U maju je jedan ruski obaveštajac rekao da su Putinovi lekari navodno potvrdili da "Putin ima težak oblik raka koji brzo napreduje", navode o njegovom lošem zdravstvenom stanju njegovi najbliži saradnici su u više navrata negirali.
Zdravlje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina je jedna od trenutno najintrigantijih tema u svetu, svi misle da boluje od neke teške i nepoznate bolesti. Upravo te spekulacije prokomentarisao je Dimitrij Peskov u intervjuu za NBC News.
U maju je jedan ruski obaveštajac rekao da su Putinovi lekari navodno potvrdili da "Putin ima težak oblik raka koji brzo napreduje". Neki tvrde da Putin navodno ima leukemiju, rak štitne žlezde ili abdomena, dok drugi tvrde da ima simptome Parkinsonove bolesti koja je još uvek u ranoj fazi. Navode o njegovom lošem zdravstvenom stanju njegovi najbliži saradnici su u više navrata negirali.
On je izričito naglasio kako ruski lider nema zdravstvenih problema, ističući da je prethodnog vikenda Putin imao i sportske aktivnosti.
Porptarol Kremlja Dimtrij Peskov govorio je o zdravstvenom stanju ruskog predsednika Vladimira Putina.
Foto: Tanjug/Ramil Sitdikov/Sputnik Pool Photo via AP
- Zasigurno vam mogu reći jedno, da je prethodnog dana, koliko sam upoznat, u popodnevnim časovima, on igrao hokej. Prethodnog dana je igrao hokej, a vi samostalno razmislite o njegovom zdravstevnom stanju - naveo je portparol Kremlja.
Kako prepoznati karcinom štitne žlezde?
Promene na štitnoj žlezdi su relativno česte, dok se to ne može reći i za karcinom. Pacijenti koji imaju karcinom štitne žlezde mogu da primete probleme pri gutanju hrane, bol u grlu koji dugo traje, promuklost, opipljive limfne žlezde na vratu, bolovi u vratu koji se šire prema uhu i izrasline na žlezdi koje se vremenom povećavaju.
Kod velikih tumora javlja se stridorozno disanje. Na ultrazvučnom pregledu se prepoznaje pojedinačan, bezbolan i tvrd čvor koji je srastao sa okolinom.
Prvi znaci koji ukazuju na Parkinsonovu bolest
Sporost je prvi, a možda i najvažniji među važnim simptomima Parkinsonove bolesti. Lekar sporost uviđa pregledom, a pacijenti je procenjuju kroz brzinu kojom zakopčavaju dugmad, seku hleb, oblače se, peru zube i rade druge radnje koje zahtevaju jednostavne, brze i ponavljajuće pokrete.
Tremor ili drhtanje je drugi neophodan simptom Parkinsonove bolesti, ali ne bilo koji tremor, već onaj koji se javlja u mirovanju, kada najčešće ruka koja nije ničim angažovana, kada je u krilu ili visi pored tela, podrhtava.
