AKTUELNO

Nevremena poput onog koje je sinoć pogodilo Beograd sa godinama će da postanu sve strašnija, kako je kazao klimatolog Vladimir Đurđević.

Prema rečima stručnjaka, samo je pitanje koliko će nevremena biti strašnija i to zavisi od količine emitovanja gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.

"Ako budemo ispunili Pariski sporazum onda će pojave i promene kojima svedočima poslednjih godina da se zaustave, uslovno govoreći, sredinom ovog veka. Posle toga nećemo više očekivati eskalaciju problema a ako se to ne desi, nego nastavimo da emitujemo gasove i posle sredine ovog veka, onda će u drugoj polovini ovog veka problem još dramatičnije da eskalira", započeo je klimatolog.

Snažne oluje su posledica globalnog zagrevanja

Klimatolog Vladimir Đurđević je istakao da je oluja koja je sinoć pogodila Beogradu posledica globalnog zagrevanja koje dovodi do toga da su padavine ekstremnije i da se stvaraju jača olujna nevremena.

Video: Pink.rs

"Osnovni razlog je zato što je atmosfera u proseku toplija za jedan stepan, što znači da u vazduhu potencijalno možete da imate jedan procenat više vodene pare. Vodena para je glavni izvor energije za sve ove razorne pojave i olujna nevremena. Kad olujni sistem ima na raspolaganju više vodene pare onda on može da razvije jače vetrove u svojoj okolini, može da produkuje veću količinu padavina za kraće vreme, može da produkuje veće količine grada i više grmljavine i tako dalje", kazao je.

On napominje da u toplijoj atmosferi, kao što je danas, mogu da se očekuju razornije oluje koje će se češće pojavljivati.

"Ovo što nam se dešava nije slučajno već je posledica toga što se klima promenila. Ovo je novo stanje na koje treba da se naviknemo i koje će u budućnosti verovatno da se pogorša. Nećemo ostati na ovome nego ćemo verovatno viđati još razornije oluje od ovih koje se dešavaju zadnjih nekoliko godina", naveo je klimatolog Vladimir Đurđević.

Da li je sinoć Srbiju pogodila superćelijska oluja?

Prema njegovim rečima, samo zaposleni iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda mogu da kažu da li je juče Srbiju pogodila superćelijska oluja.

"Oni imaju praćanje radarom na osnovu kog može da se utvrdi da li je bila superćelijska oluja ili nije. Da bi čovek mogao da zna da li je superćelijska oluja treba da postoji osmatranje vetra u njoj koji se uočava uz pomoć radara. To je jedno vrlo specifično osmatranje kako izgleda cirkulacija u tom sistemu i pošto to ne može da se vidi na servisima koji su dostupni onda je običnim ljudima ili onima koji prate oluje teško da to procene. Jedini koji može pouzdano da kaže jeste Republički hidrometeorološki zavod koji mogu da vide slike kako izgleda polje strujanja u samoj oluji", objasnio je klimatolog.

Foto: Pink.rs

Istakao je da nije bitno da li je oluja bila superćelijska jer je svakako bila jaka i imala je karakteristike najsnažnijih oluja. Klimatolog je objasnio da je pala velika količina padavina koja je bila praćena jakim grmljavinama. Podsetio je da je u pojedinim delovima zemlje padao i grad.

"Možda je bila takozvana višećelijska oluja, postoje i takve oluje. Postoje i drugi tipovi oluja koji su podjednako opasni kao i superćelijska oluja. Posledice su jasne. Radilo se o vrlo snažnom nevremenu, složenom, kolektivnom sistemu koji je prelazio preko naše zemlje, hladnom frontu i takve situacije isto mogu da prouzrokuju jake vetrove, veliku količinu padavina, grad i tako dalje", ispričao je.

Šta je superćelijska oluja?

Klimatolog je objasnio šta je superćelijska oluja.

"Da bi neka oluja bila superćelijska mora da postoji vrtložni deo kretanja unutar same oluje, to su kao kružne pokretne stepenice koje se kreću na gore. Imate vazduh unutar oluje koji se izdiže u kom ima velika količina vodene pare koja se kasnije kondenzuje i nastaju kiša i grad. Znači mora da se izdiže po toj spiralnoj putanji koja ima komponentu rotacije.

Takav sistem rotacije mora da bude unutar oluje da bi oluja bila superćelijska i da bi to videli morate da imate osmatranja doplerovim radarom polja cirkulacije unutar oluje. Znači da vidite da li unutar oluje postoji to vrtložno uzdizanje vazduha ili se vazduh uzdiže samo vertikalno i to samo može da vidi RHMZ. Ponavljam da i višećelijska oluja može da bude pojednako jaka kao superćelijska. Nije superćelijska oluja najjača moguća oluja koja može da se desi", zaključio je klimatolog Vladimir Đurđević.

Autor: Marija Radić