Svet obeležio 80. godina pobede nad fašizmom u senci zahteva za obustavom vatre u Ukrajini - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nedelja za nama obeležena je slavnim godišnjicama koje su umesto jedinstva dodatno podelile evropski kontinent. 8. i 9. maj nisu samo pitanje vremenskih zona već su postali pitanje dugoročnog geostrateškog opredeljenja. Jedno je sigurno u Evropskoj uniji i Rusiji slavila se pobeda nad nacizmom uz opomenu da se takvo zlo nikada više ne vrati u našu evropsku kuću. 8. maj je zvaničan datum kada je nacistička Nemačka kapitulirala pod saveznicima u 22:43 po evropskom srednjem vremenu. 1945. mogle su se uočiti ideološke podele kada je Sovjetski svez odlučio da vreme potpisivanja kapitulacije računa po lokalnom moskovskom vremenu. Postoji i tumačenje da su se nacističke snage predale zapadnim saveznicima 8. maja, a 9.maja sovjetima. Program EUvsDisinfo (EU protiv dezinformacija) Evropske službe spoljnih poslova u nedelji za nama je upozoravao kroz seriju tekstova o propagandnim aspektima Rusije povezanim sa Danom pobede. EUvsDisinfo upozorava da proslava 9.maja u Moskvi već 10 godina ne predstavlja sećanje na Drugi svetski rat već je platforma za promociju ruskih interesa u sadašnjem kontekstu. Izveštaj navodi da je uočeno tri etape Putinovog odnosa prema 9. maju.

Prva je od 2000-2010, kada je isticana uloga zapadnih saveznika u odbrani SSSR-a. Sam Josif Staljin je na konferenciji u Teheranu 1943. ponovio da bez američke i britanske pomoći ne bi došlo do uspešne odbrane SSSR-a. Druga etapa u obeležavanju 9.maja nastupa 2010-2014 kada se sve manje govori o zajedničkoj borbi Zapada i SSSR protiv nacističke Nemačke. I treća etapa je period od 2014.godine u kome više niko od zapadnih zvaničnika ne dolazi na godišnjice, a centralni događaj i prateće manifestacije sve više dobijaju savremeni kontekst. Iz tih razloga pokrenuta je digitalna akcija sa oznakama „nikada više“, „zaustavite Rusiju“, „Rusija je teroristička država“. Akciji su se priključili političari širom sveta, eksperti i aktivisti sa ciljem da podsete svetsku javnost da je sovjetska Rusija zajedno sa nacističkom Nemačkom napala Poljsku, i da rat nije počeo 1941, nego 1939.godine. Poljski predsednik Andžej Duda podsetio je da su nacisti i SSSR napali Poljsku 1939. zbog čega je 6 miliona poljaka mrtvo. Predsednik Duda je podsetio da je Poljska platila cenu učešća SSSR-a u pobedi kada je nasilno uvučena u rusku sferu uticaja. Promovišu se lažne teze o obnovi nacizma u Ukrajini, o Evropskoj uniji kao savremenom nacizmu, iznose se pretnje na račun zapadnih suseda od strane Rusije. Sadašnji trenutak nikako ne može umanjiti žrtve koje su pale za oslobađanje od nacizma.

Pored ruske skolonosti da žrtve SSSR-a predstavlja kao ruske, statistika pokazuje da su procentualno najveći gubici bili među Belorusima i Ukrajincima. Od 85 miliona žrtava Drugog svetskog rata, 8,5 miliona su činili Ukrajinici. Evropa je Dan pobede proslavila 8. maja nizom manifestacija, polaganjem venaca, sletovima aviona i počasnim platunima. Ursula fon der Lajen je saopštila da nikakvo intoniranje himne na Crvenom Trgu ne može prekriti zvuk pravde koja dolazi, danas (9.maj) osnovan je specijalni Tribunal za zločine agresije u Lvivu. Tribunal za ruske zločine je simbolično pokrenut na Dan Evrope. Na Dan Evrope obeležena je još jedna važna godišnjica, 75.godina od Šumanove deklaracije. Mir, demokratija i solidarnost su vrednosti koje i nakon 75 godina vode Evropsku uniju. 9.maja 1950.godine osnovana je Evropska unija na osnovu dva glavna principa- mir i solidarnost. Grupa evropskih političara u svetlu nadolazeće globalne konfrotacije kao što je Hladni rat odlučili su da vizija evropskih država treba da bude povezivanje strateških resursa u zajednicu što bi rat između istorijskih rivala Francuske i Nemačke učinio nemogućim. Uvereni da će njihovi ekonomski interesi sprečiti kartele i monopole, podići nivo životnog standarda vlade Francuske, Zapadne Nemačke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga pristupile su ujedinjenju Evrope.

Zajednica za ugalj i čelik često se naziuva Šumanova deklaracija po Robertu Šumanu ministru spoljnih poslova Francuske. Sporazumom je formirana Visoka vlast, zajednička skupština, specijalni savet ministara i Sud pravde koji su kasnije postali institucije EU – EU komisija, EU parlament, Savet Eu i Sud pravde. Već 1955. na konferenciji u Mesini razvija se koncept evropskog zajedničkog tržišta. Zanimljivost predstavlja činjenica da je Robert Šuman bio po rođenju Nemac koji je postao francuski građanin 1919. kada je Francuskoj pripala Alsas i Lorena. Rober Šuman je bio aktivan u francuskom pokretu otpora i za dlaku izbegao deportaciju u koncetracioni logor Dahau. Nakon 75.godina Evropska unija okuplja 27 država članica i predstavlja najveće jedinstveno tržište na svetu, kolevku inovaciju i mesto najvišeg standarda građana, kao i kolevku sloboda.

Dan Evrope nije zamena za „ruski“ 9. maj, kako se pogrešno predstavlja od strane ruske propagande, već predstavlja istorijsku činjenicu. U kontekstu 8.i 9. maja Ursula fon der Lajen saopštava „80 godina je prošlo, neprijatelji su položili oružje. Od tada mi Evropljani izgradili smo nešto neverovatno, Uniju mira, demokratije i solidarnosti. Sidro stabilnosti. Naša Unija je rođena kao mirovni projekat, i ona ostaje to i danas“. Evropski lideri najavili su novih milijardu dolara za pomoć Ukrajini za potrebe proizvodnje oružja i odobrili međunarodni tribunal u Lvivu. Evropski parlament je izglasao rezoluciju povodom jednog od užasnih zločina od strane Rusije, sa 516 glasova za, tri protiv, usvojena je rezolucija o otmici više od 10.000 ukrajinske dece i njihovom nasilnom premeštanju i deportaciji. Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU u Poljskoj doneti su sledeći zaključci :osnažiti poziciju Ukrajine, produbiti veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom, i napredovati sa pozitivnom EU-SAD agendom. Evropski lideri na čelu sa predsednicom komisije fon der Lajen podržali su ukrajinsku inicijativu za 30 dana obustave vatre. Tokom vikenda Ukrajinu su posetili Emanuel Makron, Kir Starmer, Donald Tusk i Fridrih Merc. Pred put za Kijev Makron je saopštio da je razgovarao sa Donaldom Trampom i podržao predlog za bezuslovnu obustavu vatre u narednih 30 dana na liniji Rusija-Ukrajina.

Pored Makron u sličnim razgovorima isto su učinili Britanci i nordijske države. Ukrajina je u više navrata izrazila spremnost da prihvati obustavu vatre. Tokom svoje posete Kijevu četvroica lidera su potvrdila da je ulog bezbednost celog kontinetna. Odgovor na rusku agresiju mora da bude kolektivan što je pokazala zajednička poseta Nemačke, Poljske, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske. Mir je moguće postići bezuslovnom obustavom vatre. Ovaj zahteva Ukrajina je prihvatila još 11.marta, dok Rusija i dalje odugovlači. Ukoliko se nastavi sa obstrukcijama iz Moskve doćiće do snažćnijeg pritiska uz koordinaciju sa Amerikancima. Predsednik Tramp podržava akciju u ovom pravcu. Nakon sastanka u Kijevu obavljen je zajednički telefonski poziv sa predsednikom Trampom i petoricom evropskih lidera. Rezultat je jasan predlog 30 dana bezuslovne obustave vatre od ponedeljka. Rusija je odbacila ovaj predlog i nastavila sa napadima. Zelenski je predlog prihvatio bez dodatnih zahteva. Tokom svoje konferencije za štampu ruski predsednik Putin je predložio direktne pregovore u Istanbulu bez posrednika. Amerikanci upozoravaju da se sprema krvavi napad na Ukrajinu u narednim danima. Posmatrači smatraju da je Putinov predlog „dimna zavesa“ da se opravda nasilje. U međuvremenu amerika je odobrila transfer 100 raketa za sistem patriot iz Nemačke za Ukrajinu. Zapadna pozicija je jasna i zahteva uspostavljanje obustave vatre i onda pregovore. Od Rusije se očekuje da demonstrira spremnost kroz tridesetodnevno primirje.

Predsednik Zelenski je potvrdio svoju spremnost za pregovore ističući obavezu uspostavljanja primirja. 10. maja Dmitri Peskov je odbacio predlog za primirje. Rok još uvek teče. Ukoliko Rusija ne prihvati primirje sva krivica za krah pregovora bice na Kremlju. Tokom svog obraćanja Putin je kompletno ignorisao zahtev za primirjem i nastavio sa taktikom odugovlačenja tražeći da se razgovara o uzrocima konflikta. Analiza u okviru projekta „Rat reči“ pokazuje da je američki predsednik Tramp u zadnjih 45 dana spomenut 14.000 puta u ruskim medijima. Više od 2000 spominjanja predstavljaju ruganje i sarkazam. Vodeće ruske emisije poput „Veče sa Solovjevim“, „Velika igra“ i drugi kanali poput Rusija 1, Prvi i Zvezda napadali su predsednika Trampa kao : dvoličnog čoveka, bitangu i derište, da treba da bude u ludnici a ne u Beloj Kući, odmetnički populista, neuspešni biznismen kao tipični Amerikanac. Poruka je jasna „Tramp je slab, a Putin je jak“.

Koliko je Rusija očajna zbog jedinstva Evrope i Amerike po pitanju Ukrajine pokazuje i objava Marije Zaharove koja je optužila lidere Francuske, UK i Nemačke za upotrebu narkotika na svom putu ka Kijevu. Ovu laž, u kojoj su zgužvani papirići predstavljeni kao narkotici, aktivno prenose svi kanali ruske propagande u Evropi, naročito u Francuskoj. Očigledno vlada bes u ruskim redovima pa se posegnulo sa akcijom koju je ni manje više pokrenula portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova. Još jedan od indikatora da Rusija ne računa na skoriji povratak u međunarodnu zajednicu, u protivnom ne bi Zaharova bila ta koja dezinformacijama napada francuskog predsednika. Tokom noćnog obraćanja predsednik Putin je odbacio Američko-evropsko-ukrajinski predlog za generalno primirje i nastavio da zahteva predaju Ukrajine u pokušaju da obezbedi svoje strateške ciljeve izvrgavajući pregovore u nadi da će napraviti dodatne uspehe na bojnom polju. Putin traži obnovu direktnih pregovora koji su prekinuti 15.maja 2022 uz pozivanje na Istanbulski protokol koji traži kapitulaciju Ukrajine i njeno prepuštanje bespomoćnosti da se odbrani od buduće ruske agresije.

Predsednik Zelenski odgovara da će lično čekati Putina u Istanbulu i da se nada da se ovaj neće izgovarati da ne dođe. Očekujemo potpuno i trajno primirje od sutra (od utorka) kako bi ustupili mesto diplomatiji, nema svrhe nastaviti sa ubijanjem jasno je saopštio Zelenski. Republikanac Don Bejkon na mreži X je objavio da je Rusija izgubila 900.000 pripadnika vojske, što ranjenih što ubijenih. Ovo je rat na osnovu Putinovog izbora koji želi da cela Ukrajina kapitulira. Jedini način da se ovaj rat završi je da Putin stane i povuče se iz Ukrajine. Sav pritisak mora biti na Putinu zaključio je kongresmen Bejkon, koji je inače penzionisani američki oficir. Rusija se uzalud nadala da će predsednik Tramp uspostaviti mir pod njihovim uslovima.

Predsednik Tramp uz objavu pada cene nafte ukazuje se stvara pozicija za dogovor. Kao što je predsednik Tramp govorio Putin je pod pritiskom zbog uzastopnog pada cene nafte dve godine za redom. 17. paket sankcija EU je u pripremi. Potpredsednik SAD Dž.Di Vens prema pisanju Politika 7.maja je izjavio da Rusija traži previše u kontekstu zahteva, ustupaka kako bi okončala sukob. Ministar finansija SAD je izjavio da je Putin ratni zločinac, ali da pregovore treba nastaviti. Planirano je da se 17. paket sankcija odnosi na ruske hibridne pretnje, hemijsko oružje u Ukrajini, vojno-industrijski kompleks, ilegalnu flotu brodova i mreže za podršku Rusiji. Sa iščekivanjem se prati da li će posle 3 godine uslediti sankcionisanje pojedinaca i organizacija koji propagandno podupiru rusku agresiju širom Evrope.

Samoproglašeno dvodnevno primirje tokom Dana pobede od strane Rusije nije se osetilo na linijama fronta. Zabeležene su na stotine vojnih aktivnosti Rusije od ponoći 8.maja.

Putin i Si razgovarali tokom Dana pobede o odlaganju izgradnje gasovoda „Snaga Sibira 2“. UK sankcijama pogodila 101 brod iz ruske ilegalne flote. Ova flota naftnih tankera 2024.prevezla je robu vrednu 24 milijarde dolara.

Poljski premijer Tusk saopštio je da je paljevina Marivilska šoping centra u Varšavi pre godinu dana delo ruskih obaveštajnih službi. Pred predsedničke izbore Poljska se suočava sa ruskim mešanjem bez presedana pred 1. jun.

Beli dim se zavijorio nad Sikstinskom kapelom, katolički vernici širom sveta dobili su novog poglavara Papu Lava 14. Za novog čuvara trona svetog Petra izabran je američki kardinal Robert Frensis Prevost. Papa Lav 14 se u svom prvom obraćanju založio za prestanak sukoba i pozvao na kraj rata u Ukrajini uz pomoć autentičnog i trajnog mira.

Indija i Pakistan obostrano proglasili pobedu u konfliktu koji je eksplodirao nakon smrtonosnog terorističkog napada u indijski kontrolisanom delu Kašmira. Strane su se međusobno optuživale tokom trajanja konflikta. Tramp je pozvao na hitnu obustavu vatre u subotu, da bi strane obustavile sukobe u nedelju. Tokom sukoba strane su udarale po dubini teritorija što nisu činile u zadnjih 50 godina. Oboreni su neki od najsavremenijih aviona i ujedno prvi borbeni test za kinesku naprednu vojnu tehnologiju.