Srbija se nalazi čvrsto na evropskom putu, čuvajući svoju nezavisnost, suverenost i dobre odnose sa svim našim prijateljima, poručio je premijer Aleksandar Vučić.
Godina na izmaku je bila teška, ali je možda najbolje opisiju reči šefa diplomatije ivice Dačića koji je rekao da ne postoji čarobni štapić za rešenje problema, ali da je sadašnja Vlada učinila više na političkom i ekonomskom planu od bilo koje prethodne.
- Vlada Srbije vratila je zemlju na put mogućeg rešenja kosovskog problema, članstva u EU i zaustavljanja ekonomskog pada - rekao je, povodom 100 dana rada Vlade, potpredsednik Vlade Dačić.
PARLAMENTARNI IZBORI
Proleće su obeležili parlamentarni izbori u Srbiji, ali i u severnoj pokrajini - Vojvodini. Srpska napredna stranka je osvojila većinu, a predstavnike u novom skupštinskom sazivu ima sedam izbornih lista i pet manjinskih stranaka. Lista SNS je dobila 131 mandat, SPS-JS 29, SRS 22, DS 16, "Dosta je bilo" 16, Dveri-DSS 13, SDS-LDP-LSV 13, SVM četiri, BDZ Sandžaka dva, SDA Sandžaka dva, Partija za demokratsko delovanje i Zelena stranka po jedan mandat.
Aleksandar Vučić je ponovo postao premijer Srbije. Posle osam sati neprekidnog govora o radu prethodne vlade i planovima nove, mandatar je narodnim poslanicima predstavio svoj tim ministara. Vučić je rekao da je spreman da menja svakoga ko na tom putu posustane i ko ne ispuni očekivanja. Prema njegovim rečima, građani su na izborima pokazali da veruju u politiku ozbiljnosti, odgovornosti, samopregora, marljivosti i posvećenog rada.
Istovremeno su održani i pokrajinski izbori na kojima je, takođe, najbolji rezutat ostvarila Srpska napredna stranka koja je i formirala pokrajinsku Vladu sa koalicionim partnerima.
EVROINTEGRACIJE
Srbija je u julu, posle dosta napetosti, otvorila najvažnija poglavlja u pregovorima sa EU - 23 i 24 - koja se osnose na pravosuđe i unutrašnje poslove. Reč je o poglavljima koja se među prvima otvaraju i ostaju otvorena tokom celog pregovaračkog procesa. Iako su skoro sve članice EU još u junu bile spremne da potvrde otvaranje novih pregovora sa Beogradom, Hrvatska je tražila da se ostvari puna saradnja s Haškim tribunalom, ukine zakon o nadležnosti Srbije za procesuiranje ratnih zločina na prostoru cele bivše Jugoslavije, kao i osiguravanje prava hrvatskoj manjini.
Polovinom decembra na Međuvladinoj konferenciji u Briselu o pristupanju Srbije EU otvorena su dva poglavlja - 5 od javnim nabavkama i 25 o nauci i istraživanjima. Istovremeno poglavlje 25 je i zatvoreno jer je ono u nadležnosti država. Kada je reč o poglavlju 26 koje se odnosi na obrazovanje, zvanični Zagreb ga je prvo blokirao, ali je posle deset dana odobrio da bude otvoreno.
Na putu ka članstvu u Uniji Srbija je prvo otvorila dva poglavlja - 32 koje se tiče finansijske kontrole, i 35 u okviru kojeg će se pratiti napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
ZAPADNI BALKAN
Poruka Beograda koja se mogla čuti ove godine bila je da je Srbija strateški opredeljena za evropske integracije i zainteresovana za dalji razvoj regionalne stabilnosti kroz dijalog, mir i pomirenje.
- Moramo da budemo okrenuti budućnosti, ekonomskom i opštem prosperitetu, naročito po pitanju mladih, kao i sveobuhvatnijoj i plodotvornijoj saradnji na našem zajedničkom evropskom putu - poručio je šef diplomatije Ivica Dačić.
Međutim, godinu je obeležilo i pogoršavanje odnosa u regionu sa pojedinim zemlja,a sa jedne, a poboljšanje sa druge. Sa Albanijom je došlo do produbljivanja saradnje, posebno u sferi ekonomije.Iako su zabeleženi i pomaci u odnosima sa vladom u Sarajevu, zbog insistiranja predsednika Republike Srpske na održavanju referenduma o prazniku tog entiteta, odnosi na relaciji Sarajevo - Beograd su bili na ispitu. Na kraju, Srbija se ponašla u skladu sa svojom ulogom jednog od garanta mira u Bosni i Hercegovini i poštovanja Dejtonskog sporatzuma.
Odnosi sa Crnom Gorom se nisu menjali do izbora u toj državi, kada je postojala indikacija da su iz Srbije došli ljudi koji su želeli da unesu nemir i terorizmom spreče građane da ostvare svoje glasačko pravo. Najteža situacija je bila u odnosu sa Zagrebom, odakle sporadično dolaze nacionalističke provokacije. Uprkos tome, premijer Srbije i predsednica Hrvatske su potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje.
DIJALOG SA PRIŠTINOM
Beograd je nastavio razgovore sa Prištinom, u želji da dođe do sprovođenja svih do sada postignutih dogovora, posebno onih u vezi sa osnivanjem Zajednice srpskih opština. Marko Đurić, koji je pregovarač srpske strane, i pored opstrukcija prištinske strane, postigao je sporazum o telekomunikacijama.
Priština je pokušala da pregovore iskoristi za usporavanje Srbije u evrointegracijama. Međutim, posle signala iz Brisela i Vašingtona da tako nešto neće biti tolerisano, na tom polju je promenjena taktika, pa su provokacije usmerene prema Srbima u pokrajini.
BALKANSKA RUTA
Iako je zvanično "balkanska migrantska ruta" zatvorena, kroz Srbiju i dalje, uglavnom ilegalnim kanalima, migranti pokušavaju da se domognu zapadne Evrope. Mađarski i hrvatski granični prelazi pripuštaju samo određeni broj izbeglice, pretežno iz Sirije, tako da se sve više migranata odlučuje da prihvati smeštaj u Srbiji i zatraže azil. Zvanično ih je tokom ove godine prijavljeno oko 6.000 mada nadležni strahuju da ih je u našoj zemlji bar duplo više.
EU najavljuje materijalnu pomoć, a tokom godine austrijski graničari i policajci su zajedno sa srpskim nadzirali granicu prema Bugarskoj i Makedoniji, što je rezultiralo manjim brojem ilegalnih prelazka.
EKONOMIJA
Povodom 100 dana vlade, premijer Aleksandar Vučić je izneo podatke prema kojima će Inflacija na nivou 2016. godine biće jedan odsto ili 1,5 odsto On je dodao da je u prvih osam meseci ove godine zabeležen rast u prerađivačkoj, građevinskoj industriji, u poljoprivredi, trgovini i u sektoru usluga, kao i da su otvorene nove fabrike i pogoni u Ćupriji, Nišu, Novom Sadu, Kruševcu...
Glavni grad naše zemlje je i dalje veliko gradilište, a počinje rad na novim projektima.
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da bi, pored predviđenog povećanja plata i penzija početkom naredne godine, moglo da se razgovara i o drugom povećanju tokom 2017. ako privredni rast i prihodi budu veći od onih koji su projektovanih budžetom.
Našoj zemlji je više puta, iz evropskih i svetskih centara, izražena podrška zbog "hrabrog reformskog kursa", a prema najavama iz Nemanjine, tako će biti i u 2017. godini.
S. P.