Svi oni koji brinu zbog prevelikog prisustva tehnologije u životu najmlađih generacija - od korišćenja mobilnih uređaja, igranja s tabletom ili gledanje videa na internetu, čak i pre nego što prohodaju mogu biti uvereni da su takve stvari tek uvertira u odgajanje dece u budućnosti.

Navikli smo da o deci brinu majke, koje su nakon rođenja ostale kod kuće i odrekle su se svojih profesionalnih života ili su se privremeno latile posla majki i domaćica. Ipak, plan je da se što pre i u što većem broju vrate na posao. U tome ih naime sprečava činjenica kako je u Japanu premali broj vrtića, bebisitera i bebisiterki.

Nacija koja svetu neprestano pruža nova tehnološka rešenja je doskočila i ovom problemu razvijanjem specijalizoranih robota, kao što je Vevo. Robot bi ispočetka bio samo ispomoć u vaspitnim ustanovama - nadzirući koliko deca spavaju, jesu li sve pojela i slično. ,,Ipak njihovi kreatori veruju kako je potencijal puno veći od toga, te bi uskoro mogli biti obogaćeni i "ljudskim veštinama", što bi se sastojalo od javljanja deci, tešenja, pričanja priča.

Dobrodošla pomoć ili pretnja?

Tempo razvoja veštačke inteligencije plaši jedan deo ljudi, prvenstveno jer ugrožava radna mesta namijenjena ljudima. U vrtiću u Tokiju gde su roboti uvedeni, takva pomoć je dobrodošla, a roditelji su zadovoljni.

Deci su takvi roboti simpatični te ih doživljavaju kao igračke, iako su danas njegovi zadaci samo oni praktične prirode.

Naime, u Japanu se deci u vrtićima obavezno meri temperatura dva puta na dan. Tokom dnevnog odmora, senzori smešteni u dječje krevetiće beleže ritam srca i sve telesne pokrete, uključujući pokrete pluća tokom disanja. Alarm upozorava vaspitačice ako senzori detektuju bilo kakve anomalije.

- Merenje telesne temperature i monitoring dece tokom dnevnog odmora samo su deo onoga što bi toboti mgli da rade. Bilo bi od velike pomoći da se dopusti visokorazvijenoj robotici da vodi računa o brojnim dnevnim dužnostima - smatra Nobuaki Nakazava, profesor sa Univerziteta Gunma i savetnik na ovom projektu.

Vaspitač Hiromi Jamamoto smatra da je i za vreme dnevnog spavanja neophodno d adeca stalno budu pod nadzorom.

- Zato je velika stvar imati robota za pomoćnika. To je veliko rasterećenje za nas vaspitače, a deci je jako zabavno da provode vreme sa robotom. Deca posebno vole d aih imitiraju - kaže Jamamoto.

Ministar za zdravlje, rad i socijalnu politiku naglašava da specijalno obučeno radno osoblje nedostaje širom Japana, ali da se manjak posebno oseća u Tokiju, gde jedan prijavljeni kandidat može birati između pet ponuda za posao. Zato se, osim u vrtićima, uveliko radi na integraciji ovakvih programa i u staračke domove.