Volim Uskrs jer nas uči da uživamo u pravoj ljubavi i da opraštamo i onima koji nam nanose najveću bol, kaže Vladan Petrov, predsednik Ustavnog suda i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu
Ovog proleća u domu Vladana Petrova, predsednika Ustavnog suda i profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu, Uskrs ima posebnu, gotovo čarobnu dimenziju. Razlog je najmlađi član porodice - četvoromesečna Dimitra, koja ove godine prvi put dočekuje najveći hrišćanski praznik.
U kući Petrova sve je u prazničnom duhu, šarena jaja, korpice i uskršnje zeke, ali centar porodične radosti je upravo mala Dimitra u haljinici i s belom mašnicom na glavi.
Početak pravog života
Vladan Petrov priča za Kurir o svemu što ovaj praznik za njega znači i priznaje da uspomene na Uskrs iz detinjstva i danas nose posebnu toplinu.
- Uskrs iz detinjstva pamtim po uobičajenim stvarima. Nana, majčina mama, bila je zadužena za farbanje jaja. Dobro se snalazila s lukovinom, a slabije s drugim bojama. Ja sam oduvek voleo jarkocrvenu i ona je ostala moja omiljena. Voleo sam da razbijam jaja, pobedio ili izgubio, ali ne baš i da ih jedem, zbog čega se nana ljutila. Kao većina baka, imala je strah da će joj unuče ostati gladno. Kad sam bio mali, nismo išli u crkvu, jer je deda bio ateista, ali su prave vrednosti Uskrsa bile poštovane u našoj kući - kaže Petrov.
Volim da vidim radost kod drugih
Kada je reč o tradicionalnom kucanju jajima, Vladan Petrov objašnjava da nema posebne rituale, ali ima poseban pogled na taj običaj.
- Nemam posebne rituale u vezi sa uskršnjim jajima. Volim da vidim radost člana porodice koji me je pobedio. Volim da vidim radost kod drugih, kada je ona zaslužena i kada sam joj makar malo doprineo. Blagodat je kad imate priliku i mogućnost ne da delite sreću s ljudima, nego da učestvujete u ostvarivanju njihovih sreća. U vezi s jajima da još dodam da mi se čini da nisu tako jaka kao nekad. "Šampioni" padaju posle drugog, trećeg kucanja. Možda je i do ljudi, a ne do ljuske - objašnjava sagovornik.
On objašnjava i zašto danas Uskrs za njega ima najdublje značenje među hrišćanskim praznicima.
- Danas je za mene Uskrs najpuniji praznik! Volim i poštujem Badnje veče i Božić jer oličavaju početak života, početak svega, ali Uskrs donosi pravi smisao. To jeste početak pravog života, kad spoznamo fizičku smrt kao činjenicu i neminovnost, kad učimo kako da uživamo u pravoj ljubavi, koja traži odricanja i posvećenost, kad spoznamo moć žrtve ne samo zarad najbližih nego i zarad institucije u kojoj radimo, društva, države i naroda. Sveobuhvatnost osećanja ljubavi i sposobnosti da se oprosti i onima koji ti nanose najveću bol jeste upravo ta punoća Uskrsa, koju sve snažnije osećam. Uskrs su za mene i deca, ne samo moja nego svih nacija i vera, šarena, nasmejana i vesela poput uskršnjih jaja - navodi naš sagovornik.
Predsednik Ustavnog suda uputio je i prazničnu poruku građanima Srbije.
- Poželeo bih da osete onu punoću Uskrsa o kojoj sam govorio, da shvate da smo svi delovi velike porodice i da smo kao pojedinci, ma koliko uspešni, prolazni u večnom trajanju. Da se više radujemo, radimo predano svoj posao, volimo svoj narod i državu i, što je najvažnije, opraštamo jedni drugima. Pružiti ruku protivniku ili nekad prijatelju koji te je izdao ili razočarao, bratu ili sestri s kojim si se oko sitnog posvađao, sinu koji je pogrešio ili ocu koji je sagrešio, i krenuti ponovo iz početka, to je prava pobeda. To je put ka vaskrsenju - rekao je Petrov.
Oproštaj
Petrov priznaje da ove godine praznik ima posebnu čar, jer mala Dimitra već počinje da pokazuje prve znake svoje nežne komunikacije sa ocem.
- Ovih dana pred Uskrs moja, a uvek na prvom mestu mamina, Dimitra, koja je dobila ime po našem svecu Svetom Dimitriju, počinje da "koketira" s tatom, da ga iz prikrajka gleda i da mu se osmehuje okicama prepunim slatkoće i miline. To je za mene nešto nedoživljeno, jer sam sa sinom prvencem Bogdanom, po prirodi stvari, imao sasvim drukčiji odnos - iskren je Petrov.
Ove godine Uskrs će proslaviti u Kruševcu, rodnom gradu njegove supruge.
- Pošto ćemo Dimitrin prvi Uskrs proslaviti u Kruševcu, odakle je supruga Smilja, za farbanje jaja je bila zadužena tašta, koja po brizi za našu "uhranjenost", što se donekle iz moje kilaže i vidi, podseća na pokojnu nanu Dušicu. U povratku ćemo svratiti i do mojih roditelja u Smederevo. Smederevo, naravno, nije usputna stanica. To je moja tvrđava, izvorište životne inspiracije i mesto u kojem živi moj mali plavi div, sin Bogdan - ponosno ističe Petrov.
Ipak, priznaje da poslednjih nekoliko praznika nosi i jednu ličnu tugu.
- U punoći mojih poslednjih pet Uskrsa je jedna velika praznina. Bogdan je ostao s mamom, a tati odlazak nije oprostio. Ta "praznina" podstiče me da se borim za moju državu s nadom i verom da će mi sin jednog dana oprostiti jer se tata nije povukao kad mnogi jesu - zaključio je Vladan Petrov.
Autor: D.Bošković
