Novi Trampov mirovni plan za Ukrajinu – Putinov blef ili korak bliže miru? PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Kao grom iz vedra neba odjeknuo je plan od 28 tačaka koji su mediji nazvali „Trampovim planom za mir u Ukrajini.“ Plan se pojavio tokom posete visoke vojne američke delegacije Kijevu. Plan od 28. tačaka je klizao ka scenariju medijskog probnog balona preteći da postane plan koji niko nije napravio. Podigla se velika prašina sa obe strane Atlantika. Iz nekog razloga na ruskoj strani je odzvanjala tišina i sve je izgledalo da Rusi poput lukavog lovca ćute u zasedi dok gledaju postavljene zamke. Evropljani su se ekspresno mobilisali ne čekajući potvrde autentičnosti i formalnosti famoznog dokumenta od 28. tačaka. Republikanski senator Majk Rands je jedan od onih koji je tvrdio da američki plan zapravo nije skiciran u Vašingtonu. „Ova administracija nije bila odgovorna za ovo objavljivanje u njegovom sadašnjem obliku“, rekao je Rand na konferenciji o bezbednosti u Kanadi. „Oni žele da ga koriste kao polaznu tačku“ kako prenosi Skaj Njuz. Američki politički establišment nije krio nezadovoljstvo procurelim dokumentom. Kongresmen Don Bejkon na mreži X je napisao: „Predsednik nastavlja da ignoriše činjenicu da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu i bombarduje gradove svake noći. Putin je naredio ovu invaziju. Zašto moralna konfuzija? Rat je počeo pre Trampovog prvog mandata. Čuo sam predsednika Zelenskog kako mnogo puta zahvaljuje Americi na našoj vojnoj pomoći”.

Senator Lindsi Gram oglasio se nešto umerenijim tonom na mreži X: “Iako postoji mnogo dobrih ideja u predloženom mirovnom planu Rusije i Ukrajine, postoji nekoliko oblasti koje su veoma problematične i koje se mogu poboljšati. Cilj svakog mirovnog sporazuma je da se rat okonča časno i pravedno - a ne da se stvori novi sukob. Na kraju, svetu: šta je sa sudbinom skoro 20.000 ukrajinske dece koju su otele Putinove snage? Ovo pitanje mora biti rešeno u svakom dogovorenom rešenju.” Prenosimo reakcije republikanskog kongresmena Barajana Ficpatrika nakon što se u javnosti pojavila i “evropska” verzija plana za postizanje mira između Ukrajine i Rusije: “Sledeće činjenice moraju se naglasiti prilikom procene bilo kog predloženog mirovnog sporazuma:

- Vladimir Putin nikada nije ispunio nijedno obećanje koje je dao u vezi sa Ukrajinom. Ni jednom. Nikada. I ne namerava sada da počne. Bilo koji sporazum koji zahteva bilo kakav element poverenja u „obećanje“ Vladimira Putina ne vredi papira na kojem je napisan.

- Postoje samo dve izvršne bezbednosne garancije: 1) Član 5 NATO-a ili 2) sporazum koji je usvojio Kongres SAD. Sve van ovoga je samo Budimpeštanski memorandum 2.0 — potpuno neizvršno i prazno obećanje koje je dovelo do invazije na Ukrajinu i dovešće do buduće demontaže Ukrajine.

- Bilo kakvo „prisilno smanjenje“ ukrajinske vojske znači budući povećani pritisak, rizik i opasnost za evropsku, NATO i američku vojsku.

- Bilo kakvo zvanično priznanje ruske okupirane ukrajinske teritorije kao „ruske teritorije“ i svaka zvanična zabrana Ukrajini da bude slobodna da odlučuje kojim će se savezima pridružiti, po prvi put u američkoj istoriji stvorilo bi potpuno novi presedan zvaničnog nagrađivanja diktatora za invaziju na suverenu naciju i zvaničnog kažnjavanja nacije žrtve koja je nepravedno napadnuta. Kakav užasan presedan. Kakva užasna poruka.”

Treba se pozabaviti taktikom koja je upotrebljena. Nacrt mirovnog sporazuma od 28. tačaka – Trampov plan, lansiran je u javnost metodom tzv. ”curenja” i pokrenuo je žestoku debate kako na domaćem terenu tako i u Ukrajini i Evropi. Osim novinarskih tvrdnji niko ne zna ko je autor plana 28. tačaka i na osnovu čega je taj plan sačinjen. Plan u suštini fokus stavlja na zaustavljanje rata sa nekoliko formulacija koje su jako diskutabilne, ali opet niko nije stao iza tog plana. Rezultat ovog “curenja” su Ženevske konsultacije i uključivanje evropskih partnera koje predvode Nemačka, Francuska i Velika Britanija. Ponovo isti metod, ugledne medijske agencije poput Rojtersa, pozivaju se na autentičnost kontra ponude koja u velikoj meri deluje realističnije i uvažava rusku stranu u granicama mogućnosti. Oba plana predviđaju obavezu Rusije da isplati svu nanetu štetu Ukrajini. Tekst koji se pripisuje Trampu od 28. tačaka odiše odsustvom diplomatskog iskustva i razumevanja geopolitičkih tokova i zbog toga američka javnost, uključujući i Republikance, s pravom sumnja da je plan delo neiskusnog Stiva Vitkofa. Na udaru su se našli njegovi sastanci sa ruskim izaslanikom Kirilom Dimitrijevim. Londonski Gardijan čak ide toliko daleko da je lingvistički analizirao prvobitnu verziju teksta kako bi priložio dokaz da je reč o prevodu ruskog na engleski jezik u odnosu na terminologiju koja se u engleskom jeziku ne koristi u domenu međunarodnih odnosa.

Ubrzo su se SAD ogradile od Plana od 28. tačaka. Senator Majk Raunds kaže da ga je državni sekretar Rubio pozvao, kao i nekoliko drugih senatora, povodom mirovnog plana za Ukrajinu od 28 tačaka i „jasno nam stavio do znanja da smo primaoci dostavljenog predloga“ i dodao: „To nije naš predlog, to nije naš mirovni plan.“ Robi Gramer iz Volstrit Žurnala insistira na odgovorima na sledeća pitanja: Zašto su SAD dozvolile da ovaj predlog stoji četiri dana, ko je prvi poslao predlog, da li leva ruka zna šta radi desna i, ako je tako, zašto su Evropljani i Ukrajinci (pa čak i neki američki zvaničnici) bili toliko zatečeni i nespremni? Plan je nepravedno pripisan američkom predsedniku. U prilog tome da je plasiranje deo ruske obaveštajne operacije govori nekoliko tačaka. Prvo, da će Ukrajina održati izbore u narednih 100 dana od potpisivanja plana. Iz ruske perspektive sve što im treba jesu izbori koji će u ratom izmučenoj državi nametnuti populističke ruske opcije, čime bi Rusija rešila sve svoje nedoumice po pitanju članstva Ukrajine u NATO i EU. Tačka 26. predviđa “ amnestiju za sve aktivnosti” što opet ide u prilog Rusiji. Plan od 28. tačaka jeste vid ruskog predloga. Kada je temperatura dostigla maksimum, u igru je uskočio nemački kancelar Fridrih Merc koji je kontaktirao američkog predsednika Trampa.

Ovo curenje je u najboljem smislu reči pokrenulo razgovore o sveobuhvatnoj strateškoj viziji za okončanje rata. To nije nimalo lak zadatak jer nije pitanje da li se strane slažu, već da li je dogovor održiv i u budućnost ostvariv. Američki predsednik je po okončanju Ženevskih razgovora zagrmeo na svojoj mreži Tru Social: “Rat između Rusije i Ukrajine je nasilan i strašan rat koji se, uz snažno i pravilno VOĐSTVO SAD i Ukrajine, NIKADA NE BUDE DESIO. Počeo je mnogo pre nego što sam preuzeo drugi mandat, tokom administracije Uspavanog Džoa Bajdena, i samo se pogoršao. Da predsednički izbori 2020. nisu bili NAMEŠTENI I UKRADENI, jedina stvar u kojoj su radikalno levičarski demokrati dobri, ne bi bilo rata između Ukrajine i Rusije, kao što ga nije bilo, čak ni pomena, tokom mog prvog mandata. Putin nikada ne bi napao! Tek kada je video Uspavanog Džoa u akciji, rekao je: „Sada je moja šansa!“ Ostalo je istorija i tako se nastavlja. NASLEDIO SAM RAT KOJI NIKADA NIJE TREBALO DA SE DESI, RAT KOJI JE GUBITNIČKI ZA SVE, POSEBNO ZA MILIONE LJUDI KOJI SU TAKO BEZPOTREBNO UMRILI. UKRAJINSKO „RUKOVODSTVO“ NIJE IZRAZILO NIKAKVU ZAHVALNOST ZA NAŠE NAPORE, A EVROPA NASTAVLJA DA KUPUJE NAFTU OD RUSIJE. SAD NASTAVLJAJU DA PRODAJU OGROMNE KOLIČINE ORUŽJA NATO-u, ZA DISTRIBUCIJU UKRAJINI (POKVARENI DŽO JE DAO SVE, BESPLATNO, BESPLATNO, BESPLATNO, UKLJUČUJUĆI I „VELIKI“ NOVAC!). BOG BLAGOSLOVIO SVE ŽIVOTE KOJI SU IZGUBLJENI U LJUDSKOJ KATASTROFI!”

Dok su vrata Ženevskih pregovora bila zatvorena za javnost oglasio se ukrajinski predsednik Zelenski: “Ukrajinska delegacija danas radi u Ženevi, fokusirana na pronalaženje ostvarivih rešenja za okončanje rata, obnavljanje mira i garantovanje trajne bezbednosti. Članovi naše delegacije su već podneli kratke izveštaje o rezultatima njihovih prvih sastanaka i razgovora. Trenutno postoji razumevanje da američki predlozi mogu da sadrže niz elemenata zasnovanih na ukrajinskim perspektivama i kritičnih za ukrajinske nacionalne interese. Dalji rad je u toku kako bi svi elementi bili zaista efikasni u postizanju glavnog cilja koji očekuje naš narod: da se konačno okončaju krvoproliće i rat.” Ženevski pregovori podsećaju na konferencije tokom Drugog svetskog rata kada su saveznici dogovarali svet nakon pobede nad nacizmom. U javnost opet neformalnim kanalima, izlazi revidirani plan koji se naziva evropskim, a iza koga stoje Nemačka, Velika Britanija i Francuska. Plan je bitno korigovao sporne tačke i otklonio moralne dileme po pitanju prirode ruske agresije. Članstvo u NATO i EU je ostalo otvoreno pitanje za Ukrajinu u okviru postojećih procedura za prijem država u ove organizacije. Od Rusije se zahteva zakonsko formilsanje politike nenapadanja prema Evropi i Ukrajini. Uslov svih uslova je uspostavljanje efektivnog primirja na linijama dodira na kopnu, moru i vazduhu. Bela Kuća je saopštila da se se Ukrajina i Sjedinjene Američke Države su se složile da nastave intenzivan rad na zajedničkim predlozima u narednim danima. Takođe će ostati u bliskom kontaktu sa svojim evropskim partnerima kako proces bude napredovao.

Konačne odluke u skladu sa ovim okvirom doneće predsednici Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država. Poljski predsednik Navrocki komentariše da predlozi koji se pojavljuju za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine moraju uzeti u obzir činjenicu da je Rusija zemlja koja ne poštuje sporazume. Natalija Bugojova iz Instituta za proučavanje rata podseća da Rusija ima grupu „kognitivnih ratnika“, odnosno pojedinaca sa sposobnostima slanja poruka i biračkim grupama koje Kremlj raspoređuje da bi ostvario određene ciljeve. Kognitivni ratnici nisu samo propagandisti, jer oni izvode ciljane informativne operacije u ime Kremlja. Kiril Dmitrijev je primer kremaljskog „kognitivnog ratnika“. Kremlj koristi Dmitrijevo zapadno obrazovanje i poslovno iskustvo da bi se zalagao za interese Rusije. Dmitrijev je dao nekoliko intervjua američkim novinskim kućama u aprilu 2025. godine, tokom kojih je pokušao da predstavi Rusiju kao atraktivno tržište za američke investicije, te da potkopa poverenje u američko-ukrajinski sporazum o mineralima i lažno tvrdio da Rusija ne traži ublažavanje sankcija. Ruski oligarh, pravoslavni nacionalista i osnivač ultranacionalističkog medija Carigrad, Konstantin Malofejev, služi informativnoj ulozi u uslovljavanju ruske nacionalističke zajednice da podrži ratne napore Kremlja. Malofejev koristi svoju pravoslavno-nacionalističku ideologiju da olakša vojno regrutovanje i napore za grupno finansiranje. Malofejev koristi svoj apel ruskim nacionalistima da bi ih ubedio da Rusija nema drugog izbora nego da se bori protiv Ukrajine i NATO.

U Moskvi vlada ogorčenje zbog neuspeha da se stvori konfuzija sa prvobitnim planom od 28. tačaka. Moskva se junači i preti osvajanjima marginalnih gradova i varoši u istočnoj Ukrajini. U međuvremenu u “osvojenom” Pokrovsku Ukrajinska vojska sprovodi misije „pretraživanja i uništavanja“ kako bi očistila centar Pokrovska od Rusa. Prema podacima Vazdušno-desantnih snaga, Ukrajina je od početka novembra ubila 388 ruskih vojnika u gradu i ranila još 87. Ukrajinske snage su očistile centar Pokrovska; ruske trupe ne uspevaju da učvrste kontrolu nad gradom. Istovremeno, katastrofalne ekonomske vesti se nastavljaju gomilati za Ruse. Vlada se bori da rasproda zlatne rezerve. Šta se desilo sa legendarnim „Fondom nacionalnog bogatstva“? Kriza se proširila na potrošačku ekonomiju, gde 70% Rusa izjavljuje da nemaju nikakvu ušteđevinu, što je najniži nivo u poslednjih 8 godina. Centralnoj banci nedostaje 10 biliona rubalja. Industrija uglja se suočava sa bankrotom. Rusija grozničavo preuređuje protivvazdušnu odbranu — dajući Ukrajini otvorenu priliku za kritične ciljeve u pozadini. Ukrajina je koristila ATACMS sisteme da bi pogodila poligon za obuku Pogonovo (Voronješka oblast), uništivši koncentraciju trupa koje su se pripremale za raspoređivanje u Ukrajini. Na aerodromu u Donjecku, uništeno je ogromno čvorište za dronove Šahed — potvrđeno satelitom — sa uništenih oko 1.000 dronova + 1.500 bojevih glava. Skladišta municije su pogođena u Gorlovki i Dovžansku i skladište goriva je uništeno u Lugansku. Dva hangara za dronove Orion su sravnjena sa zemljom na aerodromu Kirovsko na okupiranom Krimu. Broj žrtava u napadu ruskih krstarećih raketa na Ternopil porastao je na 33. 6 ljudi se još uvek vodi kao nestalo, uključujući i mladu devojčicu.

U ovom geopolitičkom pregledu sećamo se 22. novembra i žrtava Holodomorskog genocida 1932-1933. Moskovski sovjetski režim je izgladnjivao milione Ukrajinaca do smrti, a savremena Rusija samo pokušava da nastavi ovaj genocid. 22. novembra, Ukrajina obeležava žrtve Holodomora 1932–1933. i masovnih veštački izazvanih gladi 1921–1923. i 1946–1947. Ubistvo miliona Ukrajinaca glađu je stravičan zločin totalitarnog sovjetskog režima, počinjen namerno. U to vreme, Moskva se nije rukovodila samo zločinačkom ideologijom komunizma, već i tradicionalnim ruskim imperijalizmom, koji je Ukrajincima uskraćivao ne samo pravo na sopstvenu državnost već i na postojanje. Savremena Rusija ponovo čini zločine genocida nad Ukrajincima, vođena totalitarnom ideologijom “rašizma”. Važno je zapamtiti da je državni suverenitet, potkrepljen odbrambenom sposobnošću, najpouzdanija garancija da se genocid 20. veka neće ponoviti.

Ruskom tankeru „Sihors“, koji je pod sankcijama, zabranjen je ulazak u Venecuelu — vratio ga je američki razarač „USS Stockdale“. Prema podacima praćenja, 13. novembra brod američke mornarice blokirao mu je put kod venecuelanske obale. Tanker se okrenuo i krenuo ka Kubi. Pokušao je da se približi Venecueli još dva puta, ali je ponovo naišao na isti razarač. Brod je sada stacionaran u Karipskom moru. USS Stockdale deluje u regionu kao deo američke misije za borbu protiv narkotika. Stigao je zajedno sa nosačem aviona „USS Gerald R. Ford“ i drugim brodovima. Na nosaču se nalazi više od 4.000 ljudi i udarni avioni. Ove američke snage mogle bi biti upotrebljene protiv Venecuele, iako, prema CNN-u, Tramp još nije odlučio da li će pokrenuti operaciju. Javno kaže da je spreman za pregovore sa Madurom.

Japan je upravo postavio rakete srednjeg dometa na ostrvo Jonaguni - komadić zemlje tako blizu Tajvanu (110 km) da biste praktično mogli da preplivate moreuz za izazov. Pekinški predvidljivi slom - nazivajući ga „crvenom linijom“ i vičući o militarizmu - je cena priznanja. Kina zna da je nedavni razgovor premijerke Takaiči o odbrani Tajvana upravo potkrepljen pravim čelikom i visoko-eksplozivnim sredstvima. Ovo je način da Tokio kaže: Posleratna pacifistička era je zvanično penzionisana. Jonaguni, udaljeno ostrvo od jedva 28 kvadratnih kilometara, sada je krajnja tačka ugrušavanja. Više nije uspavano uporište; to je platforma za senzore sa bojevom vatrom i sredstvo odvraćanja na prvoj liniji fronta. Svaki potez na Tajvanu sada mora da uzme u obzir japanske rakete koje ispaljuju iz pozadine. Pretnje „crvene linije“ su samo buka. Pravi odgovor Kine biće povećanje sopstvenog vojnog istraživanja oko ostrva Senkaku/Djaoju, pretvarajući napeti moreuz u nestabilnu, rizičnu igru. Vojna ravnoteža snaga? Upravo se nagnula ka istoku odnosno Japanu. Kina je upravo sprovela potpune vežbe invazije koristeći civilne trajekte i teretne brodove, i da, vežbali su pravo iskrcavanje na plažu. Zamislite Normandiju, ali sponzorisanu od strane Alibabe. Satelitski snimci prikazuju desetine brodova koji istovaruju vojna vozila direktno na plaže. Neki su imali rampe. Neki su imali sisteme pristaništa. Svi su vikali: „Nismo ovde samo zbog tereta.“ Stručnjaci kažu da ovo predstavlja veliki korak ka Sijevom snu o osvajanju Tajvana, zamenom ribarskih brodova oklopnim konvojima preko noći.

Plan Narodnooslobodilačke vojske Kine je da utopi Tajvan u roju jeftinih, jednokratnih civilnih brodova punih opreme, trupa i zastrašivanja. Nije suptilno. Nije mirno. I više nije samo za predstavu jer tenzije značajno rastu. Japan odbija da popusti pod kineskim pritiskom oko Tajvana i sprovodi najavljeno raspoređivanje raketa srednjeg dometa na ostrvo Jonaguni, samo 110 km istočno od Tajvana. Japan kaže da to čini kako bi smanjio verovatnoću kineskog pokušaja invazije na Tajvan. Istočna strana Tajvana je najpogodnija za kinesku invaziju zbog konfiguracije obale. Kina očajnički želi da osvoji Tajvan i probije Prvi ostrvski lanac SAD. Prvi ostrvski lanac se proteže od Kurilskih ostrva na severu preko Japana, ostrva Rjukju, Tajvana, severnih Filipina i konačno stiže do Bornea. Služi kao prirodna geografska barijera koja ograničava pristup Kine širem zapadnom Pacifiku i kamen je temeljac američke strategije za obuzdavanje kineske pomorske ekspanzije, koja datira još iz doba Hladnog rata. Kineska pomorska blokada ili invazija na Tajvan predstavljala bi direktan napad na ovu barijeru i bila bi veoma opasna po nacionalnu bezbednost SAD ako bi bila uspešna. Tajvan drži središnju tačku lanca, koju general Daglas Makartur često opisuje kao „nepotopljivi nosač aviona“.