Muhamedova želja je jačala još iz perioda kada je bio dete, te je odlazio u lokalni kafić u gradu Samsundri, gde je gledao druge kako igraju snuker. Kako kažu oni koji ga znaju i koji su gledali kako igra, izgubi gotovo tek možda svaku dvadesetu partiju. Činjenica da je rođen bez ruku u porodici koja je bila jako siromašna, te nije imala čak ni struju ni vodu, životna priča ovog momka zainteresovala je čak i filmske radnike, koji planiraju da o njemu snime čak i film.

"Bili smo srećni što smo skoro svaki dan imali šta da jedemo, ali na žalost, mogli smo samo da sanjamo o tome da idemo u školu. Mene bi to jako veselilo, ali roditelji nisu mogli da priušte taj trošak da mi kupuju knjige i plaćaju moje obrazovanje. Nisam ni znao da čitam do svoje jedanaeste godine, odnosno, dok me nisu počeli učiti ljudi iz kafića u koji sam kao dete voleo da odlazim. Tamo je bio jedan sto za snuker i obožavao sam da gledam druge kako igraju, znam da sam tamo stajao od otvaranja do zatvaranja i divio se toj igri i igračima", rekao je on u intervjuu za AFP.

Kako je rekao, dugo mu se po glavi motala ideja o tome da na neki način i on zaigra protiv nekog meč, iako je rođen s defektom koji mu u startu takvu ideju pretvara samo u san.

Međutim, snaga volje, velika želja, kao i činjenica da su mu vlasnici kafića dozvoljavali da ponekad prenoći u njihovom lokalu, doveli su do toga da Muhamed polako vežba igranje snukera tako što je kugle udarao bradom.

Kao i svaki početak i njegov je bio težak. Prvi udarci, sem što su bili bolni, bili su i neprecizni. Ipak, vremenom je uvežao preciznost, te je počeo da ubacuje i po pet ili šest kugli za redom. Kada je došao do tog nivoa, odlučio je da odigra svoj prvi meč protiv prijatelja, kome je priznao kako je krišom mesecima trenirao snuker.

Prvu partiju je izgubio, zbog kako je rekao treme. A onda, kada je "razbio maler" i video da može, dobio je istog prijatelja čak tri puta za redom. Od tog trenutka, do danas, prošlo je nekih 15 godina i Muhamed je postao ne samo najboji snuker igrač u svom gradu, već u čitavoj regiji.

Njegova popularnost ide do toga da ljudi dolaze u Samsundri samo da bi se slikali sa njime. Nažalost, on sam to ne može da vidi jer i dalje ne poseduje mobilni telefon, te i kako je rekao, ne zna ni šta su društvene mreže.

Sem što je prevazišao sebe, igranje snukera za Muhameda nisu samo zabava i ljubav, već i način na koji zarađuje za život, pošto uglavnom igra partije za novac. I što je najvažnije, dobija ih.