Srbija pokazala silu – ali šta to stvarno znači? 'Snaga jedinstva' i Partner 2025: Pokazna vežba nove vojne realnosti

Rizik organizacije parade potekao je zbog organizacije protesta sa ciljem stvaranja podela između građana i vojske kako bi se narušila viševekovna veza uzajamnog poverenja koje nikada nije bilo tema preispitivanja u srpskoj javnosti. Akcija da se pod izgovorom podrške paradi zapravo izvede performans trčanja pod tenkove, prema primeru sa Hrvatske parade, je propala i svela se na minimalno okupljanje. Pripremanje parade je izazvalo negativne komentar zbog zatvaranja ulica što je poprilično apsurdno ukoliko se uzme u obzir organizovanje blokada prethodnih meseci. Taktika da se pokreti okupljeni oko blokada angažuju na protivljenju sprovođenja tehničkih stvari vezanih za paradu je apsurdna. Analizirajući efekte može se zaključiti da trenutne podele u srpskom društvu nisu uspele da se preliju na samu vojsku kao sastavni oslonac srpskog društva i njenu percepciju.

Paradu je pratila isporuka novih izraelskih sistema - višecevnih lansera raketa PULS. Elbitov PULS ima više namenske lansere sa kanisterima od 18 raketa 122mm dometa do 35km do raketa „jastreb predator“ dometa do 300km (2 komada u lanseru). Na vojnoj paradi prikazani su sitemi sa četiri kanistera za rakete „Extra“ dometa 150km, i kontejner sa raketama (ukupno dve) „Predator Hawk“.

Sistem PULS za minut može zauzeti vatreni položaj i dejstvovati, ofanzivno sredstvo ovakvih karakteristika u našem regionu ne poseduje ni jedna oružana sila. Sledeće što se moglo videti jeste bespilotna letilica, opet Elbit, Hermes 900. Izraelska kompanija predstavlja sam svetski vrh vojne industrije. U javnosti se spekuliše da je vrednost nabavke preko milijardu eura. Dovoljan povod za vojnu paradu. Treba dodati zajednički prelet francuskih Rafala i modernizovanih srpskih MIG-29. Potpisan je memorandum između Ministarstva odbrane i francuske kompanije Dasol.

Dve velike nabavke naoružanja i vojne opreme koje se mogu smatrati istorijskim jer su prve značajnije nabavke zapadnih sistema. Ovim potezom Srbija je započela nepovratan proces transformacije svojih oružanih snaga na zapadne sisteme. Na paradi su prikazani novo uvedeni sistemi iz Rusije i to sistem za elektronsko ratovanje ili elektronska dejstva. Ovi sistemi predstavljaju pravo iznenađenje i to Krasuha 4, Krasuha 2, Moskva-1. Ovi sistemi su posebno interesantni zbog svojih tehničko-taktičkih karakteristika, Krasuha 2 može vršiti elektronska ometanje radarskih sistema, čak i onih letećih, na daljinama do 400km, Krasuha 4 koja može vršiti ometanja na daljinama do 300km, i Moskva 1 koja vrši radio-tehnička izviđanja na daljinama do 400km.

Javnosti nije poznato kada su ovi sistemi nabavljeni, koliko su plaćeni i kako su isporučeni. Ovi sistemi za elektronsko ratovanje jedni su od najsavremenijih na svetu. U odnosu na geostrateški položaj Srbije njihova važnost je još značajnija. Pitanje koje se postavlja odnosi se na procenu zbog čega bi Srbija nabavljala ove sisteme od snabdevača koji je predstavlja rizičan kanal isporuke. Sa druge strane korišćenje ovih sistema u pograničnim zonama članica NATO predstavlja svojevrstan rizik. Sistem se može tesitrati prilikom vojnih aktivnosti ili vežbi. Nema indikatora da bi Srbija ovaj sistem koristila u cilju ometanja vojnih aktivnosti svojih suseda, već mu je namena isključivo defanzivna. Međutim, ista pitanja koja je nametnula nabavka kineskog PVO sistema FK-3, sada se postavljaju i po pitanju ruskih sistema za elektronsko ratovanje.

Jednostavno da li će se iskustva u radu ovih sistema deliti sa onima koji su sisteme isporučili. Inače ovi sistemi mogu poslužiti i za zaštitu međunarodne izložbe „Expo 2027“ od terorističkih napada dronovima. Remont i održavanje ruskih sistema su pod velikim znakom pitanja. Može se pojaviti i obrnuta bojazan, da li će u jednom trenutku Srbija podeliti funkcionalnost ovih sistema sa svojim zapadnim partnerima? Kakva će biti sudbina i uloga ovih sistema kada Srbija postane članica NATO-a u određenoj perspektivi, ili dobije status glavnog američkog ne-NATO saveznika?

Vojna parada je demonstrirala sposobnost Srbije da unapređuje vojne sposobnosti u složenim geopolitičkim uslovima korz diverzifikaciju nabavki. Istovremeno Srbija je pokazala sposobnosti domaćeg vojno-industrijskog kompleksa da razvija sisteme na osnovu iskustva savremenih oružanih sukoba. Srpski vojno-industrijski kompleks odlikuje privatno-državna fuzija kapaciteta za istraživanje i razvoj, kao i serijsku proizvodnju. Primera je dosta i to se moglo videti na paradnom defileu – samohodna haubica Gvozdika, Pegaz, Ika-20 dron kompanije PR-DC koji ima različite varijacije od ofanzivnog bacača granata, bombardera do izviđača i mnogih drugih kompanija.

„Snaga jedinstva“ prema spisku prisutnih zvanica održava balans između strateških odnosa, marketinga vojne opreme, do regionalnih odnosa. Najveću pažnju privklo je prisustvo šejka Muhameda bin Zajeda Al Nahjana, predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i drugih arapskih zvanica koje su svojom tradicionalnom odećom odudarali od ostalih uvaženih gostiju. Iz „zaliva“ su prisustvovali šeik Hamdan bin Muhamed bin Rašid al Maktum krunisani princ Dubaija sa delegacijom sastavljenom od generala oružanih snaga UAE. Bahrein je poslao šejka Nasera bin Hamad Al Kalifu, princa Kraljevine Bahrein, i komandanta Kraljeve Garde. Saudijska Arabija je poslala komandatna kopnenih snaga Fahda Al-Džuhanija.

Strateško partnerstvo Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata pozicionira Srbiju kao sagovornika sa ostalim arapskim monarhijama čime se otvara značajan prostor za buduću vojnu saradnju, investicije i transfer tehnologija u vojnom sektoru. Na vojnom sajmu „Partner 2025“ među izloženim sredstvima Vojske Srbije našle su se i tri bespilotne letilice kompanije „Edgde“ iz UAE. Kolika je važnost ukazana gostima iz arapskog sveta pokazuje jedan mali detalj- šefovi delegacija nisu nosili akreditacije, što ih svrstava u red počasti koja pripada samo najvišim zvaničnicima domaćina. Među visokim zvanicama našao se ministar odbrane Kipra Vasilis Palmas. Kipar je tradicionalni partner srpske namenske industrije, značajan kupac sistema kao što je višecevni lanser „Tamnava“.

Srbija i Kipar imaju dugu tradiciju uzajamne nabavke oružja. Prisustvo mađarskog ministra odbrane Krištofa Salaja-Bobrovinckog potvrdilo je stratešku saradnju sa Srbijom. Na tragu analize zvanica iz regiona prisustvovali su narodni poslanici skupštine Crne Gore, zamenik premijera Severne Makedonije, načelnik Zajedničkog štaba oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Činjenica da povod parade nije najbolje komuniciran sa okruženjem značajno je uticala na prisustvo delegacija iz Evrope. NR Kina, koja ima dosta razloga za promociju saradnje u oblasti namenske industrije, poslala je zamenika načelnika Uprave za razvoj naoružanja Centralne vojne komisije (organ Komunističke partije Kine) general- majora Džana Šiksija.

Azerbejdžan kao respektabilan kupac proizvoda srpske namenske industrije poslao je zamenika ministra odbrane i načelnika Generalštaba. Francuska kao definitivni dobitnik procesa modernizacije srpskog vazduhoplovstva poslala je načelnika vazdušnih i svemirskih snaga i eskadrilu Rafala koji su učestvovali u svečanom preletu. Francuski avioni su ujedno bili jedini gosti/učesnici parade čime je poslata snažna politička poruka. SAD su bile prisutne na nivou državnog partnerstva sa Nacionalnom gardom Ohaja čiji je komandant prisustvovao paradi. Na osnovu prisustva na paradi može se zaključiti da su kriterijumi vojno-industrijske saradnje prevagnuli nad politikom, ali sa druge strane Izrael nije poslao visoke zvanice što zamagljuje kriterijume prisustva i odsustva stranih predstavnika visokog ranga. Parada održava politiku četiri stuba spoljne politike Srbije sa velikim upitnikom na proces uspostavljanja interoperabilnosti i lanaca snabdevanja svih izloženih sistema.

Kupovina francuske i izraelske opreme je definitivno tačka preokreta koja nije viđena od 1955.godine. Tajming vojne parade poklopio se sa održavanjem „Partner 2025“ što od ova dva događaja formira logičnu celinu. Srbija pokazuje šta ima, šta proizvodi, ali i šta želi da kupi. U pogledu stranih izlagača na sajmu su dominirale kineske kompanije, da bi odmah za njima po brojnosti bile one iz Češke Republike. Domaće kompanije su imale čime da se pohvale. Oklopna vozila poput Aleksandra, Miloša i Lazara privukla su pažnju delegacija iz više od 30 država. Srpske bespilotne letilice idu u korak sa savremenim potrebama bojišta. Među njima su one poput Pegaza čija je kompletna avionika oslonjena na kinesku tehnologiju, do onih kao što je IKA-20 bombarder prve privatne srpske fabrike dronova PR-DC.

Među izlagačima našla se premijerno i kompanija Mercury AI koja je prezentovala softvere i kamere koje uz pomoć veštačke inteligencije vrše detekciju opasnih predmeta, rizičnog ponašanja, požara ali i klasifikaciju borbenih sistema. Mercury AI može prepoznati naoružan od nenaoružanog drona. „Partner 2025“ se održava u atmosferi trenutnog državnog moratorijuma na izvoz municije i vojne opreme zbog čega je sposobnost zaključivanja poslova bila znatno ograničena. Zanimljivost je da većina izloženih savremenih borbenih sistema sve više zavisi od kritičnih sirovina poput litijuma koji se koristi za baterije na dronovima i bespilotnim letilicama, navođenim raketama i drugim sredstvima koja zahtevaju autonomnu energiju u dužem periodu.

Usled savremenog razvoja vojnih sistema naša vojna industrija će sve više biti izložena riziku od kritičnih lanaca snabdevanja. Zbog toga se kao nužnost nameće uspostavljanje dugoročnih partnerstava , izgradnja domaćih kapaciteta i očuvanje postojećih poslovnih odnosa. Uprkos svemu „Partner 2025“ je okupio 30% izlagača više u odnosu na raniji period. Potencijal vojno-industrijskog kompelksa Srbije ogleda se u prvom redu u domaćim rešenjima kao što su NORA B-52, Pasars, Mali Miloš u više verzija, oklopljeni točkaši Miloš i Lazar u više verzija i sve traženiji višecevni raketni bacači kao što je naša Tamnava.

Autor: Darko Obradović