- To je naš cilj, to je cilj Briselskog dijaloga uopšte - rekao je Skat u intervjuu za Telegraf TV.

SAD će činiti ono što je u njihovoj moći, da sugeriše i predloži stvari, ili da smiri situaciju kada je to potrebno i gde ima uticaj, rekao je on i istakao da ipak, "na kraju krajeva, to mora biti direktan dogovor između Beograda i Prištine".

Skat je istakao da u potpunosti podržava Vučićevu inicijativu o unutrašnjem dijalogu.

- I na Kosovu i u Srbiji treba razmatrati situaciju realno i doći do kompromisa, a to je moguće samo ako se vodi otvoreni dijalog - kaže on i dodaje da ne misli samo na dijalog između dve strane već i unutar svakog društva.

- Šta su najveći interesi? Interesi su zapošljavanje i ekonomski rast. I to će doći, kada imate sporazum i normalizaciju odnosa. To je cilj.

Kako je rekao, biće kritika, biće ih i u Prištini, ali najvažniji cilj i izazov svima jeste da prevaziđu ta politička stanja i da se ponašaju državnički.

Prema Skatu, nema potrebe da se u dijalog uključe SAD, jer je dijalog koji vodi EU zajedno sa rukovodstvima Beograda i Prištine najbolji način.

- Ako svi zatraže od nas da se više uključimo, mi ćemo biti spremni. Ali, mislimo da EU obavlja dobar posao za sada, a mi samo hoćemo da pomognemo - rekao je ambasador SAD.

Upitan kako da Balkan skine epitet bureta baruta, američki ambasador kaže da to zavisi od lidera tog regiona i da su, pre svega, odgovorni političari, koji će govoriti o budućnosti, a ne o prošlosti.

- Ne znam bilo kog razumnog čoveka koji bi rekao da bi put ministra Vulina u Jasenovac poboljšao odnose sa Hrvatskom. Sve strane treba da budu pametnije. I Hrvati imaju krivicu. Oni treba da budu malo glasniji protiv svih izraza prošlosti koji potiču iz ustaštva - smatra Skat.

To je njihova politika, to je vaša politika, ali zajednička politika bi trebalo da bude za mir, ekonomski rast i integraciju svih ovih zemalja u EU, naglasio je Skat, dodavši da to neće doneti politizacija pitanja.

Na konstataciju da se često na Zapadu govori o štetnom uticaju Rusije na Balkanu i u Srbiji i na pitanje kakav je njegov utisak o tome, Skat kaže da je američka politika, od kraja Hladnog rata, bila integracija Rusije u svetske organizacije i institucije, ali da je, nažalost Rusija išla drugim putem.

Rusija je išla putem invazije Gruzije, priznavanja Južne Osetije i Abhazije kao nezavisnih država, aneksije Krima, pomoći snagama u Donbasu koje prave probleme, čak podržavaju režime kao što je Asadov u Siriji kada upotrebljava hemijsko oružje, a , kako je Skat rekao, "brutalno su se mešali i u naše odnose i izbore u Americi".

Prema američkom ambasadoru, na Balkanu vidimo iste probleme.

- Ako je strateški cilj da se uđe u EU, pitanje je da li je to u interesu Rusije. Iako kažu da nemaju ništa protiv toga, nisam uveren da je to njihova politika - rekao je Skat.

Oni podržavaju ekstremne elemente i u Srbiji, i u Bosni, i u drugim zemljama, smatra Skat.

- Ne vidim pozitivan uticaj Rusije u svetu danas - istakao je američki ambasador.

Za sada Srbija je definisala svoju politiku onakvom kakvom jeste i mi to moramo da prihvatimo i da radimo zajedno sa Srbijom.

Upitan za budućnost odnosa SAD i Srbije, Skat kaže da su odnosi već pozitivni, ali da mogu biti još bolji.

- Naši odnosi su otvoreni, naše ruke su pružene Srbima i u mojim ličnim odnosima sa Srbima, ja sam uvek video prijateljstvo i gostoprimstvo. Nema nikakvih prepreka za bolje odnose, što se nas tiče. Više zavisi od Srbije - rekao je Skat.

SAD, kako je rekao, ne očekuju da Srbije uđe u NATO jer je Srbija neutralna zemlja i to je odluka Srbije.

Upitan za motiv da preduzeća iz SAD ulažu u našu zemlju, Skat kaže da američka preduzeća nisu drugačija od drugih srpskih ili stranih i da svi oni žele da ostvare profit.

Kao prvo, u Srbiji vide malo tržište, ali i tržište koje otvara vrata za celu Evropu. Drugo, oni u Srbiji vide radnu snagu koja je obrazovana, govori strane jezike, i to je velika prednost. Treće, radna snaga je dosta jeftinija u odnosu na Nemačku ili Francusku, naveo je Skat.

Upitan šta treba još učiniti kako bi se još više poboljšala investiciona klima u Srbiji, Skat kaže da je potreban, pre svega, stabilnost, ekonomska, pa i politička.

Skat je podsetio da SAD ove godine proslavljaju stogodišnjicu od kako se srpska zastava vijorila na Beloj kući i drugim javnim zgradama širom Amerike zbog prijateljstva sa Srbijom.

U Drugom svetskom ratu Srbi su spasavali američke pilote, na čemu je Amerika večno zahvalna, a i posle rata, kada je Kominterna uvela sankcije Jugoslaviji, Amerika je bila tu da pomogne Srbiji i celoj Jugoslaviji, kaže on.

Ali, kako je Skat naveo, u devedestim godinama prošlog veka "nismo mi išli drugim putem, već Slobodan Miloševic".

Od kraja Miloševicevog režima, od 2001. godinje pa nadalje, mi smo veoma aktivni u našem partnerstvu sa Srbijom, rekao je Skat i navodi da je upućeno više od milijardu dolara pomoći i to za one oblasti koje su cilj Srbije: integraciju u Zapadnu Evropu, u evropsku infrastrukturu i u EU.

Skat je naveo da veoma ceni predsednika Vučića, kojeg smatra pametnim čovekom koji želi da njegovoj zemlji bude bolje.

- Ne mogu da kažem da se slažemo po svakom pitanju, ali imamo otvoreni dijalog, koji je posvećen istom cilju, a to je integracija Srbije u EU - zaključio je Skat.