Putin i Vitkof bez dogovora u Moskvi, Evropa odlučna da zaštiti Ukrajinu od nastavka ruske agresije - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Sastanak specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa i ruskog lidera Vladimira Putina u Moskvi završen je bez uspeha. Ruski mediji su javili da je sastanak posvećen rešavanju ukrajinske krize trajao pet sati. Pored Putina, u ruskoj delegaciji su bili njegov pomoćnik Jurij Ušakov i specijalni predstavnik za ekonomsku saradnju sa stranim državama Kiril Dmitrijev. U američkoj delegaciji su bili Vitkof i zet američkog predsednika, investitor Džared Kušner. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je po okončanju sastanka u Kemlju da je razgovor “bio konstruktivan, veoma koristan i informativan”, ali da još nisu postignuti nikakvi kompromisi. “Još nisu postignuti nikakvi kompromisi, jer su neki američki predlozi za Rusiju prihvatljivi, a neki nisu. Razgovarali smo o suštini problema, a ne o konkretnim formulacijama ili rešenjima. Obe strane vide ogroman potencijal za saradnju”, rekao je Ušakov. On je istakao da je pored Trampovog originalnog plana od 28 tačaka za rešenje u Ukrajini, Moskva dobila još četiri dokumenta i dodao da se razgovaralo o “teritorijalnim ustupcima Ukrajine, kao i o ekonomskoj saradnji Rusije i SAD”. Ušakov je, međutim, naveo da su se Rusija i Sjedinjene Američke Države složili da ne otkrivaju suštinu današnjih razgovora Putina i Vitkofa.

Kako god da se ostvari najnoviji pritisak američkog predsednika Donalda Trampa da se okonča rat u Ukrajini, Evropa se plaši mogućnosti sporazuma, koji neće kazniti Rusiju dovodeći bezbednost kontinenta u veću opasnost, objavila je britanska agencija Rojters na svom sajtu. Evropa će možda morati da prihvati rastuće ekonomsko partnerstvo između Vašingtona, svog tradicionalnog saveznika u NATO savezu i Moskve, za koju većina evropskih vlada, i sam NATO, navode da je najveća pretnja evropskoj bezbednosti. Iako su Ukrajinci i drugi Evropljani uspeli da se suprotstave delovima američkog plana od 28 tačaka za okončanje borbi koji je viđen kao izrazito proruski, svaki sporazum će verovatno i dalje nositi velike rizike za kontinent. Evropa nije imala predstavnike na razgovorima između američkih i ukrajinskih zvaničnika u Floridi i samo cje sa distance posmatrala sastanak američkog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i ruskog predsednika Vladimira Putina. "Stičem utisak da se polako stiče svest da će u nekom trenutku doći do lošeg dogovora", rekao je Luk van Midelar, osnivač i direktor tink-tenka Briselskog instituta za geopolitiku. "Tramp očigledno želi dogovor. Ono što je veoma neprijatno za Evropljane jeste to što on želi dogovor prema logici velikih sila: 'Mi smo SAD, oni su Rusija, mi smo velike sile'", ocenio je on. Šef američke diplomatije Marko Rubio rekao je da će Evropljani biti uključeni u razgovore o ulozi NATO i Evropske unije u bilo kakvom mirovnom rešenju. Evropske diplomatije smatraju da bi skoro svaki aspekt dogovora uticao na Evropu - od potencijalnih teritorijalnih ustupaka Ukrajine do američko-ruske ekonomske saradnje. Evropski zvaničnici rekli su da ne vide znake da Putin želi da okonča invaziju na Ukrajinu. Ali ako to učini, brinu se da bi svaki sporazum koji ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine mogao da ohrabri Rusiju da ponovo napadne van njenih granica.

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je da nije poznato kada će mirovni pregovori o Ukrajini biti završeni, ali da je važno da Kijev tokom tog procesa bude što jači. Uoči sastanka šefova diplomatija članica alijanse, Rute je novinarima rekao da je cilj da NATO svakog meseca snabdeva Ukrajinu američkim ofanzivnim i defanzivnim oružjem u vrednosti od milijardu dolara. Rute je naveo da ima razumevanja za odsustvo američkog državnog sekretara Rubia, jer je američki državni sekretar izuzetno angažovan ne samo u mirovnim pregovorima o Ukrajini, već i u razgovorima o rešenju sukoba u Sudanu i Pojasu Gaze. Prema Ruteovim rečima, Moskva mora biti svesna da će Zapad nastaviti da snabdeva Ukrajinu oružjem i sprovodi ekonomske sankcije prema Moskvi. To je najbolji način da se promene stavovi ruskog predsednika Vladmirima Putina, ocenio je Rute.

Ukrajinski i evropski zvaničnici optužili su ruskog predsednika Vladimira Putina da se pretvara da je zainteresovan za mirovne napore nakon što pet sati razgovora sa američkim izaslanicima u Kremlju nije dovelo do pomaka. Ruski lider "trebalo bi da okonča hvalisanje i krvoproliće i da bude spreman da sedne za pregovarački sto i podrži pravedan i trajan mir", rekla je britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha pozvao je Putina da "prestane da troši svetu vreme". Ove izjave odražavaju visoke tenzije i veliki jaz koji ostaje između Rusije s jedne strane i Ukrajine i njenih evropskih saveznika s druge strane oko toga kako okončati rat koji je Moskva započela kada je napala svog suseda pre gotovo četiri godine. Putin je ranije optužio Evropljane da sabotiraju mirovne napore koje predvode SAD i upozorio da će, ako bude isprovocirana, Rusija biti spremna za rat sa Evropom.

Ukrajinske vlasti optužile su Rusiju da ukrajinsku decu koju je Moskva otela sa teritorija koje je okupirala ruska vojska šalje u kampove za "prevaspitavanje" u Severnoj Koreji. Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec naveo je nove izveštaje o postojanju kampova u Severnoj Koreji gde su, prema njegovim rečima, ukrajinska deca podvrgnuta prisilnoj rusifikaciji i militarizaciji, preneo je francuski list 20 Minuta. "Svako dete mora biti pronađeno, zaštićeno i vraćeno kući. Ukrajinska deca ne mogu biti korišćena kao oružje u rukama agresora", rekao je Lubinec. Tokom saslušanja pred Senatom SAD, zvaničnica ukrajinske nevladine organizacije Regionalni centar za ljudska prava Katerina Račevska rekla je u sredu da je njena organizacija identifikovala 165 kampova za prevaspitavanje za ukrajinsku decu koju je otela Moskva. Prema njenim rečima, ti kampovi se nalaze na okupiranim ukrajinskim teritorijama, u Rusiji, Belorusiji i Severnoj Koreji. Ukrajina optužuje Rusiju da je otela najmanje 20.000 ukrajinske dece od početka rata u februaru 2022. godine i tvrdi da je pronađeno samo 1.850 njih.

“Evropa ima ekonomskih problema, ali oni ostaju "u senci zbog realne perspektive da civilizacijski nestane" u narednih 20 godina, navodi se u novoj verziji Nacionalne bezbednosne strategije SAD. "Veći problemi sa kojima se suočava Evropa uključuju aktivnosti Evropske unije i drugih transnacionalnih tela koja podrivaju političku slobodu i suverenitet, migracione politike koje transformišu kontinent i stvaraju sukobe, cenzuru slobode govora i suzbijanje političke opozicije, pad nataliteta i gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja", navodi se u dokumentu, prenosi Politiko. Takav narativ verovatno će odjeknuti među većinom evropskih krajnje desničarskih stranaka, čiji se izborni programi prvenstveno zasnivaju na kritici EU, zahtevima za ograničavanje migracija iz muslimanskih i neevropskih zemalja i naporu da se preokrene uočljiv pad njihovih zemalja. Nova bezbednosna strategija nudi jasno ideološko usklađivanje između populističkog pokreta MAGA američkog predsednika Donalda Trampa i evropskih nacionalističkih stranaka. Američka administracija, koja razvija sve jače veze sa krajnje desničarskim strankama u zemljama poput Nemačke i Španije, izgleda da nagoveštava da bi mogla ideološki da pomogne savezničkim evropskim strankama. Dokument predstavlja retko zvanično objašnjenje Trampovog spoljnopolitičkog pogleda na svet, a takve strategije, koje predsednici obično objavljuju jednom u mandatu, mogu pomoći u oblikovanju načina na koji delovi američke vlade raspoređuju budžete i postavljaju političke prioritete.

Trampova administracija priznaje da „Evropa ostaje strateški i kulturno vitalna za Sjedinjene Države“, ali su njeni stavovi o evropskom kontinentu usklađeni sa prošlim negativnim javnim izjavama administracije, kada je, na primer, potpredsednik DŽ. D. Vens šokirao vodeću političku klasu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru napadom na Evropu zbog migracija i slobode govora. Dokument, takođe, odjekuje rasističkom teorijom zavere "velike zamene“, jer se tvrdi da elite planiraju da umanje glasačku moć belih Evropljana otvaranjem vrata imigraciji sa afričkog kontinenta, posebno muslimanskim zemljama. "Dugoročno gledano, više je nego verovatno da će najkasnije u roku od nekoliko decenija neke članice NATO postati većinski neevropske“, navodi se u dokumentu.

U kratkom odstupanju od diskusije o „civilizacijskom brisanju“ Evrope pominje se i rat u Ukrajnini i naglašava se da je u interesu Amerike da se on zaustavi, između ostalog da bi se obnovila „strateška stabilnost“ sa Rusijom. Američka administracija, međutim, tvrdi da „nestabilne manjinske vlade“ u Evropi imaju „nerealna očekivanja u vezi s tim ratom“ i da ometaju mirovni proces. Takve procene objavljene su u trenutku kada evropski lideri privatno upozoravaju da bi Vašington mogao da „izda“ Ukrajinu tokom mirovnih pregovora sa Moskvom. Suprotno politici otvorenih vrata NATO saveza za zemlje kandidate, aktuelna američka administracija želi da prioritet bude „okončanju te percepcije i sprečavanje da NATO ostane stalno šireći savez“.

U okviru novih šumova na relaciji između Vašingtona i evrospkih saveznika američki državni sekretar Marko Rubio nije učestvovao na sastanku šefova diplomatija članica NATO u Briselu, što se ocenjuje kao neobičan potez. U ponedeljak je Stejt Department saopštio da će Vašington na sastanku ministara spoljnih poslova predstavljati Rubiov zamenik Kristofer Landau. Izostanak Rubia događa se u trenutku kada Vašington i Kijev pokušavaju da prevaziđu razlike vezane za plan američkog predsednika Donalda Trampa o okončanju rata u Ukrajini, dok se neke evropske zemlje žale da su isključene iz tog procesa. Uobičajeno je da se ministri spoljnih poslova članica alijanse okupljaju dva puta godišnje i vrlo retko se događa da američki državni sekretar ne prisustvuje tim sastancima, navodi Rojters. Tokom prvog Trampovog predsedničkog mandata tadašnji američki državni sekretar Reks Tilerson nameravao je da u aprilu 2017. izbegne sastanak ministara spoljnih poslova NATO, ali je skup odložen, kako bi se uklopio u njegov raspored. U Stejt Departmentu tvrde da je zahvaljujući Trampu alijansa “potpuno revitalizovana” i da je Rubio nedavno u Švajcarskoj razgovarao sa nekoliko evropskih zvan ičnika. Rubio redovno ima sastanke sa predstavnicima članica NATO, što se nedavno dogodilo i u Ženevi, poručili su iz Stejt Departmenta. Dodali su da je Rubio vodio nekoliko desetina razgovora sa predstavnicima članica alijanse i ocenili da bi bilo “potpuno nepraktično očekivati da prisustvuje svakom sastanku”. Ukrajinski i evropski zvaničnici su zabrinuti zbog mogućnosti da budu prisiljeni da prihvate plan za okončanje rata u Ukrajini koji bi bio u skladu sa interesima Rusije. Tvrdi se da odsustvo Rubia sa sutrašnjeg sastanka naglašava važnost pitanja vezanih za posvećenost SAD bezbednosti Evrope. Vašington je lider NATO, ali je Tramp više puta izrazio sumnju u neophodnost postojanja alijanse.

Gotovo polovina Evropljana vidi predsednika SAD Donalda Trampa kao "neprijatelja Evrope", nešto više ih rizik od rata sa Rusijom ocenjuje kao visok. Istraživanje obavljeno u devet članica EU za platformu za evropsku debatu o evropskim poslovima Gran kontinan sa sedištem u Parizu pokazalo je i da gotovo tri četvrtine ispitanika želi da njihove zemlje ostanu u EU. Gotovo isti broj misli da je izlazak iz Unije naneo štetu Velikoj Britaniji, preneo je britanski Gardijan. Osnivač agencije Klaster17, koja je radila istraživanje, Žan-Iv Dormažan rekao je da Evropa ne samo da se suočava sa rastućim rizicima, već i prolazi kroz transformaciju njenog istorijskog, geopoltičkog i političkog okruženja. "Ukupna slika (ankete) prikazuje Evropu kao zabrinutu, duboko svesnu svojih ranjivosti, koja se bori da pozitivno projektuje svoju budućnost", rekao je Dormažan. U devet zemalja u proseku 48 odsto ispitanika vidi Trampa kao otvorenog neprijatelja, pri čemu najviše u Belgiji (62 odsto) i Francuskoj (57) a najmanje u Poljskoj (19) i Hrvatskoj (37). "Širom kontinenta 'trampizam' se očigledno smatra neprijateljskom silom", rekao je Dormažan dodajući da danas manje ljudi nego pre godinu dana opisuje Trampa kao "ni prijatelja ni neprijatelja" a više kao neprijateljski nastrojenog. Ipak, Evropljani i dalje vide odnose sa SAD kao strateški važne i na pitanje kakav stav EU treba da zauzme prema američkoj vladi gotovo polovina se izjasnila za kompromis. Istraživanje stavova građana Francuske, Italije, Španije, Nemačke, Poljske, Portugala, Hrvatske, Belgije i Holandije pokazao je i da 51 odsto rizik od rata sa Rusijom narednih godina vidi kao visok, a 18 odsto misli da je veoma visok. Istraživanje je pokazalo i da ispitanici u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem podržavaju članstvo njihove zemlje u EU, pri čemu najviše u Portugalu (90 odsto), a najmanje u Francuskoj (61).

Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski poručio je američkom milijarderu Ilonu Masku (koji je pozvao na likvidaciju Evropske unije) da odleti na Mars, jer tamo nema cenzure nacističkih pozdrava. Mask je posle kazne od 120 miliona evra koju njegova mreža Iks mora da plati zbog kršenja propisa u EU prvo pozvao na likvidaciju Unije i povratak suvereniteta državama članicama, a posle je u drugoj poruci upiao koliko vremena je ostalo do propasti EU. "Odleti na Mars. Tamo nema cenzure nacističkih pozdrava", reagovao je na to pitanje, isto na mreži Iks, šef poljske diplomatije i vicepremijer Šikorski, aludirajući na to što je Mask na taj (nacistički) način podigao ruku tokom inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa. Pre toga Šikorski je, povodom ruskih pohvalnih reakcija na prvu Maskovu poruku o likvidaciji EU i povratku suvereniteta državama članicama, poručio da je sada jasno i onima koji možda još sumnjaju čemu služi cela ta priča protiv EU, sa zahtevom da se vrati suverenitet nacionalnim državama. "Ako neko još sumnja u to kome služi cela anti EU priča o suverenitetu. Onima koji žele da zarađuju na sejanju mržnje i onima koji hoće da osvoje Evropu", prokomentarisao je Šikorski.

Predsednik Poljske Karol Navrocki izjavio je da je istorija pokazala da nikada ne može da bude nikakvih sporazuma sa Rusijom. "Istorijski događaji su lekcija za savremenu Poljsku i Poljake: nema sporazuma sa Moskovljanima ni u 19. veku, ni u 20. veku, ni u 21. veku. Postoje samo laži, želja da im se oduzme duh i želja da se unište. To je lekcija koju svi moramo da naučimo, sa dubokom verom u poljske kadete, oficire i generale", rekao je poljski predsednik tokom ceremonije povodom 195. godišnjice Novembarskog ustanka (ustanak Poljaka protiv Ruske imperije 1830-1831). Navrocki je ranije doneo odluku da otkaže sastanak sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, nakon njegovog sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. On je takođe kritikovao američki predlog za okončanje rata u Ukrajini, napominjući da svaki mirovni plan "prvo mora da odobri Ukrajina i da ne bi trebalo da nagrađuje agresora". "Svi predlozi za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine moraju uzeti u obzir jednu važnu činjenicu: Rusija je država koja ne ispunjava sporazume i ne drži se svoje reči", rekao je Navrocki.

U međuvremenu američki predsednik Donald Tramp izjavio je na sednici vlade da će vojska uskoro početi da napada mete na teritoriji Venecuele i istakao da će se akcije sprovoditi u cilju borbe protiv krijumčarenja narkotika. "Mnogo ih je lakše napasti na kopnu. Znamo sve o njima. Znamo gde žive i rute kojima se kreću. Znamo gde žive loši ljudi i uskoro ćemo početi to da radimo“, rekao je Donald Tramp, prenosi CNN. Njegova izjava je u skladu sa onim što je rekao u četvrtak, kada je pripadnicima vojske na Dan zahvalnosti poručio da će napadi na kopnu početi "vrlo brzo“. Tramp je naveo da su trgovci drogom prošle godine u Americi prouzrokovali smrt 200.000 ljudi i istakao da se broj stradalih od narkotika smanjuje zahvaljujući napadima na brodove. Američki predsednik je naglasio da kopnene akcije protiv krijumčara drogom neće biti ograničene samo na Venecuelu. "Čuo sam da i u Kolumbiji proizvode kokain i da imaju fabrike kokaina, koji nama prodaju. Svako ko to uradi i proda drogu u našoj zemlji biće meta napada“, poručio je Tramp. On je na sednici vlade rekao da ni on ni ministar odbrane Pit Hegset nisu znali za drugi napad na osumnjičeni brod za prevoz droge na Karibima u septembru, kada je vojska nakon što je potpila brod ispalila još jedan projektil na članove posade koji su plivali i usmrtila ih. „Nisam znao za drugi napad. Nisam znao ništa o tim ljudima. Nisam bio umešan i znao sam samo da su uništili brod“, rekao je Tramp. Hegset je to potvrdio, rekavši novinarima da je „prvi napad gledao uživo“, ali je zatim "otišao na jedan sastanak“.

Rumunska koaliciona vlada je odobrila uredbu koja omogućava preuzimanje lokalne imovine kompanija koje su pod međunarodnim sankcijama, poput ruskog Lukoila, piše Rojters. Lukoil u Rumuniji ima 320 benzinskih stanica, upravlja trećom po veličini rafinerijom u zemlji i poseduje prava na ofšor istražna prava u delu Crnog mora. Rafinerija, koja obezbeđuje oko četvrtinu rumunskog goriva, već nedeljama je zatvorena zbog održavanja, navodi se u tekstu. Zvaničnici su izjavili da članica Evropske unije ima dovoljne rezerve kako bi se izbegao skok cena koji bi mogao dodatno pogoršati inflaciju, koja je trenutno najviša u EU. Prema uredbi, vlada može imenovati specijalne administratore u kompanijama ukoliko sankcije naruše ekonomske sektore, izazovu porast cena ili ugroze energetsku sigurnost. Prethodno odobrenje rumunskog vrhovnog odbrambenog saveta je obavezno, piše ovaj medij. Ova mera je, kako se navodi, slična zakonu koji je prošlog meseca donela susedna Bugarska kako bi preuzela Lukoilovu rafineriju Neftohim, iako još nije jasno da li će Rumunija iskoristiti nova ovlašćenja, piše Rojters. Premijer Iliže Boložan izjavio je da će kabinet u decembru odlučiti da li će preuzeti lokalne benzinske stanice Lukoila. U novembru je ministar energetike Bogdan Ivan rekao da tri kompanije pregovaraju direktno sa Lukoilom o kupovini njegovih rumunskih imovina. Uredba takođe omogućava Rumuniji da preuzme Lukoilova istražna prava u delu Crnog mora. Licenca za istraživanje Lukoila ističe u prvoj polovini 2026. Dva izvora iz Ministarstva energetike rekla su Rojtersu da početni rezultati bušenja nisu ukazali na značajne nalaze gasa.

Nemačka je rasporedila prvu komponentu izraelskog PVO sistema Strela (Arrow) kako bi ojačala svoju protivraketnu odbranu od Rusije i obezbedila evropski vazdušni prostor, prenela je britanska agencija Rojters. Nemačko ratno vazduhoplovstvo je pustilo u rad prvi deo sistema protivraketne odbrane dugog dometa Strela. Nemačka će sada moći da se brani od balističkih raketa dugog dometa na visini od više od 100 kilometara, naglasio je nemački zvaničnik Holger Nojman, tokom ceremonije u vazduhoplovnoj bazi Holcdorf, južno od Berlina u istočnom delu Nemačke. Taj radar se nalazi na prvoj operativnoj lokaciji za projekat koji će zemlju na kraju koštati 3,8 milijardi evra, rekao je novinarima portparol nemačkog Ministarstva odbrane Mitko Miler. Berlin cilja na potpuno raspoređivanje sistema do 2028. godine sa "završetkom poslednje lokacije", rekao je portparol bez preciziranja ostalih lokacija. Sistem Strela, koju su zajedno razvili i proizveli Izrael i SAD, najnovija je verzija raspoređena 2017. godine, tako se prvi put koristi van Izraela. Na Bliskom istoku u protekle dve godine omogućila je "presretanje desetina balističkih raketa", rekao je Amir Baram, visoki zvaničnik izraelskog Ministarstva odbrane u Holcdorfu, gde je podignuta i izraelska zastava. Sa Strelom, Berlin "preuzima svoje odgovornosti i jača evropski stub NATO-a", rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus. To puštanje u rad označava dalji korak u jačanju nemačkih oružanih snaga, što je prioritet vlade od početka ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine. Puštanje u rad Strele dopunjuje nemački projekat protivvazdušne odbrane Evropski nebeski štit (ESSI), koji je Berlin predstavio u avgustu 2022. godine, a koji kombinuje svoje rakete za odbranu kratkog dometa Iris-T, sa američkim sistemima Patriot za rakete srednjeg dometa. Nemačka predvodi taj evropski projekat, koji sada uključuje 24 države članice, između ostalog i Veliku Britaniju, ali ne i Francusku.

Mađarska je stavila veto na izdavanje evroobveznica za podršku Ukrajini, što Evropsku uniju lišava potencijalnog plana B, ukoliko ne uspe da pronađe način da koristi zamrznutu rusku državnu imovinu za finansiranje kredita Kijevu od 165 milijardi evra. Evropska komisija želi da se 27 članica EU na samitu kasnije ovog meseca dogovore da podrže Ukrajinu kreditom zasnovanim na zamrznutim rezervama ruske Centralne banke, ali se tome snažno suprotstavlja Belgija, gde se nalazi najveći deo ruskog novca, jer bi mogla da snosi odgovornost ako bi sudovi odlučili da je uzimanje ruskog novca bilo protivzakonito, prenosi Politiko. Evroobveznice bi obezbedile alternativni način finansiranja Ukrajine, ali je Budimpešta danas odbacila ideju zajedničkom zaduživanju, koje bi podržao sedmogodišnji budžet EU.

Mađarsko odbijanje usledilo je nekoliko sati pre večere na kojoj je nemački kancelar Fridrih Merc pokušati da ubedi belgijskog premijera Barta De Vevera da dozvoli korišćenje ruskog novca. “Ozbiljno shvatam zabrinutost i prigovore belgijskog premijera, ali želim da ga ubedim da je put koji predlažemo pravi“, rekao je Merc novinarima. Nemačka nudi zaštitnu klauzulu za 25 odsto sredstava kako bi ubedila Belgiju da preda zamrznute ruske milijarde Ukrajini, ali De Vever želi garanciju svih članica EU da će solidarno obezbediti da se Rusiji vrati sav novac. Evropska komisija je u sredu predložila evroobveznice kao jednu od dve opcije, ali povećanje duga kroz budžet Unije radi podrške Ukrajini zahteva saglasnost svih članica. Mađarsko odbijanje sada podiže ulog za ono što se očekuje da će biti intenzivni pregovori o zajmu, pre nego što se lideri EU okupe u Briselu 18. decembra. Komisija je više puta umanjivala finansijske i pravne rizike povezane sa uzimanjem ruskog novca, ali za Belgiju za sada to i dalje nije prihvatljivo. Predloženi zajam predviđa 115 milijardi evra za finansiranje ukrajinske odbrambene industrije u narednih pet godina, dok bi 50 milijardi bilo namenjeno pokrivanju budžetskih potreba Kijeva. Mađarski minister spoljnih poslova Petert Sijarto je istovremeno najavio da će Mađarska podneti tužbu Sudu EU protiv rukovodstva Evropske unije ako ono uvede zabranu isporuka nafte i gasa iz Rusije od 2027. godine.

Bezbednosni štit iznad nuklearnog reaktora u Černobilju, u Ukrajini, koji je u februaru pogođen dronom, više ne može da obavlja svoju primarnu funkciju blokiranja radijacije, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), koja ukazuje da je potrebna ozbiljna restauracija. Inspekcija čelične strukture, završene 2019. godine, utvrdila je prošle nedelje da je udar drona u februaru degradirao zaštitnu konstrukciju, preneo je Rojters. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi upozorio je da je štit "izgubio svoje primarne bezbednosne funkcije, uključujući sposobnost zadržavanja, ali da nisu trajno oštećene noseće strukture niti sistemi za praćenje". Grosi je dodao da su popravke već izvršene, ali da je potrebna sveobuhvatna restauracija za dugoročnu nuklearnu bezbednost. Ukrajina za udar dronom krivi Rusiju, dok Moskva negira umešanost u incident. Prema izveštaju UN od 14. februara, ukrajinske vlasti su saopštile da je dron sa visokoeksplozivnom bojevom glavom pogodio elektranu, izazvao požar i oštetio zaštitnu oblogu reaktora broj četiri, uništenog 1986. godine. Ujedinjene nacije su u februaru saopštile da su nivoi radijacije ostali normalni i stabilni. Ruske snage su okupirale elektranu i okolno područje tokom više od mesec dana na početku rata u februaru 2022. godine, navodi Rojters.

Desetine hiljada ljudi na jugu Ukrajine ostale su bez struje i grejanja posle ruskih napada na Herson i Odesu, saopštile su lokalne vlasti i energetska kompanija. Kako se zima približava, Rusija naglo povećava broj i intenzitet napada na energetski sektor Ukrajine, usled čega čitavi gradovi i regioni ostaju u mraku I bez grejanja, navodi agencija Rojters. Ukrajinska energetska kompanija DTEK saopštila je da je Rusija izvela napad na njenu toplanu u Odeskoj oblasti, posle kojeg je 51.800 domaćinstava ostalo bez struje. Vlasti Hersonske oblasti su objavile da je rad toplane i elektrane u gradu Herson obustavljen, posle niza ruskih napada dronovima i artiljerijom, i da je 40.500 domaćinstava ostalo bez grejanja. Lokalne vlasti su najavile vanredne sastanke kako bi pronašle alternativne izvore grejanja, navodi Asošiejted pres i dodaje da su širom Hersona postavljeni šatori u kojima građani mogu da se zagreju i da napune elektronske uređaje. Grad Herson je na prvoj liniji fronta i gotovo svakodnevno je izložen ruskim napadima raketama, artiljerijom i dronovima. Ukrajinsko ministarstvo energetike je saopštilo da je zbog ruskih napada bez struje ostalo i oko 60.000 stanovnika Donjecke oblasti. Rusija je izvela i raketni napad na grad Krivi Rog, u kojem je ranjeno šest osoba, uključujući trogodišnju devojčicu, navele su lokalne vlasti. U tom napadu na rodni grad ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog oštećeno je više od 40 stambenih zgrada, škola i kućni gasovodi, navodi Rojters.

Velika Britanija je uvela sankcije ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU, nakon što je istraga pokazala da je ruski lider Vladimir Putin odgovoran za napad nervnim agensom na britanskom tlu 2018. godine. Vlada je saopštila da je GRU u potpunosti sankcionisan zbog napada u gradu Solsberiju, čija je meta bio bivši sovjetski agent Sergej Skripalj, koji je prebegao u Veliku Britaniju. Ambasador Rusije je pozvan na razgovor. Britanka Don Sterdžis je umrla od kontakta sa nervnim agensom Novičok. Bivši sudija Vrhovnog suda Velike Britanije Entoni Hjuz, koji je vodio istragu o njenoj smrti, rekao je da je napad na Skripalja "morao biti odobren na najvišem nivou", od strane Putina.

Francuski predsednik Emanuel Makron i kineski predsednik Si Đinping su na sastanku u Pekingu istakli značaj saradnje u globalnim krizama i trgovini. U okviru trodnevne državne posete, francuski lider nastoji da se i Peking uključi u pritisak na Rusiju ka prekidu vatre sa Ukrajinom. "Suočavamo se sa rizikom raspada međunarodnog poretka koji je decenijama donosio mir svetu", rekao je Makron, ističući značaj dijaloga Kine i Francuske u tom kontekstu. "Nadam se da će se Kina pridružiti našem pozivu, našim naporima da što pre postignemo bar prekid vatre u vidu moratorijuma na napade usmerene na kritičnu infrastrukturu", rekao je fracuski predsednik. Si nije direktno odgovorio na poziv Francuske, ali je rekao da "Kina podržava sve napore koji vode ka miru" i založio se za mirovni sporazum koji će sve strane prihvatiti. Si je takođe najavio da će Kina obezbediti 100 miliona dolara za pomoć humanitarnoj krizi u Pojasu Gaze, kao i za pomoć u oporavku i obnovi te teritorije. Si je pozvao na izgradnju većeg političkog poverenja sa Francuskom, iskazivanjem međusobne podrške, ali i "nezavisnosti" obe strane. Trgovina je bila jedna od tema razgovora. Si je rekao da su se obe strane složile da rade na većoj ekonomskoj saradnji u oblastima vazduhoplovstva, aeronautike, nuklearne energije, kao i u novim oblastima kao što su zelene industrije i veštačka inteligencija.

Telo koje nadzire rad Pentagona utvrdilo je da je ministar odbrane SAD Pit Hegset doveo američko osoblje i njihovu misiju u opasnost koristeći aplikaciju za razmenu poruka Signal da bi preneo osetljive informacije o vojnom napadu na Hute u Jemenu, rekle su dve osobe upoznate sa nalazima. Međutim, Hegset ima mogućnost da deklasifikuje materijal, a nadzor nije utvrdio da je on to učinio nepravilno, rekla je jedna od tih osoba pod uslovom anonimnosti. Rečeno je i da je u izveštaju zaključeno da je Hegset prekršio politiku Pentagona time što je svoj lični uređaj koristio za službene poslove, pa je preporučena - bolja obuka za sve zvaničnike Pentagona. Hegset je odbio da ga generalni inspektor Pentagona ispita, ali je dao pisanu izjavu, rekla je ista osoba. Ovi nalazi pojačavaju pritisak na Hegseta, bivšeg voditelja Foks njuz kanala, nakon što su zakonodavci zatražili nezavisnu istragu o njegovom korišćenju Signala, koji je komercijalno dostupna aplikacija. Zakonodavci su ovih dana pokrenuli istragu povodom novinskog izveštaja da je 2. septembra u naknadnom napadu vojnih brodova SAD na jedan brod u Karipskom moru za koji su sumnjalo da švercuje drogu, ubijeno nekoliko preživelih iz prvog napada. To se desilo nakon što je Hegset usmeno naredio "svi budu pobijeni". Hegset je branio napad kao nešto što se dogodilo "u magli rata", tvrdio da nije video preživele, ali i da se do kraja misije "nije tu motao" i da je nadležni admiral "doneo pravu odluku" kada je naredio drugi napad.

Najmanje 50 osoba, među kojima 33 dece, poginulo je u napadu sudanskih paravojnih Snaga za brzi odgovor na vrtić u Sudanu, saopštili su lekari. To je bio drugi neočekivani napad dronom u gradu Kalogi, u državi Južni Kordofan, navodi se u saopštenju lokalnih vlasti. Strahuje se da će broj žrtava biti veći, ali prekid komunikacije u tom području otežava izveštavanje. U četvrtak je bio prethodni napad u borbama između paravojne grupe Snage za brzu podrške i sudanske vojske, koje su u ratu više od dve godine. Borbe su u poslednje vreme koncentrisane u naftom bogatim državama Kordofan.