PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED - Rusija u Istanbul donela ultimatum, sukob Trampa i Maska uzdrmao američku političku

Okršaj je otišao toliko daleko da je izvršni direktor Tesle u četvrtak objavio da je pravi razlogzašto vladini dokumenti o osramoćenom finansijeru Džefriju Epstinu nisu u potpunosti javnoobjavljeni taj što se u njima spominje aktuelni predsednik SAD. "Vreme je da se baci zaista 'velika bomba' @realDonaldTrump je u Epstinovim dosijeima. To je pravi razlog zašto nisujavno objavljeni. Prijatan dan, DJT", napisao je Ilon Mask na Iksu i dodao: "Zabeležite ovuobjavu za budućnost. Istina će izaći na videlo". U odgovur Bela kuća je samo napisala da sutakvi napadi za žaljenje, a američki predsednik je rekao da misli da je Mask potpuno izgubiorazum.

Mask i Tramp su u četvrtak razmenjivali sve oštrije uvrede nakon što je tehnološki milijardernapustio administraciju. Tramp je nagovestio da bi mogao da uzvrati smanjenjem milijardi dolaravladinog finansiranja Maskovih kompanija. Mask je ranije rekao da bi Tramp izgubio američkeizbore 2024. godine bez njegove podrške i sugerisao da je možda vreme da se u zemlji osnujenova politička stranka. Usledile su i Maskove pretnje da će povući iz upotrebe svemirsku letelicuDragon kompanije Spejseks. Verzije Dragon 1 i Dragon 2 koriste se za prevoz astronauta i zalihado Međunarodne svemirske stanice i ključne su za NASA-ine operacije.

Nešto kasnije Mask je obrisao post u kome je tvrdio da se Tramp pominje u zapisima vezanim zaseksualnog zlostavljača Epstajna.

Sjedinjene Američke Države su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,kojom je zahtevan trenutni prekid vatre u Pojasu Gaze. Rezoluciju je pripremilo 10 nestalnihčlanica Saveta bezbednosti, a Sjedinjene Američke Države bile su jedina članica koja je nijepodržala, prenosi Tass. Rezolucija ima četiri tačke i sadrži zahtev za "neposrednim, bezuslovnimi trajnim prekidom vatre u Gazi, koji će poštovati obe strane“, kao i oslobađanje svih talaca kojise nalaze u palestinskoj enklavi. Pored toga, zahteva se 'neposredno i bezuslovno ukidanje svihograničenja na isporuku humanitarne pomoći Gazi, koju dostavljaju UN sa svojim partnerima“.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je u sredu da je sat i 15 minuta razgovarao sapredsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji mu je rekao da će Rusija odgovoriti na nedavniukrajinski napad na ruske aerodrome. “Bio je to dobar razgovor, ali ne razgovor koji će odmahdovesti do mira”, naveo je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

Američki predsednik je naglasio da mu je Putin veoma odlučno rekao da će Rusija morati daodgovori na nedavni napad na aerodrome. Razgovarali smo i o Iranu i o tome da ističe vreme daIran donese odluku o nuklearnom oružju, da to mora da uradi brzo. Rekao sam Putinu da Iran nemože imati nuklearno oružje i oko toga smo se, verujem, složili, rekao je Tramp. Premanjegovim rečima, Putin je predložio da učestvuje u pregovorima sa Iranom i da možda bude odpomoći da se oni brzo završe.

Potrparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov potvrdio je da su Putin i Tramp razgovarali, ali nijenavodio detalje razgovora. Nešto kasnije Kremlj je telefonski razgovor predsedika Rusije i SADocenio "pozitivnim i produktivnim", dodajući da su se oni složili da "ostanu u stalnom kontaktu"."Posle razgovora, dva lidera su opisala razmenu mišljenja kao pozitivnu i prilično produktivnu ipotvrdila svoju spremnost da ostanu u stalnom kontaktu", rekao je Putinov diplomatski savetnikJurij Ušakov. On je dodao da je Tramp Putinu rekao da nije bio obavešten pre velikogukrajinskog napada dronovima koji je nedavno pogodio vojne aerodrome u Rusiji. "Razmatranaje i tema napada na vojne aerodrome. Štaviše, Tramp je naglasio da američka strana nije bilaunapred obaveštena", rekao je Ušakov.

Evropska komisija je u sredu 4. juna donela odluku da 13 rudarskih projekata van Evropske unijeproglasi za projekte od strateškog značaja. Skoro svi projekti vezani su za rude neophodne zaproizvodnju baterija za električne automobile, a jedino u Jadru je planirano rudarenje litijuma.Usvojeni projekti bi trebalo da diverzifikuju izvore snabdevanja i povećaju ekonomsku sigurnostUnije, navela je Komisija.

Prethodno je 25. marta ove godine usvojena lista 47 strateških projekata u EU, a sa novimspiskom, EU se opredelila za ukupno 60 projekata koji će “doprineti konkurentnosti evropskeindustrije, posebno u sektorima elektro mobilnosti, obnovljive energije, odbrane ivazduhoplovstva”.

Odabrani projekti su prvi korak u implementaciji Akta o kritičnim sirovinama. U novomdokumentu usvojeni su projekti Ukrajina – grafit, Nova Kaledonija – nikl, Norvešta i Grenland –grafit, Kanada – nikl, Srbija – litijum, Zambija – kobalt, Madagaskar – grafit, Norveška – bakar,Brazil – nikl i kobalt, Kazahstan – grafit, Malavi - retki elementi za magnete, Velika Britanija –volfram, Južnoafrička Republika – retki elementi za magnete i mangan.

U Vašingtonu su se po prvi sreli nemački kancelar Fridrih Merc i američki predsednik DonaldTramp. Merc je rekao američkom predsedniku da želi da poveća pritisak na Rusiju da okonča ratu Ukrajini koji traje više od tri godine. "Znate da smo pružili podršku Ukrajini i da nastojimo dapovećamo pritisak na Rusiju", rekao je Merc tokom posete Beloj kući. Tramp je zahvalio naposeti Mercu, koji je američkom predsedniku poklonio uramljenu kopiju izvoda iz matičneknjige rođenih njegovog dede, Frederika (Fridriha) Trampa, rođenog u Nemačkoj 1869. godine.

'Naš narod nam je poverio misiju, a deo te misije je da imamo veoma dobre odnose sa vašomzemljom. Zato želim da vam se zahvalim što ste', rekao je američki predsednik. 'Znam dasada trošite više novca na odbranu, mnogo više novca, i to je dobra', dodao je DonaldTramp, koji apeluje da saveznici NATO ulože dodatne napore.

Nakon sastanka Merc je izjavio da će Nemačka još dugo da zavisi od SAD. 'Sviđalo se to namaili ne, još dugo ćemo da zavisimo od SAD', rekao je Merc, preneo je Rojters. Merc je, posleposete Vašingtonu, izjavio i da mnogobrojni američki zakonodavci ne uviđaju razmerenaoružavanja Rusije.

Američki predsednik Tramp je imao jednoipočasovni razgovor sa predsednikom Kine SiĐinpingom, koji je 'završio pozitivno za obe zemlje'. “Upravo sam završio vrlo dobar telefonskirazgovor s predsednikom Sijem o nekim detaljima našeg nedavno dogovorenog i potpisanogtrgovinskog sporazuma. Razgovor je trajao otprilike sat i po i završio je vrlo pozitivno za obezemlje”, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

“Više ne bi trebalo da bude nikakvih pitanja vezanih za složenu situaciju oko proizvoda od retkihminerala, a naši timovi će se uskoro sastati na još neutvrđenoj lokaciji. Sjedinjene Države ćepredstavljati ministar finansija Skot Besent, ministar trgovine Hauard Lutnik i naš trgovinskipredstavnik Džejmison Grir”, naveo je Tramp. Naglasio je da je današnji razgovor bio gotovo upotpunosti usmeren na trgovinu i da nije bilo reči o Rusiji, Ukrajini i Iranu. Dodao je da ga je Sipozvao da sa suprugom poseti Kinu, a on mu je uzvratio pozivom, i dodao da se, kao predsednicivelikih nacija, obojica raduju tom susretu.

Severnokorejski lider Kim Džong Un obećao je Moskvi 'bezuslovnu podršku' u ratu protiv Ukrajine, javila je zvanična severnokorejska novinska agencija KCNA. Kim je u Pjongjanguprimio sekretara Saveta bezbednosti Rusije Sergeja Šojgua, bivšeg ministra odbrane, koji je bio udrugoj poseti tom gradu u manje od tri meseca. Kim je obećao da će njegova vlada pružiti' bezuslovnu podršku Rusiji i njenoj spoljnoj politici oko svih ključnih međunarodnih pitanjauključujući i ukrajinsko pitanje', prema saopštenju koje je objavila severnokorejska agencija.

Šojguova poseta Severnoj Koreji pokazuje ubrzano približavanje između Moskve i Pjongjanga,piše agencija Frans pres. Severna Koreja je dala oružje i trupe da podrži ruski rat protiv Ukrajine.Jedan kontingent severnokorejskih vojnika učestvovao je uz rusku vojsku u borbama protivukrajinskih snaga u ruskoj Kurskoj oblasti, čiji mali deo su okupirale ukrajinske trupe posleiznenadne ofanzive u leto 2024. godine.

Ruske balističke rakete i dronovi ispaljeni su rano u petak na Kijev iz više pravaca, izazvavšipožare u stambenim zgradama u različitim delovima grada. Gradonačelnik Vitalij Kličko objavioje da su u napadima poginule četiri osobe. Timur Tkačenko, načelnik gradske vojne uprave,rekao je da se ruski dronovi približavaju gradu u talasima i da jedinice protivvazdušne odbranepokušavaju da ih odbiju. Kasnije je upozorio na rizik od balističkih projektila. Svedoci su zaRojters izvestili o nizu eksplozija i barem jednom velikom požaru na mestu udara jednog drona.Gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, takođe je izvestio o požarima u okruzima Holosijivski iDarnicki. Protivvazdušna odbrana aktivirana je u četvrti Obolon, saopštio je Kličko rano ujutroputem Telegrama.

U nedelji za nama Ukrajina je nastavila sa napadima po dubini ruske teritorije. Ukrajinske snageza specijalne operacije pogodile su bazu Savaslejku, aerodrom u Njižnjem Novgorodu,duboko uteritoriji Rusije. Tom prilikom pogođeni su avioni MIG-31K koji sekoristi za lansiranje raketakindžal po ukrajinskim gradovima i Su-30 i SU-34lovci. Ukrajina uništava mit o eskalacijiukoliko efikasno prenese odbranu na rusku teritoriju. Prošle nedelje održan je 18.sastanakRamštajn grupe  gde je objavljen moćan paket pomoći za Ukrajinu. Ujedinjeno Kraljevstvoopredelilo je 350 miliona funti za 100.000 dronova u 2025. Nemačka je fokusirana na paketpomoći vredan 5 milijardi euraza dugometna oružja, vazdušnu odbranu i municiju. Zanimljivo,neki nemački sistemi će se proizvoditi u Ukrajini. Holandija izlazi sa 400 miliona eurauključujući brodove za deminiranje, čamce i pomorske dronove. Belgija je opredelila 1 milijardueura do 2029.godine Norveška 700 miliona dolara zadronove i odbrambenu industriju Ukrajine.Kadana 45 miliona dolara za dronove isisteme za elektronsko ratovanje, kojot i bizon oklopnavozila. Kraljevina Švedska daje 440 miliona eura za municiju, dronove i drugo oružje. Poredovoga Nemačka se sprema za novi krug sankcija protiv Rusije u koordinaciji sa međunarodnimpartnerima. Svi ovi potezi na čelu sa Ukrajinom podižu cenu ruske agresije. Akcije kojepreduzima Ukrajina sa zapadnim saveznicima usmerene su da pritisnu Rusiju da izaberediplomatiju umesto rata. Akcija od prvog juna uništila je 41 ruskivojni avion na aerodromimaunutar Rusije. Očekuje se da će ove akcije inastavak podrške odvratiti Moskvu od politikeultimatuma. Učinak ukrajinskog napada po aerodromima širom Rusije je verifikovan na osnovusateltiskih snimaka. Opcija da Rusija diktira članstvo Ukrajine u međunarodnim organizacijamadefinitivno više nije opcija. Pravo Ukrajine da bira svoja međunarodna partnerstva očekujemo dabude potvrđeno na samitu NATO-a u Hagu. U nedelji za nama izvedeni su napadi i na Kerečkimost koji ruski okupatori koriste kaologističku infrastrukturu. Pre pet dana Sergjer Šojgu jeponovo posetio Severnu Koreju. Nakon izbijanja agresije na Ukrajinu sve su učestalije poseteruskih zvaničnika ovoj odmetničkoj državi sa ciljem da se obezbedi dodatna isporukaoružja imunicije. Tokom drugog kruga pregovora koji su se održali u Istanbulu delegacija Ukrajine jepriložila listu od 500 deportovane dece i tražila njihovhitan povratak iz Rusije. Postoje pukotineizmeđu Rusije i Kine, Rusija Kini ne veruje kako u svom izveštaju piše New York Times. UBriselu je održan samit ministara odbrane NATO-a. Generalni sekretar Mark Rute nakonferenciji za medije saopštio je zaključke alijanse kao vid priprema za predstojeći samit uHagu. NATO je prihvatio trku u naoružanju koju su nametnuli postupci Rusije i Kine. Nazavršnoj konferenciji za novinare, generalni sekretar NATO-a Mark Rute potvrdio je da ciljevi„tačno opisuju u koje kapacitete saveznici treba da investiraju u narednim godinama... kako biodržali snažno naše odvraćanje i odbranu, a naših milijardu ljudi bezbednim“. Ciljevi su osnovaza novi plan odbrambenih investicija koji se očekuje da će biti odobren na samitu NATO-a uHagu. Predlog poziva saveznike da investiraju 5% BDP-a u odbranu, uključujući 3,5% naosnovne odbrambene rashode, kao i 1,5% BDP-a godišnje na odbrambene i bezbednosneinvesticije, uključujući infrastrukturu i otpornost.Savet NATO-Ukrajina takođe se sastao u četvrtak, a saveznicima su se pridružili ukrajinskiministar odbrane Rustem Umerov i visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove ibezbednosnu politiku Kaja Kalas. Nakon sastanka, generalni sekretar je ponovo potvrdiopodršku saveznika Ukrajini, napominjući da su samo ove godine saveznici obećali preko 20milijardi evra dodatne bezbednosne pomoći za Ukrajinu. Takođe je pozdravio dodatnu podrškukoju su saveznici obećali na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u sredu. Na završnomministarskom sastanku, saveznici su učestvovali u redovnom sastanku Grupe za nuklearnoplaniranje NATO-a. „Nuklearno odvraćanje ostaje kamen temeljac bezbednosti Alijanse“, istakaoje generalni sekretar, „i mi ćemo osigurati da nuklearni kapaciteti NATO-a ostanu snažni iefikasni, kako bi se očuvao mir, sprečila prisila i odvratila agresija.“ Na ceremoniji potpisivanjaodržanoj na marginama sastanka ministara odbrane NATO-a, brojne države saveznice pridružilesu se dvema već uspostavljenim inicijativama. Kanada, Danska, Norveška i Poljska pridružile suse multinacionalnoj inicijativi NATO-a za obuku pilota u Evropi (NFTE), koja ima za cilj daobezbedi sprovođenje najsavremenije obuke pilota širom Evrope na isplativ i interoperabilannačin. Od pokretanja 2020. godine, osam vojnih kampusa je u potpunosti akreditovano za NFTEobuku, a šest je u procesu sertifikacije. NFTE obuka obuhvata osnovnu, srednju i naprednuobuku za pilote borbenih aviona, helikoptera i transportnih aviona, kao i osoblje koje daljinskipilotira bespilotne letelice. Prva grupa studenata je 5. marta diplomirala obuku za sistemedaljinski pilotiranih letelica na NFTE kampusu u Vadingtonu, Ujedinjeno Kraljevstvo. Kanada,Hrvatska, Češka, Luksemburg, Crna Gora, Holandija i Slovenija su se složile da se pridruže još21 državi saveznici koja učestvuje u inicijativi za prekograničnu saradnju u vazdušnom prostoru.Pokrenuta 2023. godine, ova inicijativa ima za cilj razvoj većih rešenja za vazdušni prostor,uključujući i prekogranična, koja su bolje prilagođena za obuku modernih vazdušnih kapaciteta isistema.

Autor: S.M.