Starović je podsetio da je sporazum iz 2015. godine o iranskom nuklearnom programu        veoma dobro uređen.

Sporazum su u Beču potpisali Iran i šest velikih sila – SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka, posle 12 godina krize o tom pogramu. Sporazumom je nametnuto takvo ograničenja nuklearnog programa Irana, koje ga onemogućava da proizvede bombu, a u zamenu je dobio ukidanje većine američkih i međunarodnih sankcija.

-Radi se o toliko detaljnom sporazumu za koji se kaže da je najsveobuhvatniji još od Drugog svetskog rata, na 159 stranica je pisan sa još pet aneksa, gde je sve vrlo precizno definisano - rekao je Starović.

-Taj sporazum je bio dobar i za Iran, koji je u 2016. godini ostvario ogroman uspeh, građani su zadovoljni, ali uz uticaj savetnika dolazi do obaranja nuklearnog sporazuma - objasnio je Starović.

- Jedan od razloga je ono što zapravo nije obuhvaćeno sporazumom, a to je razvoj balističkog programa, a SAD je bila nezadovoljna i što se Iranu širi uticaj u regionu - rekao je Starović govoreći o mogućim razlozima istupanja SAD iz sporazuma, dodajući da ne vreruje da Iran ima ozbiljnu nameru da napravi nuklarnu bombu.

Novinar Zoran Kusovac podseća da je Iran tu mogućnost za pravljenje atomske bombe imao odavno.

-Iran je 2007. godine već bio na sedam godina od bombe. On dobrovoljno ograničio svoj vojno-nuklearni program i da se poštovao sporazum iz 2015. oni bi ostali na ograničenom nivou obogaćivanja na 3,67 odsto, što je dovoljno za miroljubivu upotrebu, nije dovoljno čak ni za medicinsku upotrebu. Ta granica, koja je najavljena, od 20 odsto je značajna, jer je to medicinski nuklearni materijal, ali do bombe treba još dosta - naglašava on i dodaje da je ovaj sporazum propisan prema smernicama i pravilima Međunarodne organizacije za atomsku energiju koji sprovodi veoma efikasne kontrole.

Vojni analitičar Vlade Radulović smatra da je Iran ozbiljan u svojim namerama da ide do kraja i izlaženje SAD iz sporazuma je dodatan "vetar u leđa" Iranu za dalje poteze.