Predsednički izbori u Turskoj biće rešeni u drugom krugu, koji će biti održan 28. maja. Aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan osvojio je 49,51 odsto, njegov protivkandidat Kemal Kiličdaroglu 44,8 odsto glasova, dok je Sinan Ogan osvojio 5,17 posto glasova birača.
Prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta plitičkih nauka, izjavila je da je bilo iznenađenja sa obe strane, i što Redžep Tajip Erdogan nije pobedio, ali i što je njegov protivkandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio veliki broj glasova.
Foto: TV Pink Printscreen
Bilo je mnogo predviđanja da će upravo Kiličdaroglu dobiti izbore, ako se uzmu u obzir okolnosti, pre svega zemljotres koji je pogodio Tursku u kome je stradalo više od 50 hiljada ljudi i gde su čitavre regije sravljene sa zemljom.
- Tu je prisutno i nezadovoljstvo naroda koji se pita da li je Vlada Turske reagovala na vreme, da li je uopšte moguće reagovati na način da ljudi budu zadovoljni, postavlja se pitanje tipa gradnje u Turskoj, sumnje na korupciju, zaobilaženje procedura zbog kako bi se neki ljudi bogatili u ne sjajnoj ekonomskoj situaciji- ističe dr Mitrović i dodaje:
Foto: TV Pink Printscreen
- Iako je inflacija smanjena, turska lira je izgubila na vrednosti, postoji spoljni dug države od preko 50 milijardi dolara, manje je stranih finansijera jer je sve to povezano, opadanje privrednog rasta... Turska je u ozbiljnim ekonomskim problemima. Analize su išle u pravcu da dolazi nova ličnost koja će shodno promenjenom ustavu ipak biti na prvom mestu ličnost drugog profila- kaže dr Mitrović.
- Mladi ljudi su nezadovoljni ekonomskim uslovima i masovno napuštaju Tursku. U tri najveća grada gde je izgubio Erdogan pokazalo je urbano stanovništvo svoje nezadovoljstvo njegovim odlukama. Bilo je dosta pretpostavki da će se to preliti na čitavu zemlju- kaže dr Mitrović.
Kakve bi promene doneo Kiličdaroglu ukoliko postane predsednik Turske:
- On se založio za drugačiji ekonomski program, za skromnost, za ravnomerniju raspodelu društvenog bogatstva, svakako bi morao da ide ponovo na ustavne promene kako bi se vratila moć Parlamentu, a smanjila moć predsednika države i kako bi se povratila moć Centralne banke Turske. On obećava institucionalne promene u političkom sistemu i približavanje Sjedinjenim Američkim Državama i NATO paktu, dakle promenu spoljnopolitičkog kursa- kaže Mitrović.
Ona je istakla da sumnja da bi Kiličdaroglu mogao mnogo toga da promeni.
- Velika dijaspora od preko 4 milona ljudi imaće veliki značaj za drugi krug izbora, a oni su tradicionalno naklonjeni Erdoganu, a čini mi se da ipak on ima veće šanse u drugom krugu jer su i u prvom krugu odlučivali promili glasova- zaključila je Prof. dr Dragana Mitrović u Novom jutru.
