Ukrajina iznenadila Rusiju - PINKOV GEOPOLITIČKI PRELGED

Ukrajina upala u Kursku oblast – Rusija uhvaćena na spavanju

Pre sedam dana Ukrajina je sa nekoliko hiljada ljudi i oklopnom mehanizacijom izvršila proboj u ruski pogranični region Kursk. Potvrđeno je učešće u borbama iskusne ukrajinske 22. Mehanizovane brigade i 82. Vazdušno-jurišne brigade. Ovo je prvi put da je strana vojska prešla rusku međunarodno priznatu granicu od 1941. godine. Stiče se utisak da ne postoje zamišljene Putinove crvene linije. U ovom trenutku 121.000 Rusa je u izbeglištvu i Rusija nije uspela da ih zaštiti. Naređena je zvanična evakuacija dok je ruski lider odobrio 115 dolara za svaku rusku izbeglicu. Ukrajinski upad u Kursk predstavlja najveće teritorijalno napredovanje strana u sukobu u zadnjih godinu dana. Poređenja radi Rusi su prodrli 8 km na Harkivskom pravcu uz gubtike veće od avganistanske sovjetske intervenicije. U ovom trenutku potvrđeno je da Ukrajina kontroliše 450 kvadratnih kilometara unutar Rusije, dok prema komandantu ukrajinske vojske genrelu Sirskom površina ruske teritorije pod kontrolom njegovih snaga iznosi čak 1.000 km kvadratnih. Ukrajinske snage se nalaze na 15 km od Lgova kritičnog železničkog čvorišta koje povezuje Brjansk i Kursk/Belogorod/Voronjež i vodi ka okupiranom Lugansku. Ruski energetski hab za snabdevanje gasom nalazi se pod ukrajinskom kontrolom koju potvrđuju i ruski i ukrajinski izvori. Rusija ima poteškoće da odbije ukrajinski upad. Slike uništenih ruskih konvoja, nadomak gradića Rilsk, poslatih kao ispomoć su verifikovane od strane nezavisnih subjekata. Ukrajinski predsednik Zelenski je naveo da je iz Kurske oblasti izvršeno preko 2.000 napada raketama, minobacačima i dronovima od početka godine.

Za razliku od ranijih ukrajinskih ofanziva u ovoj operaciji su korišćene iskusne jedinice u odnosu na raniju upotrebu svežih jedinica. Ukrajinske oružane snage su priredile taktičko iznenađenje u ruskom pograničnom pojasu na osnovu pravovremenih, tačnih i preciznih obaveštajnih podataka u pogledu stanja i osposobljenosti ruske vojske u regionu Kurska. Do sada je zarobljeno nekoliko stotina ruskih vojnika i značajna količina vojne tehnike. Mnogi medijski izvori spekulišu da je Rusija raspodelila regrute u borbene jedinice. U prilog ovoj tezi navodi se veliki broj zarobljenih Rusa među kojima su regularni vojnici, ali i oficiri FSB-a. Volstrit žurnal prenosi izjavu samoprognanog ruskog političkog analitičara Abasa Galjamova, koji je nekada bio jedan od Putinovih pisaca govora, koji se osvrnuo na efekte ukrajinskog proboja rečima: „Ne može biti okupljanja oko efekta zastave za autoritarni režim koji gubi.”

“Autoritarna javnost poštuje samo snagu – ako pobedite, postajete popularniji. Ali ako počnete da gubite, a poraz u Kursku je očigledan, onda ostajete sami i ljudi se ne okreću samo od vas, već počinju da vas mrze i preziru” zaključio je Abas Galjamov. Ni u kremaljskom informativnom prostoru ogrezlog u propagandi nisu izostale izjave pesimizma. „Moramo da sagledamo ovu situaciju sa trezvenošću“, rekao je ruski poslanik Andrej Gurulev, general-potpukovnik u penziji, za rusku televiziju, ukazujući na veličinu ukrajinskih jedinica koje su izvršile invaziju. "Nećemo moći brzo da ih izbacimo."

Penzionisani general-major vojske Australije Majk Rajan u svom autorskom tekstu navodi da se strateški ciljevi ovog napada mogu procenjivati u ranoj fazi. Prvo, napad bi mogao biti pokušaj da se uspori ili ubije ruski zamah u njenim ofanzivama koje traju od 2024. godine. Ukrajinski planeri će shvatiti da čak ni Rusija ne može zauvek ostati u ofanzivi. Oni možda žele da iskoriste ovaj prekogranični napad da primoraju Ruse da preispitaju raspored svojih trupa širom Ukrajine. Ovo bi moglo da utiče na usporavanje ili zaustavljanje ruskih ofanzivnih operacija, navodi Majk Rajan u svojoj opsežnoj analizi dometa ukrajinske operacije u odnosu na strateške, operativne i taktičke ciljeve. Institut za proučavanje rata, koji od početka agresije predstavlja kredibilan izvor otvorenih podataka, ukazuje na razmere ukrajinskog proboja od 30 km u dubinu ruske teritorije. Ukrajinska operacija u Kurskoj oblasti i dalji mogući ukrajinski prekogranični upadi primoravaju Kremlj i rusku vojnu komandu na donošenje odluke o tome da li da posmatraju hiljadu kilometara dugu međunarodnu granicu sa severoistočnom Ukrajinom kao legitimnu liniju fronta koju Rusija mora da brani umesto da celo područje posmatra kao deo neaktivnog borbenog teatra, kako su ga tretirali od jeseni 2022. Odgovor Moskve može zahtevati od ruske vojne komande da razmotri potrebe za ljudstvom i materijalnim sredstvima za odbranu međunarodne granice kao deo svoje kampanje za čitav prostr i stoga može da nametne duguročna ograničenja operativnog planiranja sa kojima se Rusija ranije nije suočavala, navode iz Instituta za proučavanje rata.

Nakon 7 dana aktivnih ukrajinskih operacija uviđa se velika količina nesposobnosti i nereda koji vlada untar ruskog vojnog sistema. Mnogi eksperti su agresiju na Ukrajinu karakterisali kao vid vrlo transparentnog rata usled upotrebe dronova i satelitske tehnologije, međutim ukrajinski Generalštab je pokazao da i u takvim borbenim uslovima postoji mogućnost za jedan od ključnih elemenata vojne strategije – iznenađene. Na upad u Kursku oblast je reagovalo i kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pozivajući obe strane da se drže principa deeskalacije u pogledu neširenja fronta, neeskaliranja borbi i nedolivanja ulja na vatru od strane bilo koje strane. Kineska reakcija dolazi u trenutku kada se zvanični Peking smatra presudnim podržavaocem ruske vojne mašinerije. Dokle god Kina ne pozove Rusiju na obustavljanje neprijateljstava i povlačenje sa ukrajinskih okupiranih teritorija za nju će biti teško da održava međunarodnu percepciju neutralne strane u sukobu.

Razmere meteža i zatečenosti ruske vojne komande je najbolje demonstrirao načelnik ruskog generalštaba Valerij Gerasimov koji se u svom raportu Putinu osvrnuo na broj od oko 1.000 ukrajinskih vojnika. Da li je reč o ustaljenoj praksi ruske države da negira i ignoriše realnost ili se radi o potpunom odsustvu kompetentnosti u odnosu na “Operaciju Kursk” uglavnom se možemo informisati od ruskih vojnih blogera. Putin se izrazito brzo obratio javnosti i celokupnu operaciju okarakterisao kao još jednu u nizu provokacija. Ima i onih glasova koji ukazuju da ova ukrajinska operacija ne može uzdrmati rusko društvo. U svom tekstu za Tomorrow Affairs, Sergej Stepancev navodi da ukrajinske akcije u Kursku uglavnom nisu uzdrmale niti zaprepastile rusko društvo. Oni su odavno izloženi alternativnoj realnosti, po kojoj su „ukrajinski fašisti“ već od raspada SSSR-a okupirali ruske teritorije u regionu Donbasa. Stepancev dalje piše da je prosečan ruski TV gledalac ubeđen da ukrajinske snage napadaju mirne ruske civile najmanje od 2014. Stoga okupacija Kurska nije mnogo promenila njihovo viđenje cele krize. To je samo dodalo neke dodatne boje. Profesor Majkl Klark, bivši direktor RUSI-ja, kaže da je ovo riskantan potez Ukrajine koji može dati rezultate dok Ukrajina pobeđuje u prvoj fazi ove operacije, a da će Rusija učiniti sve da uništi te Ukrajinske džepove. Očekuje se da Ukrajina nanese velike gubitke Rusima u toj operaciji čime će se relaksirati pritisak na centralni front na Donbasu. Rusija je bila „iznenađena“ upadom na Kursk, pokazujući da nije spremna za ofanzivne ukrajinske operacije, kaže ukrajinski poslanik Andrij Osadčuk.

Ukrajinska operacija u Kurskoj oblasti može imati zadatak prepozicioniranja vojnih snaga pre nastupanja zime kada će obe strane imaju poteškoća za pokretanje trupa. Mogući ciljevi ukrajinske operacije jesu smanjenje ruskog pritiska na centralnom frontu Donbas, preotimanje inicijative od Rusije, uništenje ruskih logističkih čvorista ili diverzija koja će doneti novo iznenađenje za Rusiju.

Ozvaničenje predsedničke kandidature donelo prednost Kamali Haris

Prema rezultatu onlajn glasanja Demokratskog nacionalnog komiteta potpredsednica SAD Kamala Haris i zvanično je postala predsednička kandidatkinja Demokratske stranke. Ona je prva Afroamerikanka i južnoazijska Amerikanka koja je postala kandidat vodeće američke partije za kampanju za Belu kuću.

Njeno imenovanje za predsedničkog kandidata usledilo je nakon povlačenja aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena iz predsedničke izborne trke.

Rezultati petodnevnog onlajn glasanja delegata Demokratske nacionalne konvencije pokazali su da je 99 odsto delegata glasalo za Haris. Demokrate će ozvaničiti to glasanje pre svečanog objavljivanja na partijskoj konvenciji kasnije ovog meseca u Čikagu.

U međuvremenu Harisova je obelodanila i ime svog potpredsedničkog kandidata. To je Tim Valc, dosadašnji guverner Minesote.

Prve ankete nakon ozvaničenja kandidature Kamale Haris pokazuju da ona nastavlja da povećava prednost u odnosu na Donalda Trampa.

FiveThirtyEight, vodeći sajt za analizu anketa, stavlja Harisovu za 2,1 boda u odnosu na njenog republikanskog rivala u nacionalnom proseku.

Prema rezultatima istraživanja u tzv. sving državama, Haris vodi u Mičigenu sa dva boda, Pensilvaniji sa 1,1 i Viskonsinu sa 1,8 poena, dok je Tramp bio u vođstvu u Arizoni za manje od pola boda, a u Džordžiji za pola boda.

Izborom novog vođe Hamas potvrdio svoju terorističku prirodu

Teroristička organizacija Hamas je objavila da je umesto ubijenog Ismaila Hanijea kao svog novog poličkog vođu izabrala Jahju Sinvara. On je 1989. godine bio osuđen na četiri doživotne kazne zatvora zbog organizacije i ubistva dva izraelska vojnika i četiri Palestinca koje je optuživao za saradnju sa Izraelom. Nakon 22 odslužene godine Sinvar je oslobođen 2011. godine u velikoj razmeni 1.026 zatvorenih Palesinaca za jednog izraelskog vojnika kojeg je Hamas držao kao taoca.

Sinvar se smatra mozgom i organizatorom teroristićkog napada na Izrael 7. oktobra kada je Hamas upao u Izrael iz pojasa Gaze, napao izraelske pogranične vojne objekte, a potom i kibuce i muzički festival. Tada je ubijeno skoro 1.200 ljudi i oteto 250 talaca.

Tužilac Međuanrodnog krivičnog suda najavio je u maju da će tražiti raspisivanje poternice za Sinvarom zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Godine 1987. pridružio se novoosnovanoj grupi Hamas i postavljen je za šefa obaveštajne službe. Dužnosti su uključivale otkrivanje špijuna ili drugih „saradnika“ sa Izraelom, kao i ljudi u Gazi koji su prekršili Hamasov strogi „moralni kod“.

Komentarišući izbor za novog vođu Hamasa, izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac izjavio je da je Sinvara neophodno brzo eliminisati.

„Imenovanje najvećeg teroriste Jahje Sinvara za šefa Hamasa, koji će zameniti Ismaila Hanijeha, dodatni je razlog da ga brzo eliminišemo i izbrišemo tu odvratnu organizaciju sa mape“, rekao je Kac na društvenim mrežima.

Svetski hibridni rat - dezinformcije postaju sve ozbiljniji problem širom planete

Dezinformacije prethodile desničarskim neredima u Velikoj Britaniji: Više od 740 ljudi uhapšeno je širom Velike Britanije, a 300 je optuženo zbog nereda koji su usledili nakon lažnih informacija na društvenim mrežama da je azilant počinio ubistavo tri devojčice i ranjavanje 10 ljudi u gradu Sautport, u oblasti Mersisajd, 30. jula.

Nakon najave glavne tužiteljke za severni London Džasvant Narval da će njen tim brzo sprovesti pravdu nakon više od nedelju dana pojačanih tenzija u gradovima širom Engleske, izrečena je prva zatvorska kazna u vezi sa divljanjem ekstremnih desničara.

Sud u Velikoj Britaniji osudio je 28-godišnjeg muškarca na 20 meseci zatvora zbog podsticanja na rasnu mržnju, a razlog su poruke na Fejsbuku u kojima se poziva da se napadne na hotel u kojem odsedaju azilanti. Presuda Džordanu Parloru, koji će morati da odsluži polovinu kazne iza rešetaka, prva je te vrste u Britaniji otkako su tamo pre više od nedelju dana počeli da divljaju ekstremni desničari.

Rasistički napadi i nemiri uglavnom su bili usmereni protiv muslimana i migranata, a izgrednici su napadali hotele u kojima borave tražioci azila i lomili vrata, dok su džamije gađane kamenjem.

Ruska propaganda uticala na porast obolelih od HIV-a: Istovremeno, zdravstveni stručnjaci su izveli zaključak da je rastući ruski uticaj u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji pogoršao je epidemiju HIV-a, a prenosi Gardijan. Broj novozaraženih HIV-om u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji povećao se za 20 odsto od 2010. godine, dok je smrtnost od side porasla za 34 odsto, što je najveća stopa rasta u celom svetu.

Najveći broj novozaraženih je u populaciji koja je već u riziku: intravenskim narkomanima, seksualnim radnicima, gej muškarcima i njihovim seksualnim partnerima. Napore da se unapredi lečenje i spreče novi slučajevi zaraze ometa ruska propaganda koja cilja servise za pružanje opoidne terapije kao zamenu za droge koje se uzimaju intravenski, ali i LGBTQ+ zajednicu, piše britanski list.

Evropskoj komisiji upućen zahtev da preduzme mere protiv dezinformacija na Maskovoj mreži Iks: Evropski liberali iz Evropskog parlamenta pozvali su Evropsku komisiju da hitno preduzme “sve moguće mere" kako bi suzbila kontinuirano širenje dezinformacija na platformi Iks (X) u vlasništvu Ilona Maska, navodi se u pismu u koje je uvid imao briselski Politico.

U pismu koje su komesarima Tijeriju Bretonu i Margret Vestager poslali poslanici Valeri Hajer i Bili Keleer, upozorava se da će širenje lažnih informacija na toj platformi „verovatno imati ulogu u pokretanju političkog nasilja u Evropi”.

Poslanici Evropskog parlamenta su rekli da su zabrinuti zbog ponovljenih izjava Ilona Maska o predstojećem “građanskom ratu” u Evropi. Evropska komisija provela je osam meseci istražujući da li platforma Iks krši novi EU Zakon o digitalnim uslugama, a liberali traže da se taj proces ubrza.

Majkrosoft upozorio na pokušaje Irana da utiče na izbore u SAD: Iran pojačava onlajn aktivnosti koje su izgleda namenjene da utiču na predsedničke izbore u SAD, a jedan slučaj cilja predsedničku kampanju sa takozvanim "fišing imejlom" (phishing) kojim je pokušana krađa podataka, saopštio je tehnološki gigant Majkrosoft.

Iranski akteri su poslednjih meseci pravili lažne sajtove vesti i predstavljali se kao aktivisti, postavljajući osnove za podsticanje podela i potencijalnog uticaja na američke glasače na izborima u novembru, posebno u ključnim državama, ustanovio je Majkrosoft u izveštaju objavljenom u petak.

Nalazi u najnovijem obaveštajnom izveštaju Majkrosofta pokazuju da Iran koji je bio aktivan i vreme u ranijih američkih izbora razvija taktike za izbore koji će, kako se očekuje, imati globalne implikacije.

U izveštaju se ide dalje od bilo čega što su američki obaveštajni zvaničnici otkrivali, dajući konkretne primere kako rade iranske grupe i akteri.

U Francuskoj predstavljen projekat eksploatacije litijuma- održana javna debata sa lokalnim stanovništvom

Ležište litijuma otkriveno je pre dve godine u malom mestu Ešasije u centralnom delu Francuske i od tada je u toj zemlji održana javna debata, a o tome su raspravljali i meštani, prenose tamošnji mediji. Radio Evropa 1 (Europe 1) preneo je da je otkriće litijuma u srcu industrijskog suvereniteta Francuske i Evrope dovelo do stvaranja velikog rudarskog projekta koji bi trebalo da startuje 2028. godine.

U međuvremenu je održana javna debata koja je trajala gotovo pet meseci sa oko deset sastanaka sa lokalnim stanovništvom. Francuski mediji podsetili su da je litijum važan element baterija za mobilne telefone i električna vozila i da zemlja litijum uvozi iz Kine, dok bi eksploatacija nalazišta dovela do manje zavisnosti od uvoza.

Potpredsednik projekta litijuma Alan Part (Parte) izjavio je da je to nalazište obećavajuće i da ima više od 100 miliona tona litijumove rude. „Naš cilj, do 2028. godine, kada bi eksploatacija mogla da počne, jeste proizvodnja 34.000 tona litijum hidroksida godišnje, što će omogućiti napajanje baterija za 700.000 električnih vozila godišnje“, rekao je Part.

Suočen sa strahovima određenog dela lokalnog stanovništva, projekat ima za cilj da bude uzoran na ekološkom nivou, rekao je stručnjak Kristofer Ejman (Christopher Heymann) za francuske medijie. „Postavili bismo podzemni rudnik kako bismo ograničili zagađenje bukom i prašinu. S tim što bi se ruda dovozila transporterima, a ne kamionima. A onda bi se transport između fabrike i utovarne stanice obavljao cevima, bez drumskog transporta, pre odlaska vozom do konačnog proizvodnog mesta“, rekao je stručnjak.

Očekuje se da će projekat koštati jednu milijardu evra. Rezultat je 1.600 direktnih i indirektnih poslova za minimalno 30 godina. „Izazov je smanjiti našu zavisnost od kineskog uvoza i ojačati naš industrijski suverenitet“, dodao je Eman.

List Uest Frans (Ouest France) preneo je da je u javnoj debati bilo 3.600 učesnika i da je organizovano 43 sastanaka. Bilo je 209 učenika prisutnih na 17 radionica-debata u pet obrazovnih ustanova.

Sada je u toku faza pisanja izveštaja organizacionog tima debate i predsedništva Nacionalne komisije za javnu raspravu, koji će biti predstavljen 30. septembra.

Izveštaj sa debate će biti predstavljanje prikupljenih tekstova i sadržaja svih sastanaka. Cilj je da se prikaže način odvijanja debate, njena dinamika i poruke. Taj izveštaj ne donosi nikakvu ocenu, neutralan je jer samo prenosi argumente i stavove javnosti, dodao je francuski list.

Ako se nakon debate nastavi sa projektom, onda se će biti organizovane stalne konsultacije, preneo je list i dodao da je do konačnog prihvatanja projekta i njegove primene još dug put, kao što su produbljene studije stručnjaka i javne diskusije o tome.