Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, rekao je za Pink da je stanovništvo u Crnoj Gori i dalje jako uznemireno i oplakuje žrtve krvavog pira Vuka Borilovića.

- Ovaj događaj, pored svih monstruoznosti koje smo videli ipak ukazuje na ogromne propuste u radu policije. Taj čovek je pre pola godine, maltene polomio kuću i fizički napao. Osuđen je bio na pola godine da nosi nanogicu, a niko nije našao za shodno da tom čoveku oduzme oružje, ako je već osuđen zbog nasilničkog ponašanja. Njegovi svedoci i komšije su proteklih dana govorili da je njegovo ponašanje bilo znatno drugačije prethodnih dana, da je bio tih, povučen, da je mislio da mu neko baja i radi neku crnu magiju - rekao je Dajković i dodao:

- Tako da mislim da je problem mnogo dublji. Dakle propust policije bio je u tom ponašanju koje je prethodilo masakru, a propusta je bilo i na dan masakra. Čuli smo izjavu jedne od svedokinja koja je rekla da je ceo krvavi pir trajao preko sat vremena, a stanica policije je od mesta zločina udaljena 100 ili 200 metara odatle. I postavlja se pitanje kako je moguće da policija nije blagovremeno reagovala. Znam da možda ti policajci koji su tu bili, zaduženi za javni red i mir, koji se prvi put u karijeri suočavaju sa nečim tako monstruoznim. Da su to policajci koji nemaju redovne obuke za gađanje, a da je s druge strane ubica iskusni lovac koji je očigledno dobro baratao sa tim karabinom. Postavlja se pitanje zašto policija nije odmah angažovala specijalni tim, taj policijski taktički tim koji je mogao odmah da krene iz Podgorice, da je krenuo kombijem, da stigne za 15-20 minuta, a ne da su digli helikopter pa da stignu za nekoliko minuta.

Kriminolog Ratomir Antonović iz Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA rekao je za Pink da se radi o osobi koja je pshički vrlo labilna i koja je u toku psihičkog rastrojstva potegla za oružjem.

- Radi se o legalnom oružju, to treba istaći! On je bio registrovan u lovačkom društvu i iskoristio je lovačko naoružanje da izvrši ovaj teški zločingde je 11 ljudi nažalost ostalo bez života - počeo je svoje izlaganje Antonović pa objasnio da lica sa psihičkim problemima, po zakonu Srbije, ne mogu imati oružje.

- Svako naoružanje se oduzima. Vi kad aplicirate da imate oružni list, vi morate da dostavite potvrdu o svom psihičkom i fizičkom zdravstvenom stanju. Međutim, kada je reč Crnoj Gori, ne znam da li oni imaju takve propise. Koliko znam, oni su vrlo liberalni po pitanju naoružanja i mislim da njihovi zakoni još uvek ne regulišu na pravi način to posedovanje oružja. Kod nas postoje stroge kontrole i od strane civilne vlasti i od strane policije koja vrši i bezbedonosne kontrole i provere. Znam pošto sam od oca nasledio pištolj, pa znam iz iskustva kakva je procedura. Vi ne možete imati naoružanje ako ne dokažete da ste u potpunosti sposobni da rukujete i raspolažete naoružanjem - istakao je kriminolog.

Psiholog Snežana Repac smatra da je u našem društvu generalno puno propusta zbog kojih dolazi do ovakvih i svih ostalih zločina.

- Velikih broj psihičkih i psihijatrisjkih bolesnika ne uzima terapiju. Imamo podatak da na primer u dijagnozi šizofrenija samo trećina uzima terapiju redovno, a ovi ostalo parcijalno ili nikako. Postoji i druga sumnja, uticaj alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci. On je bio ćutljiv, zatvoren. Kažu "Ne plaši se psa koji laje, nego onog koji ćuti". Njegova porodica bila je u Herceg Novom, odmah sam se pitala zašto su razdvojeni. Verovatno je ovom prethodilo porodično nasilje - rekla je Repac.

Autor: J.Đ.