Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Srpsko-američki odnosi imaju svoju istoriju uspona i padova, a započeti strateški dijalog jeste proces koji treba da zaokruži budućnost tih odnosa. Strateški dijalog, kao formalni mehanizam kojim SAD uređuju svoje odnose, nije jednosmerna ulica, već se i od druge strane očekuje kandidovanje oblasti od strateškog interesa. Na osnovu izbora oblasti i okvira za implementaciju aktivnosti ocenjuje se koliko je neka država značajna za SAD.
Mislim da nema nikog u Beogradu ko ne zna šta su prioriteti Vašingtona za naš region. Većina tih prioriteta komplementarna je sa sadašnjim i budućim potrebama Srbije. U prvom redu, pitanje energetske bezbednosti u potpunosti preklapa interese Beograda i Vašingtona. Potpuno je strateški pogrešno verovati u dugoročnu izvesnost snabdevanja energentima iz Rusije, kao što je pogrešno verovati da Rusija neće iskoristiti tu zavisnost kao vid političke ucene. Objektivne okolnosti vezane za isporuku ruskih energenata takođe predstavljaju rizik po snabdevanje Srbije prirodnim gasom. Upravo zbog toga, partnerstva u oblasti energetike kroz izgradnju gasovoda, Đerdapa 3 i nuklearne elektrane jesu realne potrebe Srbije.
Kada se govori o izboru partnera za nuklearnu energiju, u prvom redu treba početi od ocene geopolitičkog rizika. Iz prostog zaključka nameće se da je u narednih 100 godina daleko izvesnije da će se Kina i Rusija nalaziti pod određenim režimom sankcija i ograničenja nego što će to biti slučaj sa SAD ili Francuskom. Ogoljena logika interesa nalaže da treba ulagati u odnose sa SAD, jer one oblikuju svet na dugoročni period. Sve ostalo predstavlja oblik lažne dileme i odsustvo sposobnosti da se donesu strateške odluke bez konsultovanja sa drugim zainteresovanim međunarodnim akterima.
Strateško partnerstvo sa SAD treba da rezultira strateškim savezništvom u punom kapacitetu. Takav put zahteva određeno repozicioniranje u odnosima sa drugim akterima. Dva su puta koja nas mogu dovesti do savezništva: članstvo u NATO-u i status glavnog ne-NATO saveznika Amerike. Pitanje članstva u NATO-u jeste dosta kontroverzno, ali je to realnost u narednim godinama. Srbija se decenijama klonila snažnijeg bezbednosnog povezivanja u cilju zadovoljenja zahteva ruske strane. Godinama je Srbija pokušavala da kroz složenu prirodu odnosa sa Istokom i Zapadom ishoduje najpovoljniji međunarodni položaj za sebe. Danas investiranje u odnose sa Rusijom predstavlja vid neprihvatljivog geopolitičkog troška.
Analizom sadržaja primetan je značajan pad formalnih odnosa sa Rusijom i većina aktivnosti svodi se na deklarativne akcije bez obavezivanja - srpsko-ruski odnosi su na režimu intenzivne nege do okončanja statusa Naftne industrije Srbije. Teza o održivosti podjednako dobrih odnosa sa SAD i NR Kinom ne može proći test opterećenja, ali to nikako ne znači da treba preko noći prekinuti sve odnose sa „crvenom republikom“. Naprotiv, treba nastaviti saradnju u okviru zapadnih standarda i kriterijuma.
Partnerstvo sa Amerikom nije jednostavna transakcija, već podrazumeva čitav sistemski okvir. Amerika donosi sistem, standarde, tehnologiju i inovacije — posredi je čitav jedan povoljan okvir koji spaja unapređenje nacionalne bezbednosti i ekonomskog razvoja. Zato je potrebna promena pristupa Srbije, još snažnije delovanje sa jasnim ciljevima: ugovori i formalne obaveze. Posle izuzetnog rezultata po pitanju započinjanja strateškog dijaloga, potrebna je formalizacija koja zahteva odlučnost. Geografski položaj daje specifičnu težinu Srbiji. Partnerstvo u oblasti kritičnih sirovina, namenske industrije, infrastrukture i energetike trajno će nas vezati za SAD, a istovremeno će unaprediti našu poziciju u odnosima sa drugim međunarodnim subjektima.
Ne treba se pravdati ni za jednu stratešku odluku. Treba biti spreman za protivudar iz Moskve, dok će odnosi sa Pekingom ući u novu fazu koju će krasiti unapređenje kvaliteta saradnje. Inicijativa da se ustanovi Mesec srpskog nasleđa u Americi predstavlja prekretnicu kojom se potvrđuje uloga mnogih znamenitih Srba u jačanju SAD: „srpskih sedam veličanstvenih“ iz misije Apolo 11, Mihajlo Pupin, Nikola Tesla i stotine drugih Srba. To je odlična osnova i podstrek za budućnost. Zato nam treba više akcije. Opšte je poznato da nedostatak sadržajnih tema uvek popunjavaju priče o hrani, kulturi i istoriji -pred nama je budućnost ukoliko smo spremni da je osvojimo. Danas je taj trenutak: dovoljno je aduta na srpskoj strani i dovoljno očekivanja na američkoj.
Pitanje NIS-a pretvorilo se u agoniju koju Rusija niti je u stanju, niti želi da reši. Posle dovoljnog čekanja, uz američku podršku treba izvršiti nacionalizaciju i u potpunosti započeti energetsku transformaciju. Pet godina je suviše dugo za održavanje nerealne percepcije u pogledu agresije na Ukrajinu - čak je i tvrdokorno MAGA krilo pristupilo strateškom zaokretu po pitanju odnosa prema Rusiji. U tom smislu treba obratiti pažnju na to sa kojim se MAGA krilom neguju odnosi: da li sa onim koje će vrlo brzo doći pod udar FBI-ja, ili sa onim koje ima direktan pristup Beloj kući.
Srpsko-američki odnosi decenijama su bili izloženi zlonamernim akcijama; kompletan sistem hibridnog pritiska radio je na urušavanju odnosa sa jedinom supersilom. Zbog toga je ovaj stidljivi zaokret ka Americi utoliko više trijumfalna akcija koju više niko ne može zaustaviti.
