Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Nominovanje novog ambasadora SAD pokazuje da naš region nije zaboravljen. SAD još uvek daju prioritet Zapadnom Balkanu. Vašington na region ne gleda kao na prostor gde je dovoljan auto-pilot. Koliko je specifična dinamika našeg regiona pokazuje to da se za manje od 20 miliona stanovnika na potvrdu Senata čekaju tri ambasadora, dok su ambasade u Severnoj Makedoniji i na Kosovu ostale bez nominacija. Poslednji u nizu izveštaja o Zapadnom Balkanu pokazuju da ima još dosta posla, ali i prilika, za američke diplomate.
Složenost zahteva potpunu posvećenost partnerstvu sa Srbijom i drugim državama Zapadnog Balkana. Posle dugog niza godina započet je projekat južne gasne interkonekcije u Bosni i Hercegovini, čime se stavlja tačka na zavisnost od ruskog gasa. Po pitanju Srbije, SAD od prvog Trampovog mandata upozoravaju vlasti u Srbiji na opasnosti koje dolaze iz zavisnosti od ruskog snabdevanja prirodnim gasom. Srbija je, osim interkonekcije Niš–Dimitrovgrad, malo toga uradila kako bi ojačala svoju energetsku bezbednost. Iz Vašingtona stižu signali koji ohrabruju Srbiju da izgradi nove interkonekcije i to sa Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, ali ne treba isključiti ni gasovode prema Rumuniji i Hrvatskoj. Srbija ima mogućnosti da obezbedi alternativu ruskom gasu. Povoljna cena ruskog gasa očigledno dolazi sa određenim zahtevima, mešavinom pritiska i nepovoljno utiče na priliv stranih direktnih investicija. Obnavljanje ugovora na svaka tri meseca stvara energetsku krizu. Naposletku, cena gasa u EU je 450 evra na hiljadu kubika.
Još jedno otvoreno pitanje odnosi se na slučaj NIS Gaspromnjeft. Ovo preduzeće našlo se na udaru sankcija usled većinskog ruskog vlasništva. SAD su sankcije uvele po dva osnova – prvi je štetan uticaj u inostranstvu, a drugi je agresija na Ukrajinu. Nema održivog rešenja za ovaj problem. Plaćanje inostranim karticama na NIS pumpama ne funkcioniše za građane. Srbija je prinuđena da se „dovija“ kako bi obezbedila redovno funkcionisanje. NIS predstavlja oko 7% naše ekonomije i neprocenjiv je resurs koji se nalazi u opasnim rukama. Vreme će pokazati koliko je štete rusko vlasništvo nanelo Srbiji, njenim građanima i nacionalnoj bezbednosti. Srbija bi, u cilju jasnog signala, trebalo da preuzme sudbinu NIS-a u svoje ruke i uđe u otvorene komercijalne pregovore sa američkim korporacijama. Rusija je strana koja se svojim štetnim uticajem nametnula kao relevantna, dok u praksi, od dana stupanja sankcija na snagu, Rusija više nema osnova da utiče na sudbinu NIS-a. Uprkos svemu, Rusija i dalje utiče na preduzeće.
Treća tačka spajanja Srbije i SAD je namenska industrija. Srpska namenska industrija proizvodi kritično važne proizvode. Ovo je velika šansa Srbije da privuče američki kapital u svoj odbrambeni sektor čime bi mogla da zaokruži svoje bezbednosne prioritete. Pogledajmo primer Poljske koja je sistemom „polonizacije“ postala američki hab za oružje u Evropi.
Četvrta tačka su kritične sirovine. Ostaje nejasno i zabrinjavajuće što Srbija još uvek nema potpisano partnerstvo sa SAD u oblasti kritičnih sirovina. Pored litijuma, Srbija u svojoj Strategiji upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima navodi da poseduje još 11 kritičnih sirovina. Sve ove sirovine su važne za energetsku tranziciju, tehnološki razvoj, visoke tehnologije i namensku industriju. Do sada su SAD u okviru multilateralne arhitekture partnerstva za obezbeđenje kritičnih sirovina potpisale ugovore sa Kanadom, Australijom, Japanom, Južnom Korejom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Evropskom unijom i njenim članicama Nemačkom, Francuskom, Italijom, Finskom, Švedskom i Estonijom, Indijom i Norveškom, a sporazumu se priključila i Jermenija. Argentina i Uzbekistan takođe učestvuju u radu ovog formata kako bi se njihovi resursi povezali sa zapadnim kapitalom. Pored multilateralnog pristupa, SAD imaju i bilateralne ugovore. Nažalost, Srbija još uvek nije pristupila ovim formatima i javnost nije obaveštena o statusu pregovora, ukoliko se oni uopšte vode. Deluje u potpunosti nelogično ignorisanje ovih mogućnosti.
Teren nuklearne energije je poprilično klizav jer je u toku intenzivna aktivnost sa ruske i kineske strane. Nuklearna energija nije samo elektrana, već političko i bezbednosno povezivanje sa isporučiocem tehnologije za najmanje 70 godina. Srbija nije članica inicijative „Pax Silica“ Stejt departmenta koja predstavlja vodeći projekat sa ciljem da se reorganizuju globalni lanci snabdevanja koji omogućavaju razvoj veštačke inteligencije i naprednih mikročipova. Navedene inicijative prihvatile su i deklarativno neutralne zemlje, te je logično pitanje zašto to ne bi prihvatila Srbija koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji?
Pax Silica uvodi potpuno nov pristup tako što pod jedan diplomatski i investicioni kišobran stavlja sve slojeve tehnološkog ekosistema. Inicijativa ne posmatra fabrike čipova izolovano, već povezuje kritične sirovine i njihovu rafinaciju, stabilnost energetskih mreža potrebnih za data centre, naprednu proizvodnju poluprovodnika, razvoj bazičnih AI modela, optičku infrastrukturu i bezbednu logistiku. Smatra se da ranjivost u bilo kojoj od ovih karika ugrožava nacionalnu bezbednost celog zapadnog bloka. Sjedinjene Države javno i nedvosmisleno podržavaju strateške aranžmane koje Srbija razvija sa Evropskom unijom, tretirajući ih kao praktičnu primenu politike lociranja proizvodnje unutar geopolitički pouzdanih zona. Iz ugla američke administracije, ovaj proces ima duboku bezbednosnu funkciju jer direktno vezuje ekonomsku i industrijsku budućnost Beograda za zapadna tržišta, čime se posredno i dugoročno smanjuje prostor za ekonomski i tehnološki uticaj konkurentskih sila, poput Rusije i Kine, na prostoru Zapadnog Balkana.
Srbija ne treba da čeka na postavljanje novog američkog ambasadora, već ovu nominaciju treba da iskoristi kao pozitivan signal da na osnovu ovih skromno elaboriranih pet tačaka uspostavi potpuno novu bezbednosnu, ekonomsku i tehnološku geostratešku poziciju koja garantuje visoke standarde, nova radna mesta, transfer tehnologije i bezbednosnu integraciju. Debata koja se u našem društvu vodi u suštini služi da skrene pažnju sa praktičnih mogućnosti i partnerstva sa suštinom. Srbija ne bi trebalo da ignoriše svoju geografiju i komparativne prednosti koje poseduje. Vašington kao partner u partnerstvo unosi ceo sistem, a ne samo transakciju, usled čega se kreira čitav regulatorni, ekonomski, finansijski i bezbednosni okvir.
