Ukrajina danas obeležava 32. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilju, najveće nuklearne nesreće u u istoriji, koja je kontaminirala dobar deo Evrope, ali pre svega tadašnje sovjetske republike Ukrajinu, Rusiju i Belorusiju.
- Černobilj će zauvek ostati otvorena rana u srcu naše zemlje", naveo je ukrajinski predsednik Petro Porošenko na Fejsbuku i pozvao da se "učini sve da se takva tragedija nikada ne ponovi.
Tokom noći, više stotina ljudi se okupilo na komemoraciji u Slavutiču, na oko 50 kilometara od elektrane, gde danas živi najveći deo njenog osoblja.
Reaktor broj četiri nuklearne elektrane u Černobilju eksplodirao je 26. aprila 1986. u 01.23, tokom bezbednosnog testa. Nuklearno gorivo je gorelo deset dana i poslalo u atmosferu radioaktivne elemente koji su, prema nekim procenama, kontaminirali i do tri četvrtine Evrope.
Foto: Wikipedia
Moskva je najpre pokušala da prikrije incident. Prvo javno upozorenje je izdala Švedska, 28. aprila, nakon što je otkrila povećan nivo radioaktivnosti. Sovjetski lider Mihail Gorbačov nije izašao u javnost do 14. maja.
Skoro 350.000 ljudi je evakuisano tokom više godina iz područja do 30 kilometara oko elektrane.
Tokom četiri godine, oko 600.000 Sovjeta je bilo poslato na lice mesta sa slabom ili nikakvom zaštitom da bi gasli požar i napravili betonski zid za izolaciju havarisanog reaktora i očistili okolnu teritoriju.
Broj žrtava je i dalje predmet rasprave, a procene se kreću od 30.000 do 100.000 mrtvih.
Tri preostala reaktora u černobilju su nastavila da rade do decembra 2000. Posle godina odugovlačenja, iznad oštećenog reaktora je 2016. postavljen vodootporni čelični luk.
Ta struktura, vredna 2,1 milijardu evra, prekrila je stari i nestabilni betonski "sarkofag" i bolje izolovala visoko radioaktivnu materiju koja je ostala u reaktoru.
Kao rezultat, nivo radioaktivnosti u blizini centrale je za godinu dana opao za 10 puta.
