Trampova administracija planira da ove nedelje zvanično obavesti NATO saveznike da će drastično smanjiti obim vojnih kapaciteta koje bi Sjedinjene Američke Države stavile na raspolaganje evropskim nacijama u slučaju izbijanja velike krize ili rata, ekskluzivno saznaje Reuters iz izvora bliskih Pentagonu.
Prema takozvanom "Modelu snaga NATO-a" (NATO Force Model), države članice unapred identifikuju fond raspoloživih trupa i tehnike koje se mogu aktivirati tokom sukoba ili vojnog napada na neku od članica alijanse. Iako je tačan sastav ovih ratnih snaga strogo čuvana tajna, Pentagon je doneo odluku da značajno smanji svoje učešće i obaveze, što je izazvalo paniku u Briselu.
Predsednik Donald Tramp je od samog početka stavio do znanja da očekuje od evropskih zemalja da preuzmu primarnu odgovornost za bezbednost sopstvenog kontinenta, a ova poruka koja se šalje saveznicima prvi je konkretan dokaz da se ta politika sprovodi u delo.
Pentagon donosi odluku u petak, nuklearni kišobran ostaje?
Zvanična objava ove odluke planirana je za petak, na sastanku šefova odbrambenih politika u Briselu, gde će SAD predstavljati Aleks Velez-Grin, ključni saradnik šefa za politiku Pentagona Elbridža Kolbija.
Kolbi je ranije javno izjavio da će Sjedinjene Države nastaviti da koriste svoje nuklearno oružje za zaštitu članica NATO-a (nuklearni kišobran), ali da evropski saveznici moraju sami da preuzmu vođstvo kada je reč o konvencionalnim vojnim snagama (pešadija, tenkovi, avijacija).
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, izjavio je novinarima u Briselu da ne sme da otkriva detalje predstojećeg saopštenja SAD, ali je naglasio da je ovakav potez bio "očekivan".
"Ovo je bilo očekivano. Mislim da je jedino ispravno da se to desi, jer alijansa mora da prekrati preveliko oslanjanje na samo jednog saveznika kada je u pitanju odbrana Evrope", poručio je Rute.
Alijansa pred pucanjem: Trupe se već povlače
NATO alijansa se trenutno nalazi pod nezapamćenim pritiskom, a pojedine evropske zemlje ozbiljno strahuju da bi Vašington mogao potpuno da se povuče iz saveza.
Ova radikalna promena dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je Trampova administracija već najavila povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Evrope, uključujući i iznenadnu odluku o otkazivanju raspoređivanja jedne armijske brigade u Poljskoj – što su oštro kritikovali čak i američki kongresmeni na Kapitol hilu.
Tenzije preko Atlantika dodatno su podgrejane Trampovom ambicijom da preuzme kontrolu nad Grenlandom (danskom prekomorskom teritorijom), kao i otvorenim sukobom i svađom između Trampa i nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je oštro kritikovao američki rat sa Iranom. Evropski saveznici se brane tvrdnjama da oni ubrzano jačaju svoje vojne kapacitete, ali ističu da se vojska i tehnika ne mogu stvoriti preko noći.
Autor: D.S.
