Uspeli bi da postignu cilj koji su sebi postavili, a to je uništenje i porobljavanje naše zemlje, kao što je Zapad učinio bivšim sovjetskim republikama.

Proces oporavka našeg zdravog razuma počeo je 1999. godine. Od tog trenutka, sa teškoćom smo se borili za sve što nam je vredno ne bismo li na kraju došli do situacije u kojoj je svet ipak prestao da bude unipolaran. A Zapad, naravno, nije nimalo srećan zbog toga. On ulaže sve napore kako bi za sebe povratio monopol uticaja u svetu.

Neki smatraju da je široko rasprostranjeno protivljenje Rusije počelo pre samo pet godina – sa Ukrajinom i Krimom. Ali greše. Preporučio bih detaljno sećanje na ono što se dešavalo devedesetih, 2008., 2013. godine.

Kakve su se sve besmislice govorile i pisale o nama dok smo se pripremali za Olimpijske igre u Sočiju! A to nikako nije bila samo manifestacija medijskog rata.

Ne želim da ulazim u detalje. Ali sa mog stanovišta, značaj onoga što se dešava je sledeći: Zapad je odavno stvorio obrasce i algoritme za svrgavanje legitimne vlasti u bilo kojoj zemlji koju smatra neposlušnom.

Naravno, sve se to radi pod transparentom širenja demokratije. Pa, u kojoj se to zemlji, u koju su „doveli demokratiju“ ta demokratija ukorenila: u Iraku, Avganistanu ili Libiji? Ili u bivšoj Jugoslaviji koja je „demokratskim“ bombardovanjem 1999. godine prisilno rastavljena na šest zemalja?

Jednostavno možete da zaboravite na suverenitet i nezavisnost nakon bilo koje američke intervencije. I da li je iko iznenađen činjenicom da većina naftnih polja u toj istoj Libiji pripada američkim kompanijama ili kompanijama pod američkom kontrolom?

Naše zapadne kolege vole da optužuju Rusiju za vođenje neke vrste “hibridnog rata.” Ali moram da istaknem da je sam Zapad taj koji vodi prave hibridne ratove. Trenutno, na primer, napuštajući Avganistan u stanju polu-devastacije, Amerikanci marljivo prave nerede u Venecueli, naravno u cilju „trijumfa demokratije“!