Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta juče je usvojio Nacrt izveštaja o Srbiji, u kom se nalazi i kompromisni amandman o mogućem preinačenju granica između Beograda i Prištine. Isti amandman juče je unet i u izveštaj o Kosovu.

Potpresednik Narodne skupštine dr Vladimir Marinković gostujući u Novom jutru rekao da sada za Srbiju važno da Parlament, koji ima preko 800 predstavnika, izglasa tu odluku.

- Ono što se nama nije svidelo, je i dalje taj pritisak na zemlje koje nisu priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Srbij treba da insistira nastavak komunikacije sa Vašingtonom, i da maksimalno koristi prilike koje sada imamo kada je u pitanju ponašanje pozicija trampove administracije - ističe Marinković, dodajući da je za Srbiju važno da 6. novembra republikanci ne izgube kongres i senat i da se ovakva politika kongresa i senata SAD nastavi.

Novinar Jakša Šćekić ističe da približavenje Srbiji EU znači homonizacija spoljne politike.

- Odbor je rekao “Mi smo protiv nacionalno homonaciogenih država, ali u ovom slučaju pristali bi na promene”, što je veliki korak. Dve su stvari bitne, omekšavanje američke administracije koje se očita u tome da buduće rešenje kosovskog problema ne može da se uradi bez pristanka Beograda. To je ogroman korak - ističe Šćekić, koji se posebno osvrno na odnos Vučića i Tačića i problemima sa kojima oni moraju da se suoče u okrivu dijaloga Beograd - Priština - rekao je Šćekić i dodao:

- Mislim da će Tači i Vučić imati velikih problema, ne da se dogovore, jer će imati jako velike otpore u sopstvenim sredinama. Haradinaj je rekao “pui pike ne važi”, a u Srbiji se vodi front protiv takvog rešenja i ja mogu slobodno da kažem da ga vodi SPC, pojavljuju se pesme u duhu srpskih junačkih i narodnih pesama i sve to stvara atmosferu i u Beogradu i Prištini opasnost da se ne dođe do dogovora. Ja sam veliki protivnik zamrznutog konflikta, jer to ne vodi ničemu. Sav ovaj postupak je da se oslabi uticaj Rusije na Balkanu. Procenjujem da Vučić neće dozvoliti neko talasanje Dodiku, dok se ne reši pitanje Kosova. Svetu nisu potrebna dva žarišta na Balkanu - objašnjava Šćekić.

Sa druge strane dopisnik Politike iz Moskve Slobodan Samrdžija smatra da svaki dijalog i konflikt mora da se posmatra posebno, i da se rešava pojedinačno, i da je u ovom slučaju problem Kosova jedinstven i ne treba ga poistovećivati sa nekim drugim.

- Ni jedna vrsta konflikta nije univerzalna. Kosovska priča ne liči ni na jednu i to mora da se reši kao posebna priča. I ostale veće zemlje imaju te probleme kod sebe - kaže i podseća da gotovo svaka zemlja ima “neku svoju priču” podsećajući na pitanje Španije i Katalonije ili Bregzita.

- Na svaki od tih slučaja treba gledati u kontekstu zemlje u kojoj se to dešava, kakva je kultura, kakav je narod i istorija. Ne postoji univarzalno rešenje. Rešenje je na terenu. Haradinaj je rekao da se granice rešavaju ratom, mi to ne želimo - smatra Samrdžija.

Marinković je podsetio da je predsednik Vučić komentarisao i istraživanje CESID-a, koje kaže da je čak 44 procenata našet stanovništva protiv ideje podele i razgraničenja.

- Suštinski je važno da budemo iskreni prema građani da zamrznuti konflikt može da bude gubitak za Srbiju. Ovo je prilika da Srbija sačuva svoje dostojanstvo, da naš narod na Kosovu živi normalno i da se napravi dogovr sa Albancima da se postigne neki mir. Ono što je suštinski važno je da podržimo predsednika u njegovoj nameri da napravi održivi mir sa kosvoskim albancima. Mi treba da budemo potpuno pragmatični, jer Srbiji je potreban mir da bi nastavila sa razvitkom - dodaje Marinković.

Šćekić ipak smatra da je glavni problem taj što Srbija svoje želje nije konktretizovala.

- Ovde nije bilo javne rasprave o planu za Kosovo. Mi znamo šta nećemo, ali ne znamo šta hoćemo. Nama je potreban određen plan u datom trenutku, mislim da na konkretnim primerima. Ironično je ovo što ću reći je da put u EU vodi preko Vašingtona - ističe Šćekić.