Hronologija napada na Iran

Hronologija nije samo niz datuma i događaja, ona je ključ za razumevanje uzroka, posledica i dubljih veza koje oblikuju svaku priču. Bez pravilnog vremenskog okvira, činjenice ostaju razbacane i često pogrešno interpretirane. Tek kada se događaji poslože u logičan sled, postaje moguće sagledati kako je do nečega došlo, zašto se razvilo baš na taj način i koje su sile uticale na njegov tok.

Kako je isticao Leopold von Ranke, zadatak istorije jeste da prikaže „kako je zapravo bilo“, a to je moguće jedino kroz precizno praćenje hronologije. Slično tome, Džordž Santajana je upozoravao da „oni koji se ne sećaju prošlosti osuđeni su da je ponove“, čime je naglasio značaj razumevanja sledova događaja, a ne samo pojedinačnih činjenica.

Hronologija omogućava da se iza površine događaja otkriju obrasci: uzroci koji su dugo tinjali, prelomni trenuci koji su promenili tok istorije i posledice koje se često osećaju mnogo kasnije. Ona razdvaja slučajnost od zakonitosti i otkriva logiku iza naizgled haotičnih procesa. Kao što je Edvard Gibon primetio, istorija je „više zapis ljudskih grešaka nego mudrosti“, ali upravo kroz hronološki redosled tih grešaka možemo razumeti kako su nastajale i kako su oblikovale svet.

Zato hronologija nije samo alat za beleženje prošlosti, ona je način da se ispriča cela priča, od njenog nastanka do posledica koje ostavlja iza sebe.Hronologija važnih događaja

Ovde ćemo se samo baviti aktuelnim događajima i posmatraćemo trenutak od kada je Tramp postao predsednik, jer je sa njegovim dolaskom došla i nova administracija čije su odluke dovele do rata u Iranu.

Hronologija važnih događaja je izgledala ovako:

20. januara 2025. godine Donald Tramp postaje predsednik Amerike.

U februaru 2025. Tramp je ponovo pokrenuo kampanju „maksimalnog pritiska“ kako bi primorao Iran na novi nuklearni sporazum, sprečio razvoj nuklearnog oružja i suzbio njegov regionalni uticaj. Naveo je da neće tolerisati „iransku sposobnost za nuklearno oružje“ i nije isključio podršku vojnoj akciji ako diplomatija ne uspe, dok je njegov tim poručio da su „sve opcije na stolu“ kada je reč o Iranu.

7. februara 2025. godine Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, kaže da predloženi pregovori sa SAD „nisu inteligentni, mudri niti časni“.

U martu 2025. glavni savetnik vrhovnog vođe Ali Larijani rekao je da Iran neće imati izbora ako bude napadnut od strane Amerike ili Izraela, osim da napravi nuklearno naoružanje. Tramp je poslao pismo Iranu da želi ponovo da otvori pregovore sa njima, a vrhovni vođa je odgovorio da neke vlade insistiraju na pregovorima, ali ne da bi rešile problem već da bi nametnule svoja očekivanja.

7. marta 2025. godine Tramp kaže da je poslao pismo Hamneiju tražeći novi nuklearni sporazum sa Teheranom.

15. marta 2025. godine Tramp pokreće intenzivne vazdušne napade na Hute u Jemenu, poslednje članove iranske samoproglašene „Osovine otpora“ sposobne za svakodnevne napade.

U aprilu 2025. godine, direktor Organizacije za atomsku energiju Irana, Mohammad Eslami, izjavio je da Iran planira izgradnju dodatnih nuklearnih elektrana. Iran je navodno takođe predložio korake za deeskalaciju tenzija, uključujući obećanje da će razoružati i zamrznuti aktivnosti Hamasa, Huta, Hezbolaha i Hašd al-Šabija.

7. aprila 2025. godine Tramp objavljuje da će SAD i Iran održati direktne pregovore u Omanu. Iran navodi da će pregovori biti indirektni, ali potvrđuje sastanak.

12. aprila 2025. godine prva runda indirektnih pregovora između Irana i SAD održana je u Omanu. Posrednik je bio omanski ministar spoljnih poslova Badr bin Hamad al-Busaidi.

19. aprila 2025. godine bio je drugi sastanak u Italiji. Razgovori su bili „indirektni“ uz posredovanje Omana, ali su se šefovi delegacija na kratko sreli i direktno. Pregovarači su bili Stiv Vitkof i Abas Aragči.

26. aprila 2025. godine bila je treća runda pregovora na visokom nivou, održana zajedno sa prvom rundom razgovora na ekspertskom nivou.

Francuska je upozorila da će, ukoliko se ne postigne dogovor o iranskom nuklearnom programu, biti spremna da pokrene „snapback“ mehanizam za ponovno uvođenje sankcija Ujedinjenih nacija koje su ukinute u okviru JCPOA sporazuma. Zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Nemačkom, Francuska bi mogla da aktivira ovaj proces pre isteka JCPOA u oktobru.

U maju 2025. godine, istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Rasmussen Reports pokazalo je da 57% Amerikanaca podržava bombardovanje nuklearnih postrojenja u Iranu.

1. maja 2025. godine američki sekretar odbrane Pit Hegset objavio je da će Iran snositi posledice zbog podrške napadima Huta na trgovačke brodove tokom krize u Crvenom moru. Predsednik Tramp upozorio je na sekundarne sankcije za subjekte koji kupuju naftu ili petrohemijske proizvode iz Irana.

4. maja 2025. godine iranski ministar odbrane Aziz Nasirzadeh predstavio je novu balističku raketu i zapretio napadima na američke vojne baze.

8. maja 2025. godine general Revolucionarne garde Salami upozorio je da će Revolucionarna garda „otvoriti vrata pakla“ za napadače.

9. maja 2025. godine Fox News objavio je video pod naslovom „Satelitski snimci pokazuju navodno iransko postrojenje za nuklearno oružje“.

10. maja 2025. godine tokom govora Hamnei je podržao skandiranja „smrt Americi“.

11. maja 2025. godine četvrta runda pregovora održana je u Omanu, uoči Trampove posete Bliskom istoku. Pregovori su bili isključivo na visokom nivou i fokusirani na širi okvir, bez učešća tehničkih pregovarača.

Sredinom maja 2025. godine, tokom putovanja Donalda Trampa na Bliski istok, on je u više navrata pominjao Iran. U Saudijskoj Arabiji nazvao je Iran najdestruktivnijom silom na Bliskom istoku i izjavio da su iranski lideri fokusirani na pljačkanje bogatstva sopstvenog naroda kako bi finansirali teror i krvoproliće, razarajući region. Ipak, tokom iste posete, ponudio je Iranu „maslinovu grančicu“, izražavajući do tada najjaču spremnost za pregovore. Taj potez je viđen kao zaokret u američkoj spoljnoj politici, naglašavajući da SAD ne smatraju nijednu državu trajnim neprijateljem. Tokom naredne stanice, Tramp je pozvao emira Katara da iskoristi svoj uticaj kako bi ubedio Iran da postigne sporazum sa SAD o nuklearnom programu, nazivajući situaciju opasnom i ističući potrebu za rešenjem.

Savetnik Alija Hamneija, Ali Šamhani, odgovorio je na Trampovu ponudu rekavši da je iranska vlada spremna da potpiše nuklearni sporazum u zamenu za brzo ukidanje svih finansijskih sankcija, ali je istovremeno kritikovao Trampovu retoriku i pretnje, rekavši: „On govori o maslinovoj grančici, ali mi vidimo samo bodljikavu žicu.“ Tramp je potvrdio da su SAD veoma blizu postizanja nuklearnog sporazuma sa Iranom i da preferira mirno rešenje umesto vojne akcije. Međutim, iranski zvaničnici su negirali da su dobili novu američku ponudu i insistirali da neće odustati od svog prava na obogaćivanje uranijuma. Iako su obe strane izrazile sklonost diplomatiji, oštra neslaganja su ostala i nastavila da blokiraju napredak ka sporazumu, povećavajući rizik od vojne konfrontacije.

16. maja 2025. godine Tramp je Iranu poslao ponudu i rekao da treba da ubrzaju pregovore ili će se loše stvari desiti.

Istog dana, dok je Tramp pozivao Iran da „brzo deluje“ ka sporazumu, Iran je održao razgovore sa evropskim silama u Istanbulu o nuklearnim pregovorima sa SAD, pri čemu je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio da bi ponovno uvođenje sankcija UN, koje su ukinute sporazumom iz 2015. godine, moglo dovesti do „nepovratnih“ posledica.

17. maja 2025. godine vrhovni vođa Ali Hamnei kaže da je Tramp lagao da želi mir i da nema smisla da odgovara Trampu, kao i da su zahtevi Amerike bezobrazni i besmisleni. Takođe je rekao da je Izrael „tumor“ koji treba da se ukloni u korenu.

20. maja 2025. godine CNN je izvestio da se Izrael priprema za napad na iranska nuklearna postrojenja, što bi predstavljalo jasan raskid sa naporima Donalda Trampa. Iran je upozorio da će svaki izraelski napad biti dočekan „razornim i odlučnim odgovorom“.

23. maja 2025. godine održana je peta runda pregovora, održana u Rimu, završena bez dogovora, iako su se obe strane složile da nastave razgovore.

U nedeljama koje su prethodile petoj rundi, tenzije između Trampa i izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua porasle su zbog odluke SAD da uđu u nuklearne pregovore sa Iranom, što je Izrael video kao ozbiljnu pretnju svojoj bezbednosti i regionalnim interesima. Izrael se snažno protivio pregovorima, lobirajući protiv diplomatskih napora i preteći jednostranom vojnom akcijom, uključujući moguće napade na iranska nuklearna postrojenja — stav za koji su kritičari upozoravali da može ugroziti diplomatiju i povećati regionalne tenzije.

Iran je, prema navodima, ojačao svoje sisteme protivvazdušne odbrane i povećao vojna ulaganja u pripremi za mogući američki ili izraelski napad u slučaju neuspeha pregovora. Takođe je naručio velike količine kineskih komponenti za balističke rakete na čvrsto gorivo. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je da bi svaki rat protiv Irana izazvao široko razaranje širom Bliskog istoka i da bi ceo region pretrpeo posledice ukoliko dođe do sukoba.

26. maja 2025. godine austrijska služba za unutrašnju bezbednost izvestila je da Iran razvija napredni program nuklearnog oružja sa balističkim raketama sposobnim da nose nuklearne bojeve glave na velikim udaljenostima.

31. maja 2025. godine IAEA, Međunarodna agencija za atomsku energiju, izvestila je da je značajno povećana zaliha obogaćenog uranijuma od 60% čistoće i da imaju 408 kg, odnosno 50% više nego pre 3 meseca, i da su ove zalihe dovoljne za više nuklearnih bojevih glava ako se nastavi dalje obogaćivanje uranijuma. Napomenuli su i da je Iran jedina zemlja koja nema nuklearno oružje, a ima toliko obogaćen uranijum, što su nazvali „ozbiljnom zabrinutošću“.

U junu 2025. NCRI je rekao da Iran pokušava da napravi nuklearno oružje kroz novi program pod nazivom „Kavir Plan“.

2. juna 2025. godine Rojters je izvestio da se Iran sprema da odbije američki predlog. Iako je američka vlada 2. juna obustavila uvođenje novih sankcija Iranu, samo četiri dana kasnije uvela je sekundarne sankcije protiv 10 pojedinaca i 27 finansijskih investicionih kompanija i trgovačkih firmi.

9. juna 2025. godine Iran je odbio predlog Trampove administracije za novi nuklearni sporazum, ali je najavio da će preko omanskih posrednika predstaviti kontra-predlog.

10. juna 2025. godine Tramp je u intervjuu za Fox News izjavio da Iran postaje „mnogo agresivniji“ u pregovorima. Sledećeg dana, iranski ministar odbrane Aziz Nasirzadeh upozorio je da će, ukoliko pregovori sa SAD propadnu i dođe do sukoba, Iran gađati američke baze u regionu.

11. juna 2025. godine Iran je zapretio da će gađati američke baze na Bliskom istoku, američka ambasada u Iraku evakuisala je sve zaposlene. Takođe, jemenski Huti zapretili su Americi ako napadne Iran.

CENTCOM je tada predstavio različite vojne opcije za napad na Iran. UK je izdao upozorenje za brodove koji su u Arapskom zalivu. Sekretar odbrane Pit Hegset rekao je Kongresu da Iran pokušava da napravi nuklearno naoružanje.

12. juna 2025. godine IAEA je ustanovila da se Iran ne pridržava nuklearnih obaveza (non-compliance) prvi put od 2005. godine. „Non-compliance“ (neusklađenost) predstavlja najozbiljniji formalni status. IAEA zvanično konstatuje da država krši svoje međunarodne obaveze. Iran je tada objavio da će pokrenuti novo postrojenje za obogaćivanje uranijuma i da će instalirati napredne centrifuge.

Ovde se radi o sporazumu o zaštitnim merama NPT-a sa Islamskom Republikom Iran i rezolucijom koja je usvojena 12. juna 2025. godine tokom 1769. zasedanja.

Utvrđuje se da brojni propusti Irana od 2019. godine u ispunjavanju obaveza da Agenciji pruži punu i blagovremenu saradnju u vezi sa neprijavljenim nuklearnim materijalom i aktivnostima na više neprijavljenih lokacija u Iranu: Lavisan-Šijan, Varamin i Turkuzabad.

Zaključak je da je Iran zadržao nepoznat nuklearni materijal i/ili teško kontaminiranu opremu, kao i druga sredstva koja potiču iz ranijeg neprijavljenog strukturiranog nuklearnog programa u Turkuzabadu u periodu od 2009. do 2018. godine, nakon čega su ti predmeti uklonjeni sa lokacije, a njihova trenutna lokacija je nepoznata.

Pravne posledice su takve da slučaj može biti upućen Savetu bezbednosti UN i može dovesti do sankcija i međunarodne izolacije.

13. juna 2025. godine Izrael je pokrenuo operaciju „Lav u usponu“, vazdušni napad velikih razmera koji je ciljao iranska nuklearna postrojenja, fabrike raketa, vojne mete i komandante u Teheranu i Natancu. Ovo je početak 12-dnevnog rata.

21. juna 2025. godine Amerika je bombardovala Fordo postrojenje za obogaćivanje uranijuma, Natanc nuklearno postrojenje i Isfahan centar nuklearnih tehnologija.

25. juna 2025. godine Iran je usvojio novi zakon prema kojem svaka dalja inspekcija mora biti odobrena od strane Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost. 2. jula zakon je stupio na snagu.

4. jula 2025. godine Iran je prestao sa saradnjom sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju i inspektori agencije napuštaju Iran.

28. avgusta 2025. godine članice grupe E3 – Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo, pokrenule su proces aktiviranja „snapback“ mehanizma, navodeći da je, uprkos tome što su one poštovale svoje obaveze, Iran od 2019. godine „sve više i namerno prestajao da ispunjava obaveze iz JCPOA sporazuma“, uključujući gomilanje visoko obogaćenog uranijuma koje nema verodostojno civilno opravdanje i bez presedana je za državu bez programa nuklearnog oružja.

10. septembra 2025. godine ubijen je Čarli Kirk.

28. septembra 2025. godine ponovo su uvedene sankcije Iranu od strane UN-a, a pre toga Iran je potpisao sporazum o izgradnji nuklearnih elektrana sa Rusijom vredan 25 milijardi dolara.

U oktobru 2025. vrhovni vođa odobrio je razvoj minijaturnih nuklearnih bojevih glava, iako oni odbijaju da je to tačno.

13. oktobra 2025. godine, Tramp je izjavio da su Sjedinjene Američke Države spremne da postignu sporazum sa Iranom. Izrazio je optimizam da bi dogovor mogao biti postignut.

Uoči pregovora, Iran je intenzivirao regionalnu diplomatiju: Ali Larijani je posetio Moskvu, Abas Aragči je održao konsultacije u Istanbulu, a premijer Katara, Mohamed bin Abdulrahman bin Džasim Al Tani, otputovao je u Teheran. Turska, Egipat i Katar radili su na organizovanju pregovora između SAD i Irana, dok je Iran tražio da Oman bude neutralna lokacija za održavanje razgovora.

24. decembra 2025. godine objavljeno je da je u oktobru 2025. vrhovni vođa Irana Ali Hamnei odobrio razvoj minijaturizovanih nuklearnih bojevih glava za balističke rakete.

28. decembra 2025. godine počeli su protesti na bazaru u Teheranu koji su prerasli u najveće proteste u Iranu i ugušeni su u krvi od strane režima. Procene ubijenih kreću se od 6 hiljada do 36 hiljada.

6. januara 2026. godine Reza Pahlavi poziva na proteste.

8. januara 2026. godine vlasti uvode potpuni internet mrak i prekidaju međunarodne telefonske veze. Istog dana počinje najbrutalnija faza gušenja protesta.

9. januara 2026. godine Ali Hamnei drži govor u kojem optužuje demonstrante za vandalizam u službi stranih sila i, prema izveštajima, izdaje naređenje za upotrebu bojeve municije bez ograničenja.

13. januara 2026. godine Tramp je rekao da je pomoć na putu i da Iranci nastave sa protestima.

16. januara 2026. godine iranski ministar spoljnih poslova proglašava da je „mir uspostavljen“.

23. januara 2026. godine Tramp je rekao da masivna armada ide prema Iranu.

17. februara 2026. godine Ali Hamnei odbio je da prihvati uslove za pregovore o nuklearnom sporazumu koje je postavio Tramp i izjavio da Tramp neće biti u stanju da svrgne Islamsku Republiku. Dodao je da bi američka mornarica mogla biti potopljena i pozvao na obnavljanje poverenja i smirenosti unutar zemlje.

20. februara 2026. godine predsednik Tramp je dao Iranu rok od 10 dana da postigne sporazum, inače će Sjedinjene Američke Države napasti Iran. Istog dana, iranski ministar nafte i energetike izjavio je da bi Iran mogao da prodaje naftu Americi ukoliko bi bio postignut nuklearni sporazum.

25. februara 2026. godine iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je „istorijski“ sporazum sa Sjedinjenim Državama, kojim bi se izbegao vojni sukob, „nadohvat ruke“ uoči obnovljenih pregovora u Ženevi.

26. februara 2026. godine održana je treća runda indirektnih pregovora, uz posredovanje omanskog ministra spoljnih poslova Badra Al Busaidija, u rezidenciji omanskog ambasadora pri UN u Ženevi. Prema Blumbergu, američka strana je napustila Ženevu razočarana rezultatima treće runde pregovora. Međutim, iranski zvaničnici i omanski posrednici bili su optimističniji. Ministar spoljnih poslova Omana Badar Albusaidi pohvalio je „značajan napredak“ u objavi na mreži X. Iranska bezbednosna komisija saopštila je da će uvući sve zemlje regiona u rat.

27. februara 2026. godine dan pre početka američkih i izraelskih napada, više ambasada je evakuisano iz Irana nakon što je američki Stejt department proglasio Iran državom koja sponzoriše nezakonito zadržavanje osoba. Prema Beloj kući, Iran je odbio predlog za civilni nuklearni program uz američka ulaganja u zamenu za demontažu svog nuklearnog programa.

28. februara 2026. godine počinje vojna operacija „Epski bes“ protiv Irana.

Autor: Jovan Babić