Plan za izgradnju prve farme hobotnica na svetu na Kanarskim ostrvima koja bi uzgajala oko milion jedinki godišnje za ishranu, izazvao je duboku zabrinutost među naučnicima zbog dobrobiti ove vrste, navodi se u poverljivim dokumentima u koje je BBC imao uvid.
Hobotnice uhvaćene u divljini pomoću lonaca, užeta i zamki jedu se širom sveta, uključujući Mediteran, Aziju i Latinsku Ameriku. Trka u otkrivanju tajne njihovog uzgoja u zatočeništvu traje decenijama. Taj posao otežava činjenica što larve jedu samo živu hranu i potrebno im je pažljivo kontrolisano okruženje.
Međutim, kompanija Nueva Peskanova je 2019. saopštila da je napravila naučni proboj na tom planu. Planovi te kompanije otkrivaju da bi hobotnice, koje su usamljene životinje naviknute na mrak, bile držane u rezervoarima sa drugim hobotnicama, povremeno pod stalnim svetlom.
Ova vrsta mekušca (octopus vulgaris) bila bi smeštena u oko 1.000 zajedničkih rezervoara u dvospratnoj zgradi u luci Las Palmas na Kanarskim ostrvima. Ubijali bi ih stavljanjem u kontejnere sa vodom na -3 stepena celzijusa, navodi se u dokumentima.
Prema pisanju britanskog lista, trenutno ne postoje pravila o dobrobiti ove vrste, jer se hobotnice nikada ranije nisu komercijalno uzgajale. Međutim, studije su pokazale da metod klanja ribe upotrebom 'ledene kaše' uzrokuje sporu i stresnu smrt.
Svetska organizacija za zdravlje životinja upozorava da je takav način klanja suprotan dobrobiti životinja, dok Savet za upravljanje akvakulturom (ASC) - vodeći program sertifikacije uzgojenih morskih plodova, predlaže njegovu zabranu osim ako se riba prethodno ne omami.
Takođe, kako navodi BBC, neki lanci supermarketa su se već ogradili od prodaje ribe koja je ubijena ledom, uključujući Tesko i Morisons.
Profesor Peter Ce, kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta Dartmut, rekao je za BBC da bi "ubijanje ledom bila spora i okrutna smrt i to ne bi trebalo dozvoliti". On je dodao da su hobotnice "inteligentne kao mačke", napominjući da bi bio humaniji način da se ubiju udaranjem batinom po glavi, kao što, kako je naveo, rade mnogi ribari.
Da bi snabdela "premijum međunarodna tržišta" uključujući SAD, Južnu Koreju i Japan, Nueva Peskanova želi da proizvodi 3.000 tona hobotnica godišnje, što je otprilike oko million životinja sa oko 10-15 hobotnica na svakom kubnom metru akvarijuma.
Džonatan Birč, vanredni profesor na Londonskoj školi ekonomije, naveo je da je više od 300 naučnih studija pokazalo da hobotnice osećaju bol i zadovoljstvo. To je dovelo do toga da su priznate kao svesna bića u britanskom Zakonu o dobrobiti životinja (Sentience) iz 2022.
- Veliki broj hobotnica nikada ne bi trebalo da se drži zajedno u neposrednoj blizini. Ovo dovodi do stresa, sukoba i visoke smrtnosti. Cifra od 10-15 odsto mortaliteta ne bi trebalo da bude prihvatljiva za bilo koju vrstu uzgoja - istakao je Birč.
U izjavi za BBC, iz kompanije Nueva Peskanova su naveli da se u proizvodnji hobotnica ili bilo koje druge životinjske vrste rukovode zahtevima za dobrobit životinja, uključujući i način klanja.
Međutim, hobotnice su teritorijalne životinje i okretni lovci, dok se u planu za proizvodnju kompanije predlaže da se uzgajane životinje hrane industrijski proizvedenom suvom hranom, dobijenom od "odbačenih i nusproizvoda" već ulovljene ribe, navodi BBC.
Rezervoari bi se punili morskom vodom koja se dovodi iz susednog zaliva. Elena Lara iz organizacije Saosećanje u svetskoj poljoprivredi Kompejš in Vrl Farming (CiWF) pozvala je vlasti Kanarskih ostrva da blokiraju izgradnju farme, za koju je rekla da bi "nanela nepotrebnu patnju ovim inteligentnim, razumnim i fascinantnim stvorenjima".
Pored dobrobiti hobotnica, u CiWF su zabrinuti zbog otpadne vode koju proizvodi farma, a koja bi se pumpala nazad u more. Hobotnice proizvode azot i fosfate kao otpad.
Oko 350.000 tona hobotnice se ulovi svake godine, što je 10 puta više od broja ulovljenih 1950. godine, tako da predstavlja pritisak na opstanak populacije.
Dokumente o poverljivom predlogu španske multinacionalne kompanije Nueva Peskanova dostavila je BBC organizacija Evrogrupa za životinje. Nueva Peskanova je poslala predlog Generalnoj direkciji za ribarstvo Kanarskih ostrva, koja nije odgovorila na zahtev BBC za komentar.
Autor:
