Međutim, situacija je još daleko od one koja bi nam dozvolila da odahnemo, o čemu svedoči masovno produžavanje vanrednih mera u evropskim zemljama.

Stopa smrtnosti u Italiji se smanjuje, a rast novoobolelih na dnevnom nivou opada. Dok broj preminulih svakog dana i dalje raste u Španiji i Britaniji, čini se da je virus usporio svoje širenje u Nemačkoj, Holandiji, Švajcarskoj i drugim zemljama. Pritisak na bolničke jedinice intenzivne nege pada u nekim od najteže pogođenih područja, uključujući i region Milana.

Napredak Italije u borbi protiv bolesti od koje je izgubila 14.000 ljudi govori o tome da mere izolacije i karantina bez presedana proglašene širom Evrope ipak daju rezultate. Upravo zbog toga zdravstveni zvaničnici upozoravaju da mere i dalje moraju da ostanu na snazi, jer nikako nije došlo vreme za opuštanje. Struka apeluje na vlade da se odupru pritisku da prerano otvore svoje ekonomije.

- Još ne možemo da planiramo ublažavanje karantina - rekao je italijanski premijer Đuzepe Konte u sredu, najavljujući produženje mera najmanje do 13. aprila.

Italijanski ministar regionalnih poslova Frančesko Boča rekao je da će "povratak u normalu" po ukidanju blokada biti postepen i da će vlasti "uključiti jedan po jedan prekidač".

#CORONICLES: How #Italy went from solidarity to silence in a month of #lockdown | Adriana Di Lello | https://t.co/sD4vdo8UIz#Covid19 #ItalyCoronavirus pic.twitter.com/ULiJmXytjA

— DailyO (@DailyO_) 02. април 2020.

- Italijani su pokazali veliku zrelost. Stručnjaci kažu da smo na pravom putu i da drastične mere počinju da daju rezultate. Međutim, ne smemo da spustimo gard. Oporavak će biti dug i postepen - rekao je ministar zdravlja Roberto Speranza.

U četvrtak je zabeležen najveći broj žrtava u jednom danu u Španiji do sada - 950. Iako je broj zaraženih u Španiji premašio 110.000, a broj preminulih već šest dana obara rekorde, stručnjaci procenjuju da zemlja ulazi u "fazu stabilizacije", nakon koje će broj novozaraženih početi da opada. Zdravstveni zvaničnici kažu da je "promena trenda" primećena poslednjih dana. Između 15. i 25. marta novi dnevni slučajevi su rasli sa stopom od 20 posto. Međutim, od 25. marta ta stopa je pala na 12 posto.

Uprkos ovim ohrabrujućim znacima, vlada premijera Pedra Snačeza je 26. marta, nakon duge diskusije, produžila vanrednu situaciju. Poslanici su odobrili vanredne mere, uključujući državnu blokadu zbog čega će ljudi još 15 dana ili do 12. aprila morati ostati u kućama sem u slučaju krajnje potrebe, radi odlaska po hranu, lekove i posao.

I u španskom komšiluku, Portugaliji, vlada se uveliko prema da produži vanredno stanje. Predsednik Marčelo Rebelo de Susa proglasio je vanredno stanje 18. marta, čime je kretanje građana sveo samo na ono nužno i primorao mnoga preduzeća da zatvore svoja vrata. Poslanici će o produženju glasati u četvrtak, ali većina kaže da će se složiti.

Nemačke kancelarka Angela Merkel i premijeri 16 nemačkih regija dogovorili su na sastanku u sredu da ograničenje socijalnog kontakta će ostati na snazi najranije do 19. aprila. Merkel nije želela da prognozira do kada bi ove mere mogle da ostanu na snazi, ali je ponovila da je nužan uslov za to da broj novih infekcija i hospitalizovanih značajno da opadne.

Parlament Velike Britanije ostaće zatvoren najranije do 21. aprila. Premijer Boris Džonson u sredu je upozorio da se epidemija može zauzdati samo uz striktno poštovanje usvojenog plana i disciplinovano sprovođenje mera u borbi protiv korona virusa. Taj dan je bio najgori za Britaniju od početka pandemije - u roku od 24 sata 563 osobe su preminule od posledica zaraze, a broj zaraženih je porastao na 29.474.

Francuski premijer Eduard Filipe najavio je prošle nedelje produženje izolacije cele države do 15. aprila. Kako je tada naveo, nakon prvih 10 dana izolacije postalo je jasno da je zemlja tek na početku epidemijskog talasa. Francuska je juče postala četvrta zemlja u svetu po broju preminulih, sa više od 4.000 žrtava.

Samo nekoliko sati nakon saopštenja francuskog premijera, i Belgija je produžila svoje mere karantina, samo do 19. aprila. Karantin koji podrazumeva veoma ograničeno kretanje, uveden je 18. marta i prvobitno je trebalo da traje do 5. aprila. U toj zemlji su od 14. marta zatvorene škole, kafići, restorani i noćni klubovi. Jedino su jaslice otvorene.

U Rusiji je, prema zvaničnim podacima, 3.548 ljudi zaraženo korona virusom, a 30 je umro. To je mnogo manje nego u Evropi, ali neki stručnjaci strahuju od "eksplozije" epidemije i italijanskog scenarija. Zbog toga je predsednik Vladimir Putin potpisao dokument kojim vladi daje ovlašćenje da proglasi vanredno stanje, a ceo april je proglasio neradnim mesecom.

#Mundoradarsv #Endesarrollo #Rusia #VladimirPutin en discurso sobre #COVID19RS
Hemos logrado contener el peligro para los mayores. Deben acatar las recomendaciones sanitarias
Y se declara régimen No laborable extendido hasta el 30 de abril. pic.twitter.com/4UiyxsmbXr

— El Radarsv (@elradarsv) 02. април 2020.

Što se našeg regiona tiče, Bugarska planira da produži vanredno stanje za mesec dana pošto je broj zaraženih dostigao 500. Poslanici bugarskog parlamenta jednoglasno su 13. marta glasali za proglašenje vanrednog stanja do 13. aprila. Vlada je saopštila da će od parlamenta tražiti produženje do 13. maja.

Uskrs u karantinu

Katolički Uskrs 13. aprila većina Evropljana će dočekati u nacionalnom karantinu, sa strogo naređenom socijalnom distancom, a po svemu sudeći, ista sudbina čeka i pravoslavce na Starom kontinentu, samo nedelju dana kasnije.

Italijanima, koji su u izolaciji najduže od svih, ovo je i najteže palo. Građani Italije obeležiće Uskrs bez javnih okupljanja poput proslave tog hrišćanskog praznika u Vatikanu, a poglavar Rimokatoličke crkve Franja obratiće se vernicima preko televizije i interneta. Nakon što su mere za suzbijanje virusa produžene, Italijani će ostati u svojim domovima umesto tradicionalne proslave tog praznika sa porodicom i prijateljima u prirodi.

Nedelje u izolaciji polako uzimaju maha. Prema istraživanjima javnog mnjenja, svaki drugi Italijan strahuje od gubitka člana porodice, ali i od gubitka radnog mesta usled uvedenih mera karantina i neizvesnosti.

Francuska je otišla korak dalje kako bi bila sigurna da njeni građani na Uskrs neće pokušati da napuste domove. Kako je najavljeno, rampe će biti postavljene na autoputevima, a vojska i policija biće raspoređene na železničkim stanicama. Dodatne provere biće izvršene da popularnim turističkim mestima.