostavljena njenom suprugu. Tokom poslednjih nekoliko nedelja zvaničnici Bele kuće čuli su glasine da Gabard planira da ode, piše CNN. Međutim, još pre dve nedelje negirala je da napušta administraciju, rekao je jedan visoki zvaničnik administracije. Njen mandat bio je ispunjen kontradiktornim i zbunjujućim porukama, posebno u vezi sa američkim ratom protiv Irana, što ju je povremeno dovodilo u sukob sa Belom kućom i zbog čega je gubila njenu naklonost. Gabard će biti najnovija članica kabineta koja odlazi, nakon što je Tramp nedavno smenio ministarku unutrašnje bezbednosti Kristi Noem i državnu tužiteljku Pam Bondi.

Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će SAD poslati dodatnih 5.000 vojnika u Poljsku. "Na osnovu uspešnog izbora sadašnjeg predsednika Poljske, Karola Navrockog, koga sam sa ponosom podržao, i našeg odnosa sa njim, sa zadovoljstvom objavljujem da će SAD poslati dodatnih 5.000 vojnika u Poljsku", napisao je juče Tramp na mreži Truth Social. Kako prenosi AP, to je izazvalo zabunu nakon promenljivih izjava Trampa i njegove administracije o smanjenju, a ne povećanju, američkog vojnog prisustva u Evropi. Trampova administracija je ranije saopštila da smanjuje broj vojnika u Evropi za oko 5.000, a američki zvaničnici su potvrdili da oko 4.000 vojnika više nije raspoređeno u Poljskoj.

Kremlj je intenzivirao napore da ubrza pad kancelara Nemačke Fridriha Merca, čija popularnost u zemlji opada, i da ojača rastuće proruske snage u nemačkoj krajnjoj desnici, piše briselski portal Politiko. Predsednik Rusije Vladimir Putin nastoji da potkopa Merca, jednog od najvećih podržavalaca Ukrajine i stoga jednog od njegovih glavnih strateških protivnika, i udara na njega kada je najslabiji, kampanjama uticaja i hibridnim napadima, navodi portal. Kris Šulenburg, poslanik Mercove Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u pokrajini Saksonija-Anhalt, jednoj od dve na istoku Nemačke u kojima će izbori biti održani u septembru, rekao je da Rusija "traži partnere u Evropi koje može da koristi za svoje svrhe". "Cilj je, naravno, da AfD dođe na vlast u bliskoj budućnosti — bilo na pokrajinskim izborima ili na sledećim saveznim izborima. Rusija bi time dobila strateškog partnera u Nemačkoj, a time i uporište u Evropi", kazao je Šulenburg.

Putin je poslednjih nedelja zaoštrio pritisak na Merca. Ruski lider je vršio pritisak i otvoreno - obustavom isporuke kazahstanske nafte istočnoj Nemačkoj preko ruskog naftovoda, i suptilnije - nastojanjem da podeli nemačko javno mnjenje, predlažući bivšeg kancelara Gerharda Šredera, naklonjenog Kremlju, za potencijalnog pregovarača u mirovnom procesu za Ukrajinu, navodi Politiko. Uz to, jedan od Putinovih savetnika pozvao je političare iz redova AfD da prisustvuju godišnjem ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, koji organizuje ruski predsednik. Putinova strategija, ocenjuje briselski portal, je da iskoristi Mercove stvarne i rastuće političke slabosti, naročito kad je reč o nezadovoljstvu Nemaca ekonomijom, i da zaoštri podele oko nemačke vojne podrške Ukrajini.

Dvostranačka grupa američkih senatora uputila je pismo ministru odbrane SAD Pitu Hegsetu u kojem zahteva hitno slanje 600 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini i baltičkim zemljama. Kako prenosi Asošijeted pres, senatori izražavaju rastuće nezadovoljstvo zbog kašnjenja Pentagona u realizaciji pomoći koju je Kongres odobrio prošle godine (400 miliona za Ukrajinu i 200 miliona za Estoniju, Letoniju i Litvaniju). U pismu se navodi da je Ukrajina "hrabro odolevala četvorogodišnjoj ruskoj agresiji" i da zaslužuje kontinuiranu američku podršku. Pismo su potpisali demokratski senator Dik Durbin i republikanski senator Čak Grasli, kao i još nekoliko senatora iz obe stranke. Ovaj potez predstavlja novi znak nezadovoljstva republikanskih senatora politikom administracije Donalda Trampa prema Ukrajini.

Savetnici za nacionalnu bezbednost Ukrajine, Velike Britanije, Nemačke i Francuske uskoro će se sastati, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle telefonskog razgovora sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom. Prema rečima Zelenskog, lideri su razgovarali o načinima za "intenziviranje diplomatije za mir" i osiguravanje evropskog učešća u ovom procesu. "Svi partneri priznaju da je pozicija Ukrajine znatno jača, kako na bojnom polju, tako i u našim mogućnostima za napade dugog dometa", napisao je Volodimir Zelenski na društvenim mrežama, dodajući da bi taj pritisak mogao da podstakne "odgovarajuću i efikasnu diplomatiju".