Klimatske promene izbacuju našu planetu iz balansa. Pomeranja unutar Zemlje izazivaju da se planeta “klima” jer se polarno kretanje planete, koje predstavlja kretanje Zemljine rotacione ose u odnosu na njenu koru, pokreće pomeranjem mase poput topljenja polarnih ledenih kapa. I istraživači sa švajcarskog univerziteta ETH Cirih kažu da će to takođe prouzrokovati da naši dani postanu duži.
Istraživači s univerziteta ETH Cirih su koristili najnovije AI modele kako bi bolje razumeli polarno kretanje.
Istraživanje predviđa da će emisija gasova staklene bašte, ukoliko nastavi da raste, na kraju nadmašiti uticaj Mesečeve plimne sile. Milijardama godina je Mesec određivao produženje trajanja dana.
Kako se ledene kape na Grenlandu i Antarktiku tope, voda iz polarnih regiona teče u svetske okeane, posebno u ekvatorijalni region, što uzrokuje da se Zemlja malo izboči u sredini.
Ovo uzrokuje da se planeta okreće malo sporije, jer je veća težina raspoređena dalje od centra planete. Koautor dr Benedikt Soja je rekao:
- To znači da se dešava promena mase i to utiče na rotaciju Zemlje. To je kao kada umetnička klizačica pravi piruetu, prvo držeći ruke uz telo, a zatim ih ispruživši. Prvobitno brza rotacija tada postaje sporija kako se mase udaljavaju od ose rotacije, što povećava fizičku inerciju. A ako se Zemlja sporije okreće, dani će postati duži.
Objavljujući svoje nalaze u časopisu PNAS, istraživači su rekli da ovo kretanje povećava dužinu dana za nekoliko milisekundi sa trenutnih 86.400 sekundi, jer voda teče od polova ka nižim geografskim širinama i usporava brzinu Zemljine rotacije.
Međutim, tačno vreme potrebno našoj planeti da završi jednu rotaciju može da se pomeri za male delove milisekundi, zbog pomeranja tektonskih ploča, promena u rotaciji unutrašnjeg jezgra i gravitacionog povlačenja sa Meseca. Ali istraživači su rekli da ako ljudi nastave da emituju više gasova staklene bašte većom brzinom i Zemlja se više zagreje, onda će to imati veći uticaj na brzinu rotacije Zemlje nego efekat Meseca.
Tokom većeg dela istorije Zemlje, najveći uticaj na dužinu dana imalo je plimo trenje, koje je dodavalo oko 2,4 milisekundi dužini dana svakog veka tokom miliona godina. Ali od 1900. do danas, istraživači procenjuju da se promena zapremine vode usled klimatskih promena dramatično menja.
Klimatske promene produžavaju dan
Nova studija pokazuje da klimatske promene trenutno produžavaju naše dane za oko 1,3 milisekundi svakog veka. Međutim, na osnovu trenutnih globalnih temperaturnih modela, istraživači predviđaju da bi se ono moglo povećati na 2,6 milisekundi po veku do kraja 21. veka, što bi klimatske promene učinilo najvećim uticajem na okretanje naše planete.
- Mi ljudi imamo veći uticaj na našu planetu nego što mislimo. To nam nameće veliku odgovornost za budućnost planete - rekao je Soja.
Isti istraživački tim koji stoji iza novog rada objavljenog u časopisu “Nature Geoscience” otkrio je da povećana količina vode u blizini ekvatora pomera Zemljinu osu rotacije, čineći da se magnetni polovi “klate” dalje od ose svake godine. Tim je rekao da su procesi na Zemlji i u njoj međusobno povezani i utiču jedni na druge. Međutim, rekli su da nema razloga za zabrinutost, jer su ovi efekti manji i malo je verovatno da predstavljaju rizik. Iako će efekti biti suptilni tako da ljudi neće moći da primete promenu tokom jednog života, istraživači upozoravaju da bi to moglo imati veliki uticaj na svemirska putovanja i kako ljudi mogu da stignu do Marsa. Čak i neznatno odstupanje od samo jednog centimetra na Zemlji može narasti do odstupanja od stotina metara na ogromnim udaljenostima.
- Čak i ako se Zemljina rotacija menja samo sporo, ovaj efekat se mora uzeti u obzir prilikom navigacije u svemiru – na primer, kada se šalje svemirska sonda da sleti na drugu planetu – rekao je doktor Soja.
Autor: Dubravka Bošković
