Sputnjik lažno uhapsio Oelnu Zelenski, Tramp i Si Đinping pokušavaju da otople odnose SAD i Kine - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Pozivajući se na navoda saznanja ruskih obaveštajnih službi, kremaljska propagandna m ašinerija je lansirala dezinformativnu kampanju o navodnoj pripremi hapšenja Olene Zelenski, supruge ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenkog. Informacije o navodnom hapšenju prve dame Ukrajine predstavljaju deo organizovane ruske propagandne i dezinformacione kampanje i nemaju utemeljenje u stvarnim činjenicama. Ukrajinske institucije na koje se ruski mediji pozivaju, kao i nezavisni međunarodni posmatrači, zvanično su i u potpunosti demantovali ove navode. Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo (SAP) izdali su hitno saopštenje u kojem su naglasili da ne vode nikakvu istragu, niti preduzimaju bilo kakve proceduralne radnje protiv prve dame Ukrajine.

Prvobitnu vest plasirale su ruske državne agencije (poput RIA Novosti i Sputnjika), pozivajući se isključivo na anonimne i neimenovane izvore unutar ruskih bezbednosnih službi. Nikakvi konkretni materijalni dokazi, dokumenti ili brojevi predmeta nisu ponuđeni. Organizacije koje se bave analizom dezinformacija, uključujući EUvsDisinfo (operativna grupa Evropske unije), identifikovale su ovu vest kao koordinisani pokušaj Kremlja da plasira lažne narative na globalnom nivou.

Prema analizi ukrajinskog Centra za suzbijanje dezinformacija i nezavisnih stručnjaka, ova kampanja ima nekoliko strateških ciljeva u okviru informacionog rata. Najpre pokušaj da se ukrajinski antikorupcijski organi (koji blisko sarađuju sa Zapadom) prikažu kao instrument političkih obračuna ili da se stvori slika o opštem haosu u vrhu vlasti. Takođe, plasiranjem priča o korupciji i kriminalu u najužem krugu oko predsednika Volodimira Zelenskog nastoji se poljuljati poverenje zapadnih saveznika koji Ukrajini šalju finansijsku i vojnu pomoć. Cilj je izazivanje nepoverenja i demoralizacija među samim građanima Ukrajine u kriznim ratnim trenucima.

Olena Zelenski i njena humanitarna fondacija već duže vreme predstavljaju stalnu metu ruskih medijskih manipulacija. Prethodno su nezavisni svetski mediji i fact-checking platforme (poput BBC Verify) razotkrili niz drugih fabrikovanih priča, uključujući lažne snimke o njenom navodnom pokušaju bekstva iz zemlje, izmišljene kupovine luksuznih automobila (Bugatti) i nakita, kao i apsurdne optužbe o ilegalnoj trgovini decom. U svim tim slučajevima korišćeni su montirani snimci sa logotipima poznatih svetskih medijskih kuća kako bi dezinformacije delovale uverljivije.

Predsednik SAD Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Pekingu gde su razgovarali oko dva sata, duplo duže nego što je bilo predviđeno. Đinping je pozvao da Kina i SAD budu "partneri, a ne rivali" uoči početka razgovora, a Tramp je opisao Sija kao "velikog lidera" i rekao da će odnosi dve supersile biti "bolji nego ikad ranije". Ubrzo posle početka razgovora kineski državni mediji objavili su izjave Sija u kojima je upozorio oko potencijalnog "sukoba" sa SAD oko Tajvana. On je u uvodnom govoru ukazao da 2026. obeležava 250 godina američke nezavisnosti i rekao da su američko-kineski odnosi važni za globalnu stabilnost. On je rekao da je uvek verovao da će zajednički interesi Kine i SAD nadvladati njihove razlike. Tramp je rekao da odnosi "bolji nego ikad" i da se Si i on "dugo poznaju" i da je Si "veliki vođa".

Sastanak dvojice lidera održan je iza zatvorenih vrata, ali je zvanična kineska novinska agencija Sinhua javila da je Si rekao Trampu da ako se ne bude odnosilo prema Tajvanu na odgovarajući način SAD i Kina rizikuju "okršaje i čak sukobe i dovođenje celog odnosa u veliku opasnost". Si se posle sastanka sa Trampom sastao sa vodećim američkim poslovnim liderima. Tramp je poveo delegaciju od više od deset poslovnih lidera uključujući šefa Nvidije, Džensena Huanga, Tima Kuka iz Epla i Ilona Maska vlasnika Tesle, što je povećalo nade u to da će novi dogovori biti sklopljeni. Posle bilateralnog sastanka Tramp je u pratnji Sija otišao u posetu Nebeskom hramu, kompleksu iz 15. veka, a uveče će Si prirediti banket u njegovu čast.

SAD i Kina su saglasne da Iran nikada ne sme imati nuklearno oružje i da Ormuski moreuz mora ostati otvoren kako bi se obezbedio nesmetan protok energenata, saopštila je Bela kuća posle sastanka predsednika Si Đinping i Donalda Trampa koji je u poseti Pekingu. Saopšteno je da je Si "jasno izrazio protivljenje Kine militarizaciji moreuza i bilo kakvom pokušaju naplate njegovog korišćenjanja", a i interesovanje za kupovinu više američke nafte da bi Kina smanjila zavisnost od snabdevanja kroz taj moreuz, piše u saopštenju na Iksu.

Sastanak dvojice predsednika ocenjen je kao dobar, a navedeno je da su razgovarali o jačanju ekonomske saradnje, uključujući proširenje pristupa američkih kompanija kineskom tržištu i povećanje kineskih ulaganja u američke industrije. Lideri mnogih najvećih američkih kompanija prisustvovali su delu sastanka. Predsednici su takođe istakli potrebu da dalje jača sprečavanje dopremanja u SAD sastojaka za proizvodnju analgetika fentanila koji je tamo masovna droga, a i da Kina kupuje više američkih poljoprivrednih proizvoda.

Tokom sastanka sa predsenikom SAD Donaldom Trampom predsednik Kine Si Đinping izjavio je da je za istoriju, svet i ljude od ključnog značaja da li te dve velike sile mogu da zajednički odgovore na globalne izazove i ocenio da 2026. može biti istorijska godina u bilateralnim odnosima. "Mogu li Kina i SAD prevazići 'Tukididovu zamku' (opasnost od rata kada brzorastuća sila ugrožava status kvo) i stvoriti novi model odnosa velikih sila? Možemo li zajedno odgovoriti na globalne izazove i pružiti svetu veću stabilnost? Možemo li zajedno izgraditi svetlu budućnost za naše bilateralne odnose, u interesu dobrobiti dva naroda i budućnosti čovečanstva? Ovo su pitanja od ključnog značaja za istoriju, za svet i za ljude", rekao je Si.

Međunarodnu situaciju ocenio je kao fluidnu i turbulentnu i naveo da je da se raduje saradnji sa Trampom kako bi postavili kurs i "upravljali ogromnim brodom odnosa Kina-SAD". "Dogovorio sam se sa predsednikom Trampom o novoj viziji izgradnje konstruktivnog odnosa Kina-SAD zasnovanog na strateškoj stabilnosti", rekao je Si. On je dodao da izgradnja konstruktivnog odnosa Kina-SAD zasnovanog na strateškoj stabilnosti ne bi trebalo da bude samo priča, već konkretne akcije obe strane ka istom cilju.

Sastanak američkog i kineskog predsednika više je definisan srdačnom retorikom i simbolikom nego konkretnim ekonomskim rezultatima, ocenio je BBC u komentaru povodom Trampove posete Pekingu. Britanski javni servis ukazuje da nije bilo značajnog trgovinskog proboja ili značajnih poslovnih sporazuma. Međutim, u intervjuu za Foks njuz, Tramp je rekao da je Kina pristala da naruči 200 aviona kompanije Boing, što je njena prva kupovina komercijalnih aviona proizvedenih u SAD u poslednjih 10 godina. Ali, kako se dodaje, ugovoreni broj je manji nego što su mnogi analitičari očekivali. Očekivalo se da će veštačka inteligencija biti veliki deo razgovora u Pekingu, ali o njoj nije bilo reči u izveštajima sa prvog dana samita. Na banketu održanom u Pekingu, Tramp je pozvao Sija u Belu kuću 24. septembra. Očekuju se dalji razgovori dve strane pre tog susreta, sa nadom da dve najveće svetske ekonomije mogu da ostvare veliki proboj u trgovini koji se ovog puta pokazao nedostižnim, navodi BBC.

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je upozorio Iran da vreme za postizanje sporazuma ubrzano ističe, pozivajući lidere te zemlje da brzo deluju. "Za Iran, vreme ističe i bolje bi bilo da se pokrene i to brzo, ili od njih neće ništa ostati. Vreme ističe", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. Više od pet nedelja nakon što je krhko primirje stupilo na snagu, čini se da se na vidiku ne vidi sporazum Vašingtona i Teherana, jer zahtevi SAD i Irana ostaju znatno različiti uprkos diplomatskim naporima da se okonča rat i ponovo otvori Ormuski moreuz.

Tramp je objavio da je odložio planirani vojni napad na Iran na zahtev zalivskih saveznika (Katara, Saudijske Arabije i UAE), dok su pregovori o okončanju sukoba i dalje u zastoju zbog nepomirljivih zahteva. Vojni udar SAD i Izraela, prvobitno planiran za sredinu maja, privremeno je stavljen na čekanje. Predsednik Tramp je izjavio da se "ozbiljni pregovori sada odvijaju", ali je istovremeno upozorio Teheran da vreme ističe. Nakon formalnog završetka velike vojne operacije "Epic Fury" početkom maja, sukob se pretvorio u igru nadmudrivanja na moru. Iran je osnovao novo telo za upravljanje Ormuskim prolazom i protivno međunarodnom pravu planira da naplaćuje takse stranim brodovima pod maskom "pomorskog osiguranja", čime pokušava da učvrsti kontrolu nad ovim strateškim plovnim putem. Pregovori su zapeli jer SAD zahtevaju da Iran preda sve zalihe visoko obogaćenog uranijuma i smanji broj nuklearnih postrojenja na samo jedno. Iran je ove zahteve odbio bez ikakvih ustupaka, tražeći garancije da više neće biti napada.

Dronovi (za koje se sumnja da su lansirani od strane proiranskih snaga) pogodili su krug nuklearne elektrane Barakah u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Izbio je požar na električnom generatoru, ali reaktor nije oštećen i nivoi radijacije su normalni. Nije poznato ko je poslao dron, iako se najviše sumnja na Iran, koji poslednjih dana dodatno preti UAE zbog toga što je ta zemlja ustupila prostor izraelskoj vojsci i njenoj protivraketnoj odbrani, tokom rata koji je počeo 28. februara. Zvaničnici su saopštili su da požar nije naškodio elektrani, kao i da svi njeni delovi nastavljaju neometano sa radom. Elektrana Barakah je izgrađena 2020. godine uz pomoć Južne Koreje, a koštala je oko 20 milijardi dolara. Abu Dabi je potpisao sporazum o elektrani sa SAD poznat kao Sporazum 123, u kom su UAE pristali da odustanu od domaćeg obogaćivanja uranijuma i prerade istrošenog goriva kako bi zaustavili strah od širenja nuklearnog naoružanja. Elektrana dobavlja uranijum iz inostranstva.

Zbog teškog ekonomskog sloma, američke pomorske blokade i posledica ranijih masovnih protesta, iranski režim sprovodi žestoku unutrašnju kontrolu. Prema državnim izvorima, uhapšeno je više od 6.500 ljudi pod optužbama za špijunažu i izdaju.

Članice EU su odbacile kao neprihvatljivu sugestiju ruskog predsednika Vladimira Putina da ih bivši nemački kancelar Gerhard Šreder predstavlja u mogućim razgovorima sa Moskvom o novim bezbednosnim aranžmanima za Evropu. Putin je u subotu rekao da veruje da se rat u Ukrajini bliži kraju i da bi bio spreman da pregovara o bezbednosti u Evropi sa Šrederom, ali su ministri spoljnih poslova EU, koji su na sastanku u Briselu, izrazili skepticizam u vezi sa spremnošću Rusije da okonča rat i iskreno pregovara o miru i bezbednosti. Oni su odbacili svaku ulogu Šredera, koji je radio za ruske državne kompanije i negovao bliske odnose sa Putinom. „Jasno je zašto Putin želi da on bude ta osoba - tako da bi zapravo... sedeo sa obe strane stola“, rekla je novinarima šefica spoljne politike EU Kaja Kalas, javlja Rojters. „Ako damo pravo Rusiji da imenuje pregovarača u naše ime... to ne bi bilo baš mudro“, dodala je.

Nemački ministar za Evropu Ginter Krihbaum rekao je da Šreder, koji je bio kancelar od 1998. do 2005. godine, nema akreditive da bude „pošten posrednik“. „On jeste, i svakako jeste, pod velikim uticajem gospodina Putina. Bliska prijateljstva mogu biti legitimna bilo gde u svetu, ali ne pomažu nekome da bude doživljen kao nepristrasan posrednik“, rekao je Krihbaum.

Pošto pregovori koje predvode SAD o okončanju sukoba malo napreduju, dok se Vašington fokusira na rat u Iranu, neki evropski zvaničnici su ohrabrili EU da razmotri direktne razgovore sa Moskvom koje bi eventualno vodio specijalni izaslanik. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je prošle nedelje da razgovara sa drugim liderima EU kako bi se "organizovali i utvrdili" šta im je potrebno“ da bi razgovarali sa Rusijom "kada dođe pravi trenutak“. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da bi EU mogla biti uključena u razgovore koji bi bili „dopunski“ pregovorima koje vodi Vašington, ali nije dao dalje detalje. „Mogli bismo da razgovaramo o novoj ulozi Evrope“, rekao je Sibiha novinarima u Briselu. „Imamo glavne mirovne pregovore pod vođstvom SAD i potreban nam je ovaj put... ali i Evropa bi mogla da odigra svoju ulogu“, ocenio je on.

Kaja Kalas i nekoliko ministara rekli su da bi EU najpre trebalo da poveća pritisak na Rusiju i da se dogovori šta želi od bilo kakvih razgovora pre nego što izabere svog predstavnika. „Ne radi se o izboru nekoga“, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris. „Trebalo bi da se pozabavimo osnovama, a osnova je da pripremimo naše alate za pritisak na Rusiju“, dodao je on. Austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger izjavila je da je vreme da se EU aktivnije uključi u razgovore sa Rusijom i nominuje pregovarački tim.

Evropska unija je uvela restriktivne mere protiv 16 pojedinaca i sedam pravnih lica odgovornih za sistematsku nezakonitu deportaciju i prisilnu asimilaciju ukrajinske dece. Sankcije ciljaju one koji su uključeni u nezakonito usvajanje, odvođenje dece u Rusiju, ili na okupirane teritorije, kao i indoktrinaciju i militarizovano obrazovanje. Ti postupci okarakterisani su kao narušavanje ili ugrožavanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine. Među pravnim licima koja su na listi nalaze se federalne državne institucije povezane sa Ministarstvom obrazovanja Rusije.

"One, u koordinaciji sa okupacionim vlastima, organizuju programe za ukrajinsku decu u kojima se sprovodi proruska indoktrinacija, uključujući patriotske događaje, ideološko obrazovanje i aktivnosti orijentisane na vojnu obuku. Druga navedena pravna lica primaju ukrajinske maloletnike sa okupiranih teritorija i izlažu ih programima u skladu sa politikama Rusije, uključujući političku indoktrinaciju i aktivnosti u okviru obrazovnih okvira za osnovnu vojnu obuku", navodi se u saopštenju. Od početka ruske agresije na Ukrajinu, procenjuje se da je Rusija deportovala i prisilno premestila gotovo 20.500 ukrajinske dece. Ove radnje predstavljaju ozbiljno kršenje međunarodnog prava i povredu osnovnih prava deteta, a cilj im je brisanje ukrajinskog identiteta i ugrožavanje budućih generacija Ukrajine, dodaju iz EU.

Na najnovijoj listi su takođe zvaničnici i političari sa teritorija koje je Rusija nezakonito okupirala, kao i različiti rukovodioci omladinskih kampova i vojno-patriotskih klubova i organizacija. Svi su odgovorni za promovisanje patriotskog i vojnog obrazovanja mladih kroz ideološku indoktrinaciju, izlaganje ruskoj vojnoj kulturi, paravojnu obuku i učešće u događajima koji glorifikuju rusku agresiju, navode još. Sankcionisanim licima se zamrzava imovina, a fizičkim licima je zabranjen ulazak u EU. Sankcije su usvojene na sastanku ministara spoljnih poslova EU u Briselu.

Rusija sistematski i masovno otima ukrajinsku decu - u taj stravičan ratni zločin u početku je bilo teško i poverovati. Ipak, Moskva se čak i hvali da ih je 744.000 na "prevaspitavanju". U martu 2026. svoje nalaze objavila je i Nezavisna međunarodna istražna komisija UN za kršenja ljudskih prava u Ukrajini: deportacije i prinudna preseljenja ukrajinske dece u Rusiju sprovode se sistematski i u velikim razmerama. Ne radi se samo o ratnom zločinu, već i o zločinu protiv čovečnosti. Posebno krivično delo predstavlja i to što se povratak otete dece sistematski odugovlači, piše DW. Ukrajina raspolaže potvrđenim podacima o 20.570 mališana.

Evropska unija je sprovela koordinisanu akciju protiv onlajn sadržaja povezanog sa Iranskom revolucionarnom gardom, tokom koje je identifikovano 14.200 linkova povezanih sa aktivnostima te organizacije, saopštio je Evropol. Cilj akcije bio je identifikovanje i suzbijanje onlajn prisustva Iranske revolucionarne garde, odnosno Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC), koje se, prema navodima istražitelja, koristi za širenje propagande, regrutovanje pristalica i prikupljanje sredstava.

IRGC predstavlja jedan od ključnih stubova iranskog vojnog aparata, saopštio je Evropol i podsetio da ga je Evropska unija 19. februara i formalno označila kao terorističku organizaciju, što je omogućilo preduzimanje zakonskih mere protiv aktivnosti članova te organizacije i sa njom povezanih subjekata na teritoriji EU. Prema Evropolu, aktivnosti su sprovođene između 13. februara i 28. aprila, u više sinhronizovanih faza. Nadležni organi su prikupljali obaveštajne podatke, proveravali mete i zajednički prijavljivali sporne sadržaje onlajn platformama.

Sadržaj povezan sa IRGC-om bio je prisutan na velikim društvenim mrežama, striming servisima, blog platformama i zasebnim veb-sajtovima. Propaganda je identifikovana na više jezika, uključujući arapski, indonežanski, engleski, francuski, persijski i španski. Materijal je, kako se navodi, obuhvatao govore koji verske narative o mučeništvu povezuju sa političkim porukama, video-snimke generisane veštačkom inteligencijom koji veličaju IRGC, kao i pozive na osvetu ajatolaha Alija Hamneija.

U akciji je učestvovalo 19 zemalja: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države.

Evropska unija treba da bude uključena u diplomatski proces za rešavanje rata, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle telefonskog razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom. "Svi delimo stav da Evropa treba biti uključena u pregovore" sa Rusijom, u okviru američkog posredovanja, napisao je ukrajinski predsednik na Telegramu. Zelenski je dodao da je važno da EU "ima snažan glas i prisustvo u ovom procesu, i neophodno je odrediti ko će je predstavljati". Iako pruža najveći deo finansijske i materijalne pomoći Ukrajini, EU nije uključena u pregovore, koji su u zastoju.

Zelenski je izjavio da su ukrajinski napadi na Moskvu potpuno opravdani i oni su odgovor na rusko produžavanje rata. "Ukrajinski napadi su potpuno opravdani. Oni su odgovori na rusko produženje rata i njene napade na ukrajinske gradove", rekao je Zelenski na društvenim mrežama. On je dodao da ukrajinski proizvođači dronova i raketa nastavljaju proizvodnju.

"Jasno poručujemo Rusima - njihova država mora da okonča rat", rekao je Zelenski. On je zahvalio ukrajinskoj službi bezbednosti i odbrambenim snagama na njihovim visokopreciznim napadima na Moskvu. "Udaljenost od ukrajinske granice je veća od 500 kilometara. Koncentracija ruske protivvazdušne odbrane u Moskovskoj oblasti je na maksimumu. Ali mi je držimo pod kontrolom. Slava Ukrajini!", dodao je Zelenski na društvenoj mreži Iks (X). Najmanje četiri osobe su poginule u napadima ukrajinskih dronova na ruske regione, uključujući Moskvu, saopštile su danas ruske vlasti.

U višespratnoj stambenoj zgradi u Kijevu uništenoj ruskim napadom ubijene su 24 osobe. To je saopštio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski navodeći da je među njima troje dece i izjavio saučešće porodicama. "Svet se mora sećati cene koju Ukrajina plaća svaki dan kako se ruska agresija ne bi proširila se na druge narode", napisao je u objavi. Dan ranije je saopšteno da je sedam osoba poginulo, a 44 su ranjene u kombinovanom napadu Rusije raketama i dronovima na glavni grad Ukrajine, a 20 osoba se vodilo kao nestalo. U napadu se srušila devetospratna stambena zgrada u Darnickom okrugu u Kijevu.

Rusija je ispalila najmanje 800 dronova na oko 20 regiona Ukrajine, ubivši najmanje šest ljudi i ranivši desetine, uključujući decu, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, navodeći da je to jedan od najdužih napada Moskve u četvorogodišnjem ratu. Napad je počeo u utorak rano ujutru i trajao je satima u Kijevu, Lavovu, Odesi i drugim gradovima, objavio je Zelenski na društvenim mrežama, navodeći da je "očigledan cilj Rusije je da preoptereti protivvazdušnu odbranu“ Ukrajine, prenosi AP. To je bio "jedan od najdužih, masovnih ruskih napada na Ukrajinu“, rekao je Zelenski.

Šef američke diplomatije Marko Rubio izjavio je da su "ukrajinske oružane snage trenutno najmoćnije u Evropi". "Nema sumnje da je neophodnost vođenja ovog rata primorala Ukrajince da razviju nove taktike, nove tehnike, novu opremu i nove tehnologije, stvarajući oblik hibridnog i asimetričnog ratovanja. To je svakako impresivno", rekao je Rubio za Foks njuz. Rusi gube pet puta više vojnika mesečno nego Ukrajinci, iako je Ukrajina manja zemlja sa manjom vojskom, "zahvaljujući značajnoj pomoći koju su dobili, ali i zahvaljujući iskustvu stečenom na bojnom polju", dodao je Rubio. Američki ministar je ponovio da njegova zemlja želi da "olakša diplomatsko rešenje sukoba i igra posredničku ulogu".

Oko 20 zemalja je u pregovorima sa Ukrajinom o nabavci njenih dronova, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. "Jasno je da je rat u Iranu trenutno jedini fokus Sjedinjenih Američkih Država i američkog predsednika" Donalda Trampa, napisao je ukrajinski predsednik na Telegramu. On je dodao da upravo rat koji vodi Rusija utiče na tehnološke promene na globalnom nivou – posebno na brzi razvoj ratnih tehnologija. "Oko 20 zemalja je u poodmaklim pregovorima sa Ukrajinom o nabavci ukrajinskih dronova. Naša vojna stručnost daje plodove", naveo je Zelenski koji nije precizirao o kojim zemljama je reč.

Nemački kancelar Fridrih Merc objavio je da je razgovarao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o Iranu i da su se lideri složili da Teheran mora da pregovara sada. On je na Iksu napisao da je sa Donaldom Trampom imao "dobar telefonski razgovor" po povratku predsednika SAD iz Kine. "Slažemo se: Iran mora da sedne za pregovarački sto sada. Mora da otvori Ormuski moreuz", napisao je on. Kancelar je dodao da Teheranu "ne sme da se dozvoli da ima nuklearno oružje". U odvojenoj objavi, Merc je naveo i da je sa Trampom razgovarao o mirovnom rešenju za rat u Ukrajini, kao i da su lideri "uskladili svoje pozicije pred samit NATO u Ankari". "SAD i Nemačka su jaki partneri u jakom NATO", zaključuje se u objavi.

U obraćanju mladima na jednoj katoličkoj konvenciji u gradu Vurcburgu, Merc rekao da su ljudi previše skloni da o situaciji u svetu razmišljaju u "modu katastrofe" i pozvao Nemce da budu optimističniji povodom potencijala svoje zemlje, prenosi agencija Rojters. "Ne bih preporučio da moja deca danas idu u SAD, tamo se školuju i tamo rade, jednostavno zato što se tamo iznenada razvila društvena klima", rekao je Merc, 70-godišnji otac troje dece. Merc je rekao da danas najobrazovaniji ljudi u Americi imaju velike poteškoće u pronalaženju posla. "Čvrsto verujem da u svetu ima malo zemalja koje nude toliko dobre prilike, naročito mladima, kao što nudi Nemačka", rekao je on. On je dodao da je "veliki poštovalac Amerike", ali da njegovo poštovanje te zemlje "trenutno ne raste".

Premijer Velike Britanije Kir Starmer izjavio je da će razuveriti one koji sumnjaju u Laburističku partiju, nakon što je više desetina poslanika Labursta tražilo njegovu ostavku zbog loših rezultata na lokalnim izborima. Starmer je rekao da će se suočiti sa velikim izazovima i vratiti nadu Velikoj Britaniji, što uključuje približavanje Evropskoj uniji i "stavljanje Britanije u srce Evrope". "Znam da imam one koji sumnjaju i znam da im moram dokazati da nisu u pravu, i dokazaću", rekao je Starmer tokom govora u Londonu. On je dodao da će milionima ljudi koji su umorni od statusa kvo, koji ih je izneverio, dokazati da je vlada na njihovoj strani. Rekao je da se Laburisti nalaze u "borbi za dušu nacije" i da će Velika Britanija krenuti "mračnim putem" ako na vlast dođe desničarska stranka Reform UK, koju predvodi Najdžel Faraž.

Bivša potpredsednica vlade Anđela Rejner, koja se smatra potencijalnim Starmerovim rivalom, rekla je da "ono što se trenutno radi ne funkcioniše i da se mora promeniti". Rejner nije direktno pozvala Starmera da podnese ostavku, ali ga je optužila da predsedava "toksičnom kulturom kronizma" i dodala da vlada mora "ostati verna radničkim i socijaldemokratskim vrednostima". "Ovo je možda naša poslednja šansa", rekla je Rejner u nedelju. Laburisti su pretrpeli veliki poraz prošle nedelje na lokalnim izborima u Britaniji. Izbori su protumačeni kao nezvanični referendum o Starmeru, čija je popularnost naglo opala otkako je pre manje od dve godine ubedljivo osvojio vlast.

Tajvan je ponovio da je "suverena i nezavisna demokratska država" koja nije podređena Narodnoj Republici Kini, reagujući na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa da ne podržava formalno proglašenje nezavisnosti ostrva. Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana saopštilo je da je zahvalno na Trampovoj dugogodišnjoj podršci miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu, ali je jasno stavilo do znanja da Tajvan nije podređen Pekingu. "Prodaja američkog naoružanja Tajvanu nije samo američka bezbednosna obaveza predviđena Zakonom o odnosima sa Tajvanom, već i oblik zajedničkog odvraćanja od regionalnih pretnji", navodi se u saopštenju, prenosi Frans 24. Zamenik ministra spoljnih poslova Čen Ming-či ponovio je da su isporuke američkog oružja temelj regionalnog mira i stabilnosti. Ova reakcija Tajvana usledila je dan nakon što je Tramp, posle sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, izjavio da ne želi da Tajvan pri nezavisnost i da ne želi da SAD ratuju zbog toga.

SAD i Nigerija su u zajedničkom napadu ubile jednog od vođa džihadističke grupe Islamske države, objavio je predsednik SAD Donald Tramp. On je na društvenim mrežama naveo da je u zajedničkoj operaciji ubijen Abu Bakr al-Mainuki, drugokomandujući Islamskom državom i da je "mislio da može da se krije u Africi, ali nije znao da imamo (SAD i Nigerija) izvore koji su nas obaveštavali o tome šta radi". Al-Mainuki je smatran za jednu od ključnih figura Islamske države po pitanju organizacije i finansija i planirao je napade na SAD, naveo je neimenovani zvaničnik. On je rođen u Nigeriji 1982. godine i preuzeo je granu Islamske države u zapadnoj Africi nakon što je prethodni vođa Maman Nur ubijen 2018. godine. Grupe za praćenje ekstremističkih organizacija tvrde da se Al-Mainuki borio u Libiji, kao i da je pod sankcijama SAD od 2023. godine. Tramp je još u decembru prošle godine naredio vojsci da lansira napade na uporišta Islamske države u Nigeriji, a sinoćnja operacija je najnovija u nizu tajnih misija u inostranstvu koje je predsednik SAD najavio za ovu godinu, među kojima su i otmica predsednika Venecuele Nikolasa Madura u januaru i napad na Iran 28. februara.

Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja BRIKS-a završen je u Nju Delhiju bez zajedničkog saopštenja zbog "različitih stavova među nekim članicama" o situaciji na Bliskom istoku, saopštio je domaćin skupa, Indija. Članice su izrazile svoje stavove i podelile niz perspektiva o pitanjima koja uključuju suverenitet, pomorsku bezbednost i zaštitu civilne infrastrukture i života civila na Bliskom istoku, navodi se u saopštenju. Navodi se da je "jedna članica imala rezerve" u vezi sa delovima odeljaka koji se bave Gazom i bezbednošću u Crvenom moru.

BRIKS obuhvata Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu, Južnu Afriku, Etiopiju, Egipat, Iran, Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) i Indoneziju. Podele među članicama postale su vidljivije tokom rata u Iranu, posebno između Irana i UAE. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči juče je pozvao zemlje BRIKS-a da osude SAD i Izrael zbog onoga što je opisao kao njihovu "nezakonitu agresiju". On je takođe pozvao države članice da se odupru onome što je nazvao politizacijom međunarodnih institucija.

Direktor američe Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif otputovao je u Havanu kako bi kubanskim zvaničnicima preneo poruku američkog predsednika Donalda Trampa da će se Vašington uključiti u ekonomski i bezbednosni dijalog ako dođe do "suštinskih promena" na ostrvu, prenela je britanska agencija Rojters. Putovanje Džona Retklifa je druga poseta direktora CIA od komunističke revolucije 1959. godine, što ilustruje retkost razmene na visokom nivou između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kube. Neimenovani zvaničnik CIA-e nije za Rojters detaljnije objasnio reforme koje zahteva Tramp, koji je više puta pretio da će se "pobrinuti" za Kubu nakon što je američka vojska u januaru zarobila predsednika Venecuele Nikolasa Madura, saveznika Havane. Poseta Retklifa dešava se usred pojačanih tenzija između Vašingtona i Havane od kada je američki predsednik ranije ove godine uveo blokadu kako bi prekinuo snabdevanje ostrva naftom i zapretio carinama zemljama koje su je snabdevale.

Venecuela i Meksiko, nekada glavni dobavljači nafte Kubi, obustavili su isporuke u januaru. Američka blokada, koju su Ujedinjene nacije osudile kao "nezakonitu", dovela je do nestašice energije na Kubi, gde su nestanci struje sve češći, a ekonomija je stagnirala. Nekoliko stotina stanovnika Havane izašlo je na ulice u sredu uveče kako bi protestovali zbog nestanka struje. Prema rečima predstavnika CIA-e, Retklif prenosi Trampovu poruku da su "SAD spremne da se uključe u ozbiljan dijalog o ekonomskim i bezbednosnim pitanjima, ali samo ako Kuba napravi suštinske promene", dodao je Rojters.

Rusija želi da uspostavi punopravno partnerstvo sa talibanima, koji vladaju Avganistanom i podstiče druge zemlje u regionu da ojačaju saradnju sa Kabulom, izjavio je ruski zvaničnik Sergej Šojgu, prenela je britanska agencija Rojters. Rusija je prošle godine postala prva zemlja koja je zvanično priznala vladu talibana, koja je na vlasti od haotičnog povlačenja poslednjih američkih snaga u avgustu 2021. godine. Ruska agencija Interfaks citirala je ruskog zvaničnika Sergeja Šojgua koji je rekao da je saradnja sa Kabulom važna za bezbednost i razvoj regiona. Šojgu, koji je sekretar Saveta bezbednosti Rusije, rekao je da Moskva uspostavlja pragmatični dijalog sa talibanima, fokusirajući se na bezbednost, trgovinu, kulturu i humanitarnu pomoć. Šojgu je govorio na sastanku sa svojim kolegama iz Šangajske organizacije za saradnju, grupe od 10 članica koju čine Kina, Indija, Iran, Pakistan i nekoliko država bivšeg Sovjetskog Saveza. Očekuje se da će ta organizacija ponovo pokrenuti svoju kontakt grupu sa Avganistanom, dodao je Šojgu. Talibani su u Rusiji bili označeni kao teroristička organizacija 2003. godine, ali je ta oznaka ukinuta u aprilu 2025.