Obradović: 20 godina posle, šta je Poljska dobila od Evropske unije?

Poseta poljskog premijera Donalda Tuska Srbiji poklapa se sa jubilarnih 20 godina članstva Poljske u EU. Poljska i Srbija imaju dinamičnu ekonomsko-političku saradnju. Poseta premijera Tuska je snažna poruka daljim evropskim integracijama Srbije. Dobijamo još jednu snažnu potvrdu ispravnosti strateške postavke Predsednika Vučića.

Da vidimo šta su EU integracije donele Poljskoj? U ovom kratkom pregledu poslagaćemo bilans i efekte članstva ove slovenske države u EU. Donald Tusk kao Poljak, nakon 10 godina članstva njegove države u EU, postao je predsednik Evropskog Saveta u periodu od 2014. do 2019.godine. 2024.godine Poljska proslavlja 20 godina od pristupanja Evropskoj uniji. Tačno 1. maja 2004.godine dogodilo se veliko proširenje EU kada je 10 država ušlo u čanstvo. Evropska unija izašla je na svoje istočne granice. Jedna od najmnogoljudnijih država koja je pristupila EU bila je upravo Poljska sa svojih 38,5 miliona stanovnika.

Entuzijazam Poljaka prema EU je uvek bio nadpolovičan, rekordno nizak na nivou od 60 odsto do rekordno visokog od 92 odsto u 2022. Poljska je svoj geopolitički put sa istoka na zapad započela članstvom u NATO 12.marta 1999.godine. 20 godina posle pokazalo se da je priključenje EU bila strateški najbolja odluka. Pogledajmo šta nam govore podaci. Poljski ekonomski institut navodi da su građani Poljske 40 odsto pogatiji nego što bi bili da se država nije priključila EU. Vrlo merljiva, neumoljiva ekonomska statistika pokazuje značajan porast standarda zahvaljujući članstvu u EU. Za zemlje koje su se pridružile EU 2004. godine, „jedan od najznačajnijih faktora koji su uticali na ekonomski razvoj našeg regiona bilo je uključivanje u lance snabdevanja EU“, rekao je Marek Vasinski, šef tima za globalnu ekonomiju Poljskog instituta za ekonomiju. Zvuče li lanci snabdevanja poznato? Srbija je pristupila evropskim lancima snabdevanja za litijum i baterije. Dakle, pozitivni efekti integracije u evropske lance snabdevanja su merljivi i očigledni, a što je u suprotnostima sa stavovima onih koji su napadali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kasnije Memorandum o strateškim sirovinama sa EU. Srbija takođe beleži rekordni ekonomski rast kao posledicu integrisanja sa EU. Litijum je geostrateška prednost za Srbiju jer je litijum postao centar evropske zelene industrije.

Pogledajmo apsolutne brojeve u pogledu ekonomskih efekata pristupanja Poljske EU. Ubrzan razvoj Poljske nakon članstva u Evropskoj unije pokazuju makroekonomski podaci bruto domaćeg proizvoda. Prema podacima Svetske banke od 2004. do 2022 nominalni BDP je porastao za 170 odsto sa iznosom od 688 milijardi dolara. Realan rast BDP-a Poljske u periodu od 2004. do 2022. premašio je 100 odsto. Kada se Poljska priključila EU njen BDP po glavi stanovnika bio je na nivou 51 odsto proseka EU, u 2023. dostigao je 80 odsto proseka EU. Treba imati na umu da u prosek EU ulaze i visoke nemačke, švedske, austrijske i francuske zarade. Na primeru članstva Poljske u EU razbijen je popularni anti-evropski mit da države “finansiraju” EU i njenu administraciju, u realnosti Poljaci dobijaju više nego duplo sredstava od EU nego što daju u zajedničku kasu. Sve države članice imaju koristi od toga što su deo jedinstvenog tržišta, zajedničkog pristupa izazovima migracije, terorizma i klimatskih promena, i konkretnih dobitaka kao što su bolja transportna infrastruktura, modernizovane i digitalizovane javne usluge i najsavremeniji medicinski tretman. Koliko su značajna sredstva Evropske unije koje dobija Poljska pokazuje iznos odblokiranih 137 milijardi eura koje je EU komisija blokirala usled degradiranja vladavine prava. Kada je reč o distribuciji novca iz EU nema odstupanja od kopenhagenskih kriterijuma što pokazuje primer Poljske. Inače, Poljska, Mađarska i Rumunija su jedni od najvećih primalaca EU sredstava. Konkretno Poljskoj je bilo namenjeno 8,2 milijardi eura 2023.godine. Fond za oporavak nakon korona krize merio se u desetinama milijardi. Kada se pridružila EU Poljska je imala manje od 1000km autoputeva i brzih saobraćajnica, u 2024. ima 5,117km odnosno za 550 odsto više zahvaljujući strukturalnim fondovima EU.

Da li bi Poljska danas imala “civilizacijski skok” bez članstva u EU? Kakva bi bila perspektiva Poljske u pogledu spoljašnjih pritisaka da nije članica NATO i EU? Kako bi izgledalo poljsko društvo, a kako ono danas izgleda? Jedan od popularnih anti-evropskih narativa prilikom priključenja u EU odnosio se na mogućnost da će “Nemačka sve da ih okupira, pokupi njihovu imovinu i bogatsva, i da neće biti domaćih kompanija” dogodilo se sve upravo suprotno čime je srušen mit o EU integracijama kao kolonizaciji modernog doba. Pitanje verskog tradcionalizma je još jedan mit koji se plasira u Srbiji, upravo na primeru Poljske, ali i Grčke, vidimo da je moguće sačuvati veru i tradiciju unutar EU. Pogledajmo odnos prema migrantskoj krizi. Na svakom mestu uviđamo da članstvo u EU omogućava snažniju odbranu nacionalnih vrednosti i interesa, sve to još o trošku evropskog budžeta.

Autor: Darko Obradović