U trenucima kada se globalna bezbednosna arhitektura suočava sa najvećim izazovima u poslednjih nekoliko decenija, predsednik Finske Aleksandar Stab (Alexander Stubb) izneo je oštru i direktnu procenu realnosti na terenu: najkredibilnija bezbednosna garancija koju Ukrajina danas ima nije papir, već njena vojska.
Snaga od 800.000 vojnika: Lekcija za NATO
Prema Stabovim rečima, Ukrajina trenutno raspolaže oružanom silom od 800.000 ljudi, koja poseduje kapacitet za vođenje modernog ratovanja kakav nema nijedna druga država članica NATO-a.
„Točak istorije se okrenuo. Mi Evropljani moramo da razumemo da je nama Ukrajina potrebnija nego što smo mi potrebni njoj. Oni su ti koji znaju kako se 'ovo' radi“, izjavio je Stab, aludirajući na ogromno borbeno iskustvo ukrajinskih snaga u visokotehnološkom i iscrpljujućem sukobu.
Diplomatija kao „taktika odugovlačenja“
Finski predsednik je takođe priznao da su nade u skori mirovni sporazum sa Moskvom praktično iščezle. Iako je, prema sopstvenom priznanju, bio optimističan nekoliko meseci, Stab je zaključio da ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da menja kurs.
Nova paradigma bezbednosti
Ove izjave dolaze u trenutku kada evropske prestonice grozničavo raspravljaju o dugoročnoj odbrambenoj strategiji. Stabova poruka je jasna: Ukrajina više nije samo „primalac pomoći“, već ključni stub evropske bezbednosti koji poseduje ekspertizu i ljudstvo koje Zapad trenutno ne može da replicira.
„Ukrajina je razvila kapacitete za vođenje modernog rata koji prevazilaze standardne doktrine. Dok se Evropa transformiše, ukrajinska vojska ostaje najčvršći zid odbrane koji kontinent ima,“ zaključuju analitičari povodom Stabovog izlaganja.
Ovaj zaokret u retorici signalizira da se u krugovima NATO-a Ukrajina sve više posmatra kao ravnopravan, pa čak i dominantan vojni partner u pogledu praktičnog ratnog iskustva, što će značajno uticati na buduće odluke o integracijama i odbrambenim troškovima širom Evrope.
