2018. godinu obeležilo je mnoštvo događaja koji će svet promeniti zauvek. Pink.rs vam donosi top 5 događaja koje sigurno nećemo zaboraviti.

Nepunih godinu dana od poslednje severnokorejske nuklearne probe i teških reči i uvreda izmedju Vašingtona i Pjongjanga, Kim Džong Un je pokrenuo diplomatsku ofanzivu kojom je zemlju izveo iz potpune izolacije i ublažio bojazan od nukleranog sukoba.

On se 27. aprila sastao sa predsednikom Južne Koreje Mun Džae Inom. Kim je lično obećao da više neće biti ispaljivanja raketa.

Na samitu u demilitarizovanoj zoni na granici, Kim je postao prvi severnokorejski lider koji je prešao granicu s Južnom Korejom.

28. marta sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, što je bio njegov prvi izlazak iz zemlje od dolaska na vlast 2011.

Otvaranje Severne Koreje je kulminiralo Kimovim sastankom s predsednikom SAD Donaldom Trampom 12. juna u Singapuru koji je završen potpisivanjem deklaracije o denuklearizaciji, ali od tada nije ostvaren bitniji pomak.

Trovanje nekadašnjeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Engleskoj produbilo je krizu u odnosima Zapada i Rusije.

Skripalj i njegova ćerka Julija pronadjeni su bez svesti 4. marta na klupi u Solzberiju a pregledom je ustanovljeno da su otrovani nervnim agensom. Britanska vlada je za njihovo trovanje odmah optužila Rusiju, dok Moskva negira krivicu.

Prema britanskim tvrdnjama, Sergej i Julija Skripalj otrovani su sovjetskim vojnim nervnim agensom "novičok". Usledio je talas proterivanja diplomata iz zapadnih prestonica i Moskve, sa po preko 150 proteranih diplomatskih predstavnika na obe strane, kao i druge mere, poput sankcija, zatvaranja konzulata.  Za trovanje Skripalja su osumnjičeni navodni pripadnici GRU Aleksandar Miškin i Anatolij Čepiga.

Predsednik SAD Donald Tramp, početkom marta doneo je odluku o uvođenju tarifa od 25 odsto na uvozni čelik i 10 odsto na uvozni aluminijum, uprkos upozorenjima brojnih saveznika da treba da poštuje međunarodna trgovinska pravila, uzdrmala je svetska tržišta.

Tramp je uveo kaznene carine na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara, tvrdeći da Peking nanosi štetu američkim kompanijama kradjom ili vršenjem pritiska na njih da otkriju svoje tehnološke tajne u zamenu za pristup tržištu. Peking je potom uveo recipročne mere, ali je Vašington zapretio novim kaznenim merama.

On i Si Đinping u novembru su, na samitu Grupe 20 u Argentini, dogovorili da uspostave "primirje" od 90 dana počev od 1. januara. Pregovori će biti nastavljeni 2019. godine.

2. oktobra u saudijskom konzulatu u Istanbulu, ubijen je saudijski novinar Džamal Kašogi, poznat kao kritičar saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana.

Saudijska Arabija je negirala navode turskih zvaničnika da je Kašogi ubijen i tvrdila da je novinar napustio konzulat, priloživši kao dokaz snimke čoveka u Kašogijevoj odeći na ulici. Tek 12 dana kasnije Rijad je priznao da je Kašogi nastradao u konzulatu, ali je rečeno da je do toga došlo u tuči što su učesnici pokušali da zataškaju.

I dalje nije poznato gde se nalaze Kašogijevi ostaci.

Afera se u suštini fokusirala na to da li je saudijski prestolonaslednik naredio da s e Kašogi ubije, a neke zapadne zemlje su najavile obustavu isporuka oružja Rijadu i uvele sankcije za umešane zvaničnike.

Robotska sonda američke svemirske agencije NASA sletela je 26. novembra na Mars posle dramatičnog sedmominutnog spuštanja do površine crvene planete koje su naučnici u kontrolnom centru u Kaliforniji s uzbudjenjem pratili.

Sonda je lansirana 5. maja iz baze Vandenberg u SAD. Posle puta od 428 miliona kilometara, robotski geolog koji treba da ispita unutrašnjost Marsa smanjio je brzinu sa 19.800 kilometara na sat na nula za šest minuta od probijanja Marsove atmosfere.

NASA je 8. decembra objavila snimak zvuka vetra sa Marsa, tutnjavu niske frekvencije. Procenjuje se da je vetar bio brzine 16 do 24 kilometara na sat, a naučnici navode da je reč o prvim zvucima s Marsa koje ljudsko uho može da čuje.

Insajt je 12. decembra prosledio i prve fotografije s Marsa uradjene uz pomoć robotske ruke. Sonda je napravila seriju fotografija koje je NASA pretvorila u mozaik slika. Naučnici su tako prvi put mogli da se dive prostranstvu crvenog peska na Marsu.