Politički filozof Dragoljub Kojčić ocenjuje da je aktuelni studentski protest odraz institucionalne krize, ali i slabosti opozicije koja, prema njegovim rečima, nema ni ideologiju, ni politiku, ni program.
– Studentska populacija od samog početka niti je imala drugi cilj nego da upozori na funkcionisanje institucija. Međutim, vrlo brzo studenti su postali plen nesposobne stranačke opozicije koja u nedostatku ideologije i programa nije mogla da okupi svoje sopstvene simpatizere – izjavio je Kojčić za Kurir.
On ukazuje da studenti, kao heterogena grupa, ne mogu imati jedinstvenu političku ideologiju, ali da se jedan deo, kako tvrdi, priklonio strankama i stranim centrima moći.
– Ogromne su razlike između segmenata studentske populacije u protestu, ali je izvesno da je jedan deo šurovao sa opozicijom, a isto tako je bio orkestriran iz inostranstva... Taj kolaborantski deo studenata igra na jeftinu kartu a to je da se dodvori Briselu i Strazburu i pribavi njihovu podršku. To je ne samo naivno nego i nemoralno jer se sva pitanja naše zemlje u njoj moraju i da rešavaju – poručuje Kojčić.
Govoreći o efektima takve strategije, on ističe da građani Srbije ne trpe klevetanje po stranim gradovima i institucijama.
– Klevetanje po Hrvatskoj, Sarajevu i evropskim metropolama građani Srbije duboko preziru. I to je tradicija od 1804. godine do danas i pokazaće se da joj je Srbija dosledna već na sledećim izborima, ma za kad budu raspisani – smatra on.
Kojčić upozorava da se politički legitimitet ne gradi u inostranstvu, već domaćom odgovornošću i kontaktima sa relevantnim svetskim liderima.
– Biciklisti i maratonci ne mogu biti izbor građana Srbije nego ozbiljni lideri koji imaju odnegovane kontakte, od Sija, Putina, Košte i Ursule do Donalda Trampa – navodi.
Kao simbol razlike u stavovima među studentima navodi primer Filozofskog fakulteta i zaključuje:
– Primer Filozofskog fakulteta pokazuje da i među studentima dolazi do diferencijacije i da narasta svest o tome šta je u interesu Srbije a od čega se treba ograditi jer je u interesu nesrpskih subjekata. Srbi ne idu u inostranstvo po mišljenje – zaključuje Kojčić.
