Jezero Gazivode, zbog čije izgradnje je pre više decenija potopljeno 14 srpskih sela, danas je predmet spora Beograda i Prištine.

Albanci ne kriju da ono što je za Srbiju od neprocenljive vrednosti, žele da otmu kako bi kontrolisali snabdevanje i vodom i strujom.

Tako nešto, za radnike je nezamislivo.

- Bogati smo vodom, strujom, time što proizvodimo i to im verovatno ide u korist da nam otmu, a to je naše bilo uvek i ostaće naše, nadam se - rekao je radnik Marinko Kasalović.

- Kao narod tu smo da ne damo, dokle god možemo, a ostalo očekujemo da država Srbija stane komplektno iza ovog projekta Gazivode i da ovo ne da, da ostane nama - kazao je Saša Virijević.

- Mi radimo i proizvodimo. Celo Kosovo pije vodu odavde - istakao je Dragoljub Aleksić.

Činjenica je da se dve trećine jezera nalazi na teritoriji Kosova i Metohije, a trećina na teritoriji centralne Srbije.

Da bi se izgradilo jezero, brana i hidrocentrala pre 46 godina podignut je kredit od 45 miliona evra, koji je Srbija isplatila u celosti.

Danas, osim strujom, iz akumulacionog jezera, vodom se snabdeva veliki deo Kosova i Metohije.

- Sa jezera Gazivode vrši se vodosnabdevanje vodovoda u Kosovskoj Mitrovici, Vučitrnu, Srbici, Obiliću i u letnjim mesecima vodovod u Prištini koristi vodu sa Gazivodskog jezera - rekao je Srđan Vulović, direktor JP Ibar.

- Što se tiče struje ono što mi proizvedemo ovde ide direktno za Valač, a snabdevanje je za četiri severne opštine - rekao je Marko Vulović iz JP Ibar.

Činjenica je i da Srbija sve održava i remontuje i niko osim lokalne samouprave, to jest Srba, u taj sistem ne ulaže.

Problem je što vodu i struju koja se isporučuje Albanci ne plaćaju.

Punih 38 godina hidroelektrana Gazivode nije prestajala sa radom, jedan od glavnih problema sa kojim se suočavaju, jeste naplata, jer kada bi ona funkcionisala kako treba, ovaj gigant bi od isporuke vode i električne energije na godišnjem nivou mogao da prihoduje čak deset miliona evra.

Gazivode su od strateškog značaja za opstanak i budućnost naroda na Kosovu i Metohiji, kažu u opštini Zubin potok i ističu da bi se bez ovog jezera ugasio život.

- Forin ofis je najbolje to rekao u svojoj poslednoj studiji, dakle, jezero Gazivode je resurs koji vredi više od svih ostalih resursa na KiM, što podrazumeva sva rudna bogatstva, ugalj i tako dalje - rekao je Stevan Vulović predsednik opštine Zubin potok.

U opštini Zubin potok kažu i da su svi argumenti da je pitanje vlasništva nad hidrosistemom Gazivode, kojim upravlja Javno preduzeće Ibar, neosporno na srpskoj strani, što bi trebalo da bude presudno prilikom rešavanja kosovskog pitanja.