- Britanska služba bez sumnje prednjači u pojedinim aktivnostima u Bosni i Hercegovini, i njih pojačava pred svake izbore. Oni su i pre četiri godine na isti način vodili takozvanu operaciju „Padobran“, u kojoj su uvežbavali intervencije i radili klasične vojne vežbe. Ono što u BIH posebno komplijuje situaciju jeste što su mnogi zapadni interesi integrisani u formulisanje državnih interesa BIH. Što je njihovo prisustvo snažno u institucijama - rekao je Galijašević.

Kako kaže, uticaj zapadnih struktura na pravosuđe, bezbednosne agencije, finansijske institucije u BiH je veliki.

- Ona je u stvari kvazi država u kome jedini pravno politički održivi subjekt jeste Republika Srpska. Ove službe oduzimaju sve radnje kroz bezbednostno obaveštajni sektor da nadziru, da prate, da ograničavaju. Ako se na ovaj faktor doda još i uloga islamskog faktora, onda shvatamo da je britanska priča o ograničavanju ruske samouverenosti na Balkanu je prazna priča.

Kako je rekao, Rusija tamo nije prisutna, kako kaže, oni nemaju čak ni svoj medij u BiH, dok na primer Tursci, Iran i Saudijska Arabija imaju.

- Laž je priča o nekakvoj nekorektnoj ulozi Rusije. Britanija na Balkanu vodi rat protiv srpskog faktora, Rusija je samo opravdanje. Ona čini sve zaista da ograniči suverenitet i državni potencijal srpskog naroda i u RS i u Srbiji na međunarodnom planu - rekao je Galijašević.

Stručnjak za bezbednost Milan Petrić, rekao je da su obaveštajne službe aktivnije nego ikada, i da to vidimo i kroz budžet Britanskih službi koji jd povećan, što znači, kako kaže,  da mora biti utrošen na neki način.

- Međutim, umesto da se bave onim zbog čega su i osnovane, a to jeste intifikacija kriza, ovde dolazi do zloupotrebe i oni prouzrokuju pojedine krize, kako bi imali mogućnost da reaguju i to je vezano usko sa politikom, odnosno politikom ekonomije - rekao je Petrić.

Prof.dr Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, rekao je da se i dalje vodi jedan specijalni rat koji traje već 25 godina.

- Ovo je teren gde se od 90-tih godina sučeljavaju sve ozbiljne obaveštajne službe, odnosno svi oni centri moći koji žele da imaju uticaj na Balkanu. Oni su najaktivniji tamo gde ima krize. Pokušavaju da uoče šta je to novo što druga strana treba da postigne. Ne treba se iznenađivati takvim aktivnostima. Znamo da je Britanska država uvek bila jako prisutana na ovim prostorima, sa druge strane oni obavljaju velike specifične zadatke ispred NATO-a jer su specijalnisti za ovo područje. Izlaskom VB iz EU oni hoće to na neki način da nadoknade svojim većim sučeljavanjem na ovom području sa Ruskom Federacijom - rekao je Kajtez.

Tomislav Kresović, analitičar, rekao je da tamo gde su strani investitori tamo su i njihove strukture bezbednosti.

- Kod nas nije problem stranih službi već kako se mi na unutrašnjem planu možemo organizovati i imati takozvanu bezbednosnu kulturu institucija. Problem je što je najveći broj obaveštajnih insajdera u strukturi vlasti u Srbiji, to je zaostavština. Naši mediji takođe dosta pridopiru i daju neku vrstu vetra u jedra, sa informacijama koje idu na ruku stranim službama - rekao je Kresović.

Kajtez naglašava da je problem što mnogi ljudi nisu sposobni da iz mnoštva naslova u medijima iznađu ono što je nabitnije i navažnije.

- Ono što jedino srpska vlada i vlast mogu, jeste da ljudima pojašnjavaju šta je to pozicija srpske vlade i šta čine i rade i da neprestano u toj borbi ljudima objašnjavamo naše pozicije i izbegnemo sve slučajeve padanja u nepotizam i očajanje - rekao je on.