Stručnjak za bezbednost Milan Petrić kaže da su deportovani imali različite uloge – neki su nagovarali, pružali logističku podršku, vrbovali nove članove, a neki izvršavali teroristička dela.

- Akcenat nije samo na onima koji su izvršavali terorističe akcije, već i na indirektnim učesnicima, duhovnim imamima – koji vrbuju ljude – rekao je Petrić. 

Kako je dodao, nema podataka da li u ovoj grupi koja je došla ima oni koji će vršiti vrbovanje za terorističke akcije. 

Ekspert za terorizam prof dr Marija Đorić kaže da je povratak džihadista u Sarajevo u BiH jedna vrsta bezbednosnog izazova, rizika, pa i pretnje ne samo za BIH nego i za ceo region.

Kako je dodala, posebno treba uzeti u obzir da su to ljudi koji se vraćaju, verovatno, nezadovoljni rezultatom delovanja Islamske države.

- Osim bezdbenonih pitanja, koja su prioritetna, značajna su i druga, socijalna – kako integrisati džihadiste u društvo i obaviti proces deradikalizacije – istakla je Đorić.

Kada se ljudi koji su zadojeni ideologijom mržnje nađu na istom prostoru, mogu imati velikog uticaja i na druge zatvorenike. 

Dževad Galijašević, stručnjak za ekstremizam, navodi da je ovo prava javna velika deportacija terorista u Bosnu i Hercegovinu.

- Do sada smo imali nekoliko pojedinačnih slučajeva. Gotovo stotinu džihadista se do sada vratilo iz Sirije u BiH, a sudovi su otvorili 43 predmeta o njima – naveo je Galijašević za Pink.

Prema njegovim rečima, 22 presude su izrečene, uglavnom  kao rezultat sporazuma o priznanju krivice koji podrazumeva da džihadisti dobijaju minimalne kazne, daleko ispor predviđenog kažnjavanja.

- Najniža kazna je tri godine, a maksimalna osam godina. Svi džihadisti su dobijali godinu dana. Ta kazna se može finansijski otplatiti, tako da svrha kažnjavanja nije mogla biti ostvarena – naveo je Galijašević.

Kako je dodao, očekuje se da bude isporučeno joj 200 ratnika u BiH.