Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Čitajući tekst Branka Čečena „Cviljenje novinarstva“, zastao sam i duboko se zapitao da li su studenti izveli famozni poljubac smrti prema ljudima koji su ih podržali. Na ovo razmišljanje navele su me oproštajne poruke samog Čečena: „Smrt u oportunom trenutku“ i „Možda je, dakle, vreme da se mi, nezavisni novinari, zahvalimo ovom društvu i njegovim građanima, studentima i ostalima na pažnji, izvinimo se ‘ako nešto nije bilo u redu’ i počnemo da tražimo prekvalifikacije“.
Ovo se odnosilo na medijski brend „United Media“, koji je pokrenuo pumpanje i pumpao najviše od svih. Ujedno je bio izvor informacija za studentski pokret i tako upravljao studentskim pokretom. Sada je taj medijski brend dobio novog vlasnika koji će morati da poštuje tržište i koji, kao ni bilo koji drugi kapitalista, neće pokrivati njihov minus.
Ali važan deo teksta je „smrt u oportunom trenutku“, koji jasno ukazuje na to da su studentske blokade dovele do tog oportunog trenutka u kojem je nastupila smrt brenda „United Media“. Da sam brend nije pumpao studente, i dalje bi imao starog vlasnika, ali sada ima novog vlasnika, a njegovi zaposleni se plaše da će kod novog kapitalističkog vlasnika postati tehnološki višak jer firma posluje u minusu. Tačnije, njen minus iznosi 48 miliona dinara, odnosno 571 hiljadu dinara po zaposlenom godišnje.
Ova zla sudbina ljudi koji su podržavali studente blokadere da bi na kraju stradali od tih istih studenata blokadera tužna je, ali mnogi su dobili taj poljubac smrti od studenata blokadera.
Najteže je prošla Milica Živković, koja više nije među nama zbog plenuma i studenata blokadera. Ona je direktno na plenumu doživela tešku smrt, ali njeni plenumaši nisu održali ni minut ćutanja za Milicu Živković, dok su na svojim skupovima održavali 16 minuta ćutanja. Za psa Donu, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći kada je vozilo Hitne pomoći naletelo na nju, studenti blokaderi održali su dodatni minut ćutanja, ali za Milicu Živković nisu održali minut ćutanja. Time su najbolje pokazali koliko cene svoje saborce kada i psa cene više od Milice Živković.
Opozicija je na početku blokada stala uz studente, prenela na njih svoju popularnost i davala im novac i infrastrukturu. Sada se ta ista opozicija bori za cenzus jer su joj studenti preuzeli glasače i vode aktivnu kampanju protiv nje. U srpskom narodu za ovo se kaže: „Hrani kuče da te ugrize.“
Studenti i drugi mladi ljudi naivno su verovali svakom pozivu lica koja su navodno predstavljala anonimne studente. Tako su verovali nepoznatim osobama koje su im govorile da treba da divljaju na ulici, razbijaju, pale, napadaju ljude i dižu tenzije, a onda se ispostavilo da zakon postoji, pa su sada u zatvoru i zaboravljeni od blokadera. Isto tako, veliki broj tih mladih ljudi povređen je u nasilnim akcijama koje su sprovodili blokaderi. Najpoznatiji student koji je postao poznat hapšenjem jeste Bogdan „Bukagija“, čija je slika na kojoj ima bukagije na nogama, dok je bio na sahrani oca, postala viralna. Grupa studenata blokadera koja je poznatija kao „Šestorka iz Hrvatske“ i dalje se nalazi van Srbije jer bi njeni članovi, čim bi se vratili u Srbiju, bili uhapšeni.
Univerzitet u Beogradu najviše je podržavao studente, ali se, kao posledica blokada, srozao na Šangajskoj listi. Čak je i rektor Vladan Đokić od silnog pumpanja dobio otkaz na drugom poslu, u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, zbog zapostavljanja dužnosti.
Pripadnici manjeg dela društva koji su ih podržali i koji su izlazili na svaki njihov poziv na ulicu da stoje i pište, bez obzira na to da li je bilo toplo ili hladno, da li su izašli s posla ili ne, ili su pak otkazali druge aktivnosti, ostavljeni su i zaboravljeni, a njihova očekivanja su izigrana.
United Media nije ni prva ni poslednja koja je od studenata blokadera dobila „poljubac smrti“ i koja je zbog pumpanja i podrške studentsko-blokaderskom pokretu propala i bila zaboravljena od studenata blokadera.
Autor: Pink.rs
