Do predsedničkih izbora u Americi ostalo je svega sedam nedelja, a nakon drugog atentata na Donalda Trampa koji je uzdrmao naciju i svet otvara se pitanje kako će to uticati na američke glasače, posebno jer je trka za Belu kuću sada veoma drugačija u odnosu na prethodnu.
Kako je to opisao “Skaj njuz”, iako u pitanju nije bila politička arena, ono što se u nedelju popodne dogodilo između pete i šeste rupe na Trampovom golf terenu na Floridi sada je uveliko postalo deo narativa za izbore 2024. Svega 64 dana nakon što je preživeo jedan atentat, republikanski kandidat za predsednika ponovo se našao na meti, pa je pitanje kako bi to moglo da utiče na njega u anketama postalo urgentno.Svega nekoliko sati nakon pucnjave na golf terenu, poslate su poruke Trampovim pristalicama.
-Bezbedan sam i dobro - glasila je prva. "Moja rešenost je jača nakon drugog pokušaja atentata”. “Ništa me neće usporiti. Nikad se neću predati. Uvek ću vas voleti zbog vaše podrške. Jedinstvo. Mir”.
Poruke su imale link na stranicu za donacije na kojoj se dodaje: “Postoje ljudi u ovom svetu koji će uraditi sve što je potrebno da nas zaustave. Neću prestati da se borim za vas”.
Trampov predizborni tim živi za političku priliku kakvu ovaj događaj predstavlja, posebno kad su u anketama Tramp i kandidatkinja demokrata Kamale Haris praktično izjednačeni.
Tramp u središtu medijske pažnje
Nakon prvog atentata na mitingu 13. jula u Batleru u Pensilvaniji, svet su odmah obišle “istorijske” slike ranjenog Trampa sa krvavim uhom i podignutom pesnicom kako viče “borba!” svojim pristalicama sa američkom zastavom u pozadini. Predstavljen je kao “živi mučenik”, snažan čovek za razliku od Džoa Bajdena, aktuelnog predsednika i bivšeg kandidata demokrata koji se povukao iz kampanje nakon debakla na debati sa Trampom.
Tada je čitav medijski fokus u vezi izbora pao na Trampa, a atentat mu je doneo podsticaj među pristalicama sa kojima je uspostavio snažnu emotivnu vezu, kako piše “Ekonomik tajms”. Prisustvo na društvenim mrežama mu je skočilo nakon tog prvog napada. Nedelju dana nakon incidenta, praćenje na “Instagramu” je poraslo za milion, dostigavši 25,9 miliona pratilaca, u poređenju sa 24, 9 na dan pre pucnjave. To mu je dalo prednost od 51 odsto spram tadašnjeg rivala Bajdena, koji je imao 17,2 miliona pratilaca na “Instagramu”.
Foto: Tanjug AP/AP Photo/Alex Brandon
Analiza “Viralifta” otkrila je porast od 500 odsto na “Guglu” u pretragama “kako se registrovati za glasanje” u roku od tri dana nakon pucnjave. TOI je pisao da je “neizbrisiv trenutak, koji je u nekoliko sati pretvoren u alatku za kampanju, podstakao njegove pristalice” i da se “očekuje da će ga to vratiti u Belu kuću”.
- Prošle nedelje sam primo metak za demokratiju – rekao je Tramp nakon napada 13. jula na prvom skupu u Mičigenu, ključnoj izbornoj državi.
“Ekonomik tajms” navodi da se red okupljenih protezao skoro kilometar i po od ulaza na mesto dešavanja i da su mnogi tada nosili majice sa slikom krvavog Trampa sa podignutom pesnicom. U nedeljama nakon toga prestigao je Bajdena u svih sedam ključnih sving država, a neki su smatrali da mu je prizor prkosa nakon napada doneo pobedu na izborima.
Ali, sada je u pitanju veoma drugačija izborna trka. Sada je Trampu rival Kamala Haris, a ona je smanjila jaz između njih u anketama, čak je i povela u nekim od ključnih država.
Šta kažu nove ankete
Nova ispitivanja pokazuju da je Harisova ojačala u državi koja se smatrala sigurnom za Trampa. Harisova je u Ajovi smanjila Trampovo vođstvo za četiri procentualna poena, pa sada republikanac, prema poslednjoj anketi “De Mojn redžistera” i “Medijakom Ajova” urađenoj od 8-11. septembra, vodi sa 47 spram 43 odsto.
Foto: Tanjug AP/Julia Nikhinson
“Foks njuz” piše da je ovo šokantni preokret u odnosu na Trampovu poziciju u proleće, kad je anketa pokazala da on vodi u odnosu na Bajdena sa 18 poena razlike, 50 spram 32 odsto.
Ajovu su analitičari dugo smatrali “crvenom” i obično nije uključena u sving države poput Arizone, Nevade, Džordžije, Severne Karoline, Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina. Tramp ju je 2016. osvojio sa skoro 10 poena razlike i sličnom marginom 2020, koju bi Harisova možda teško savladala ove godine. Ali, Ajova je u prošlosti bila kolebljiva država – prošla je kroz ruke demokrate Al Gora 2000, republikanca Džordža Buša 2004. i demokrate Baraka Obame 2008. i 2012.
Harisova “za dlaku” vodi i u ključnoj državi Pensilvaniji, kao i dva najvažnija okruga u njoj, prema anketi “Ju-es-ej tudeja” i Univerziteta Safolk urađenoj prošle srede, nakon debate sa Trampom 10. septembra. Kandidatkinja demokrata vodi nad Trampom u Pensilvaniji sa 49 spram 46 odsto, pokazuju rezultati ankete. Harisova takođe vodi nad Trampom u ključnim okruzima u Pensilvaniji, Northempton i Iri, sa 50 spram 45 odsto, odnosno 48:44 odsto.
Bajden je na izborima 2020. dobio 50 odsto u Northemptonu, spram Trampovih 49 odsto, dok je Tramp 2016. osvojio 50, spram 46 odsto Hilari Klinton. U Iriju je Bajden 2020. osvojio 50, spram Trampovih 49 odsto, a Tramp je 2016. tu osvojio 49:47 odsto u odnosu na Klintonovu.
“Foks njuz” dodaje da je u Pensilvaniji ostalo malo neodlučnih glasača – svega oko pet odsto – a da je manje od jedan odsto reklo da će podržati kandidata treće partije.
Da li će Trampu drugi atentat doneti izborni podsticaj
O prvom napadu na njega u julu se ne govori često, čak se nije pominjao ni na debati između njega i Harisove prošle nedelje i ne oseća se kao značajan faktor u izbornoj trci, piše “Skaj njuz”.
Istorija takođe govori protiv teorije da je atentat jednak trajnom podsticaju – bivši američki predsednik Džerald Ford bio je meta dva atentata u razmaku od svega dve nedelje 1975. Postao je nešto popularniji nakon što je, poput Trampa, rekao da neće izbegavati javne nastupe, ali mu je rejting pao ispod nivoa na kojem je bio pre napada i izgubio je kampanju za reizbor sledeće godine.
Prvi napad na Trampa je, doduše, okupio njegove pristalice, koje su to nazvali posledicom mržnje njegovih protivnika. Ali, nominacija Harisove kao kandidatkinje demokrata, do koje je došlo ubrzo potom, skrenula je fokus dalje od napada na Trampa. Drugi atentat nije izazvao veliku reakciju kao prvi, piše “Ekonomik tajms”.
-Moramo da sačekamo da se utvrde činjenice pre nego što reagujemo - napisao je na “X” stručnjak za ankete Republikanske partije Frenk Lunc.
Foto: Tanjug AP/Gene J. Puskar
Incident će verovatno privući pažnju javnosti na duži vremenski period i mogao bi da mobiliše Trampove pristalice da izađu i glasaju u većem broju, navodi “Ekonomik tajms”.
Dosadašnje kampanje obeležilo je nekoliko šokova od juna – od Bajdenovog debakla na debati sa Trampom i njegovog povlačenja, do nominovanja Harisove i njene debate sa Trampom (oboje tvrde pobedu da su pobedili) i, naravno, dva atentata na Trampa.
Kako za BBC piše dopisnik iz SAD Entoni Zerčer, političko nasilje postaje nova norma Amerike – ali je i dalje šokantno. Drama koja se odigrala u nedelju možda je šokantna, ali kako je sedam nedelja preostalo do kraja ove predsedničke kampanje, deluje da će sigurno doći do još preokreta, rekao je on.
Autor: Jovana Nerić
