Kris Lemons je čudesno prevario smrt kada je ostao bez dotoka kiseonika, svetlosti i izvora toplote, dok je bio skoro 100 metara pod vodom , na dnu ledenog okeana.
Sa Lemonsom su u opasnu misiju krenuli ronioci Dejv Juasa i Dankan Olkok, u dubinu od 91 metar, do koje su se spuštali u specijalnom zvonu.
Imali su zadatak da poprave cev koja je ležala na morskom dnu na naftnoj bušotini Hantington, koje se nalazi istočno od Piterheda u Aberdinširu. Trojac je skočio sa broda ”Bibi Topaz”, očekujući tipičan dan na poslu - ali Lemons je zamalo ostao na dnu okeana zauvek.
U trenutku kada su Lemons i njegove kolege kretale na posao, u njihov brod je udarao vetar jačinom od 35 čvorova, što je prema stručnjacima, bilo standardno vreme za to doba godine. Ali, dinamički sistem pozicioniranja čamca - koji održava kurs i položaj bez upotrebe sidra –odjednom je otkazao!
U trenutku kada su na brodu počeli problemi, Lemons je već bio na velikoj dubini i radio. Kasnije se prisetio te dramatične scene i trenutka kada je čuo da se oglasio alarm.
Objasnio je da su zahvaljujući slušalicama, on i njegove kolege imali stalnu komunikaciju sa ronilačkim supervizorom Kregom, koji je iznenada počeo da ih poziva da izađu i vrate se do ronilačkog zvona.
Ipak, trojica ronilaca u tom trenutku nisu imali pojma šta je pošlo po zlu, odnosno da je njihov brod “odlutao” po uzburkanom moru. To je značilo da je Lemonsov izlaz na površinu, tačnije sajla koja je držala ronilačko zvono i brod povezanim, pokidana, pošto se zakačila za deo metalne konstrukcije koju je popravljao.
U jednom trenutku Lemon je postao svestan da te sajle, kroz koju su dobijali kiseonik, zatim toplu vodu koja je održavala temperaturu u njihovim ronilačkim odelima, kao i svetlost i struju, više nema. Shvatio je da su u ozbiljnoj nevolji.
- Otvorio sam rezervni dovod na leđima. Ovo se dogodilo u roku od 30-ak sekundi. Ubrzo nakon toga sajla je pukla skroz i pao sam na morsko dno. Skoro 100 metara dole, u apsolutni mrak, u dva ujutru - ispričao je ronilac.
- Počeo sam da odbrojavam - dodao je on.
Lemons je objasnio da je uspeo da locira strukturu na kojoj je radio, pre nego što se nekako izvukao na nju - međutim, nije mogao da pronađe ronilačko zvono. Istovremeno je izračunavao i količinu kiosnika koju je imao u svojoj boci za “hitne slučajeve”.
- Procenio sam da imam oko pet, možda šest minuta kiseonika u rezervi - ispričao je Lemons.
Kako je rekao, pomirio se da je blizu kraj
Dok su sekunde odmicale, Lemons je odlučio da prihvati sudbinu i verovao je da za njega više nema nade. Tada je izgubio svest, a njegove uspaničene kolege u moru i na površini grčevito su pokušavale da ga pronađu, živog ili mrtvog.
Ronilačka posada je pokušavala da mu uđe u trag daljinskim podvodnim vozilom i primetila je Lemonsa bez svesti. Srećom, delovalo je kao da i dalje daje znake života. Lemons je viđen kako maše za pomoć više od 35 minuta nakon što je počeo da troši hitnu zalihu kiseonika, koja je trebalo da ga “pokrije” svega šest minuta.
Juasa i Olkok su zatim požurili da dođu do kolege, a potom su ga odvukli do ronilačkog zvona i započeli reanimaciju.
Iako je mogao da pretrpi oštećenje mozga zbog nedostatka kiseonika, Lemons je izronio bez ikakvih trajnih posledica po zdravlje.
- Pretpostavio sam da je ekstremna hladnoća vode usporila moje funkcije. Kiseonik koji udišemo je zasitio moja tkiva i ćelije da bi mi omogućio da preživim - ispričao je Lemons, prenosi Ladbible.
Autor: Dubravka Bošković
