Advokatica Slavka Babić kaže za Kurir da devojčicina majka ima velike šanse da povrati strateljstvo nad devojčicom. - U ovom slučaju je najbolje da majka podnese tužbu u Srbiji radi promene vršenja roditeljskog prava, odnosno da se dete poveri njoj na samostalno vršenje roditeljskog prava i da predloži hitno donošenje privremene mere kojom se dete poverava njoj do pravosnažnog okončanja sudskog postupka. Potrebno je da se izvrši izmena sudske odluke kojom je dete bilo dodeljeno ocu, da se sada poveri majci - objašnjava naša sagovornica.

Majka može dobiti starateljstvo

Ona ponavlja da majka ima velike šanse da povrati starateljstvo ukoliko je u mogućnosti da brine o detetu i ukoliko nadležni centar za socijalni rad proceni da je to u najboljem interesu deteta.

- Takođe, bi bilo neophodno da se pokrene u Republici Hrvatskoj upravni spor pred Upravnim sudom radi poništaja rešenja nadležnog centra kojim je dete oduzima od oca - istakla je Babićeva.

Podsetimo, Miroslav Veršegi (65) ispričao je za Kurir kako je 19. juna svoju unuku, nakon što je skoro godinu i po dana provela u Domu za decu u Osijeku, odveo.

Veršegi ima dvojno državljanstvo, srpsko i hrvatsko, rođen je u Srbiji, a osmogodišnju unuku, koja takođe ima dvojno državljanstvo, odveo je iz Doma za decu u Osijeku, u koji je bila smeštena rešenjem Centra za socijalni rad nakon što je njenim roditeljima odlukom suda, pre 19 meseci, oduzeto pravo na roditeljsko staranje.

Kako je Veršegi ispričao, Centar za socijalni rad u Osijeku je dete oduzelo od oca, nakon što ga je neko prijavio jer je zbog prirode posla na čuvanje na nekoliko dana, dete ostavio komšinici.

- Centar za socijalni rad je to iskoristio i smestio dete u dom. Posle toga su rekli i da će je dati na usvajanje. Kada je moj sin to čuo pretio je socijalnoj radnici. Nakon toga dobio je kaznu zatvora, odležao je sedam meseci, a sada ne može da napusti Hrvatsku - ispričao je deda Miroslav za Kurir.

Inače, devojčica se rodila u Srbiji, ali je nakon razvoda njenih roditelja starateljstvo pripalo njenom ocu, odnosno sinu našeg sagovornika, koji ju je pre četiri godine odveo u Hrvatsku, gde se zaposlio.

- Majka se saglasila da starateljstvo pripadne ocu kako se devojčica ne bi odvajala od svoje bake, moje pokojne supruge, za koju je bila jako vezana od rođenja. Napominjem, da unuka nikada nije bila korisnica Centra za socijalni rad dok je bila u Srbiji - objasnio nam je Miroslav.

Dokaz da se dete adaptiralo

Advokatica Tamara Radojčić, saradnica advokatske kancelarije "Simović" iz Beograda objašnjava da majka ima pravo da traži starateljstvo nad detetom, ali da je to poseban postupak.

- Postoje dva odvojena postupka. Jedan je vanparnični postupak koji se pokreče po molbi države Hrvatske na osnovu Haške konvencije da se dete vrati njoj u tom postupku, porodica deteta treba da dokaže da se dete adaptiralo na novu sredinu i da bi bilo kršenje njenih osnovnih ljudskih prava ako bi se dete vratilo u Hrvatsku - objašnjava ona i dodaje:

Drugi postupak je postupak za starareljstvo koji majka treba da pokrene pred osnovnim sudom porodičinim odeljenjem, u tom postupku bi tražila da se njoj dodelili starateljstvo.

Srbija nije u obavezi da vrati dete

Advokat dr Ana Budak kaže za Kurir da Srbija ima obavezu da izda nalog za povratak samo ako se ispune dva kumulativna uslova, odnosno ako od podnošenja molbe za vraćanje deteta nije prošlo više od godinu dana od otmice i ako se dete nije integrisalo u novu sredinu:

- Srbija ipak nema obavezu da naloži povratak deteta ukoliko postoji ozbiljna opasnost da bi povratak izložio dete psihičkoj traumi ili ga na drugi način doveo u nepovoljan položaj. Takođe, naša država nije u obavezi da naloži povratak deteta ukoliko utvrdi da se dete suprotstavlja povratku i da je napunilo one godine i steklo stepen zrelosti pri kome je potrebno uzeti u obzir njegovo mišljenje. Ovde je važno istaći i izjavu devojčicinog dede da je ona srećna i da se protivi povratku u Hrvatsku. Kada je u pitanju mogućnost da se izdejstvuje odluka o staranju deteta u Srbiji, a s obzirom da smo dobili obaveštenje o nezakonitom odvođenju ili zadržavanju deteta od strane Hrvatskih organa, organi naše države ne smeju donositi meritornu odluku o pravu na staranje sve dok se ne utvrdi da se dete neće vratiti u Hrvatsku.

Autor: